Edukacija za Vaše zdravlje

Prelomi petne kosti spadaju u najčešće prelome kostiju tarzusa. Prelomi kalkaneusa mogu biti intraartikularni i ekstraartikularni. Intrartikularni prelomi su znatno češći i čine oko dve trećine svih preloma kalkaneusa. Kompresivni, kominutivni prelomi tela kalkaneusa koji zahvataju artikularnu površinu predstavljaju najteže prelome petne kosti.

Olekranon predstavlja gornji okrajak ulne – podlaktne kosti.

Prelomi obe kosti podlaktice su česti i kod dece i kod odraslih osoba.

Prelomi oba prstena karlice dovode do značajnog oštećenja stabilnosti karličnog prstena i nastaju bitne dislokacije cele polovine karlice. Prelomna linija napred može da ide kroz pubične kosti ili simfizu, a nazad kroz sakroilijačni zglob, sakrum ili ilijačnu kost.

Prelomi navikularne kosti su najčešći od svih preloma kostiju ručja i sreću se u oko 85% slučajeva.

Prelomi metatarzalnih kostiju nastaju kao rezultat direktnog dejstva sile, najčešće nakon pada sa visine ne prednji deo stopala, nakon prelaska točka preko stopala ili pada teških predmeta na stopalo. Prelomi metatarzalnih kostiju mogu biti prouzrokovane i indirektnim dejstvom sile – mehanizmom uvrtanja prednjeg dela stopala.

Prelomi lopatice su najčešće benigni, osim onih preloma koji direktno ili indirektno ugrožavaju zglobnu čašicu i tako utiču na zglob ramena.

Postoje dva tipa povreda u kojima je prelom jedne kosti podlaktice udružen sa iščašenjem druge. To su Monteđijev prelom koji se češće javlja i Galeacijev prelom koji je ređi.

Prelomi kondila butne kosti nastaju pod dejstvom direktne ili indirektne sile.

Prelomi kondila tibije, platoa tibije ( fractura condily tibiae) najčešće nastaju pri padu sa visine pri potpuno opruženom kolenu ili direktnim udarom u gornji deo potkolenice. Prelomi kondila tibije su češći kod starijih osoba.