Šta treba da znamo o hormonima?

Iako su veoma česte u dečjem uzrastu, endokrine bolesti se kasno otkrivaju zato što se klinička slika u većini slučajeva razvija sporo i može imitirati druga, daleko češća i lekarima poznatija oboljenja. Učestalost je naročito porasla posle pandemije. Endokrine žlezde mogu urođeno ili zbog stečenih razloga lučiti nedovoljno hormona. Tada se hormoni nadoknađuju tako što pedijatar-endokrinolog odredi tzv. dozu nadoknade (supstitucionu dozu).

Hormoni se mogu lučiti u većoj količini no što nam je potrebno i uzrokovati:

• ubrzan rast,
• preuranjeni pubertet,
• hirzutizam - pojačanu maljavost,
• feminizaciju dečaka,
• androidni izgled devojčica,
• mlečnu sekreciju,
• ginekomastiju.

Osnovno pravilo endokrinologije: „Nadoknadi ono što nedostaje i suprimiraj ono što je u višku“, rezultira najfiziološkijim lečenjem i najevidentnijim efektima terapije. Primer za to je nadoknada insulina detetu sa dijabetesom koje onda vodi regularan život, nadoknada antidiuretskog hormona detetu kome on nedostaje prekida danononoćnu preteranu žeđ i mokrenje tečnosti. Injekcija koja koči preteranu sekreciju hormona koji preuranjeno startuju pubertet,uspostavlja normalan pubertetski razvoj. Hormon rasta ubrza rast niskog deteta, ali daje se samo onima kojima on zaista nedostaje.

Kada odvesti dete na endokrinološki pregled?

Mnogi roditelji se pitaju kada je pravo vreme za endokrinološki pregled deteta, a ovo su neki primeri:

• dete je nisko ili je usporilo rast,
• rođeno je sa malom telesnom masom i nije nadoknadilo rast do druge godine,
• lako i brzo se goji, bez obzira na apetit,
• dete je postalo mirno i pospano, popušta u školi,
• pojavila se gušavost (uvećanje štitaste žlezde), nervoza, ubrzan rad srca,
• uočili ste znake preuranjenog  puberteta (rast dojki kod devojčica, pubičnu maljavost kod oba pola ili rast genitala kod dečaka),
• pubertet kasni kod deteta u odnosu na vršnjake,
• često je žedno i obilno mokri, ustaje i noću zbog toga,
• za kratko vreme je dosta smršalo, neotporno je na stres,
• prva menstruacija kasni ili ciklusi izostaju,
• pubertetska pojava grudi kod dečaka traje neobično dugo,
• male dimenzije genitala kod dečaka još od rođenja,

„Endokrini sistem je najvažniji regulacioni sistem zajedno sa nervnim i imunskim sistemom. Reguliše stalnost svih funkcija, svakog minuta. Reč hormon je grčkog porekla i znači onaj koji stimuliše rad, poručuje dr Ljiljana Šaranac.“

Kako prepoznati nizak rast?

Endokrinolog će utvrditi da li je rast deteta u normalnom opsegu za uzrast, a ako patološki zaostaje (ispod donje granice normale), tražiće i endokrine i neendokrine uzroke niskog rasta.

Najčešći endokrini uzroci niskog rasta su:

• deficit hormona rasta, koji može biti izolovan ili udružen i sa deficitom drugih hipofiznih hormona,
• smanjena funkcija štitaste žlezde (hipotroidizam),
• hipoparatiroidizam i pojačana sekrecija glikokortikoida spadaju u ređa oboljenja, kao i hipogonadizam kod devojčica, genetskog uzroka (Tarnerov sindrom).

Postoje i tzv. sindromski nizak rast u okviru dobro definisanih, genetski uzrokovanih sindroma. Tada se uz nizak rast nađu i specifične karakteristike oblika lica, glave, šaka, stopala i genitalija. Valja pomenuti i koštane displazije, gde je uzrok niskog rasta genetski uzrokovan neosetljivošću zona rasta dugih kostiju na faktore rasta. Ova deca su disproporcionalno kratkih ekstremiteta.

Kod gojaznog i niskog deteta, endokrinolog će utvrditi da li se radi o sledećim stanjima:

• prekomernom unosu hrane,
• endokrinoj gojaznosti,
• genetski uzrokovanom sindromu kada je dete osim što je gojazno, još i slabovido, mentalno usporeno, kasni sa početkom puberteta.

Endokrinolog će tražiti i podatke o tempu rasta i koštanom sazrevanju. Tragaće i za gastrointestinalnim, bubrežnim, metaboličkim i drugim poremećajima koji mogu dovesti do niskog rasta. Normalno rastenje odlika je zdravog i srećnog deteta koje se pravilno hrani i odgaja u zdravom okruženju.