Kada dete odbija da ide u školu?
Kada je odbijanje da se ide u školu povezano sa nekom situacijom, to obično biva nakon letovanja, odmora, ili kratke bolesti, kada se intenziviraju bliski odnosi sa roditeljima. Sa druge strane, to može biti posledica nekog stresnog događaja, kao što je smrt kućnog ljubimca, člana šire familije, promena škole ili preseljenje na novu lokaciju.
Uobičajne telesne tegobe kojima deca izazivaju zaštitničku reakciju roditelja su glavobolja, suvo grlo, bolovi u stomaku i to neposredno pred odlazak u školu ili se te tegobe javljaju u danima kada se ide u školu, a ne postoje tokom noći, vikendom i tokom raspusta. U nekim slučajevima dete može jednostavno da odbije da ide u školu.
Ipak, neka deca sa strahom od odlaska u školu pokazuju i druge strahove, pa tako mogu:
- Da se osećaju nesigurno ukoliko ostanu sama u prostoriji
- Da osećaju neprestanu brigu i strah za roditelje ili da će se njima lično desiti nešto loše
- Da osećaju preveliku roditeljsku kontrolu u kući
- Da imaju teškoće sa uspavljiva
- Da imaju košmarne snove
- Da imaju preterane strahove od životinja, čudovišta, provalnika
- Da osećaju strah da ostanu sama u mraku
- Da se osećaju ozlojeđeno kada su primorana da odu u školu.
Ovakvi strahovi su karakteristični kod dece sa separacionom anksioznošću. Ukoliko se kod deteta prepozna sepearaciona anksioznost, potrebno je potražiti profesionalnu pomoć, jer dugoročni efekti ovakvog stanja mogu biti pojava generalizovane anksioznosti, agorafobije i paničnog poremećaja, kao kod odraslih, a koji predstavljaju ozbiljna stanja duševne patnje. Takođe, separaciona anksioznost bi mogla da učestvuje i u razvijanju ozbiljnih poteškoća u učenju, druženju i opštem socijalnom funkcionisanju ukoliko je dete odvojeno od škole i prijatelja duži vremenski period.
Obratite se psihijatru za pomoć
I za roditelje i za decu je od koristi odlazak kod dečjeg i adolescentnog psihijatra, koji bi pružio pomoć detetu i roditeljima, trudeći se da pomogne vraćanju deteta školi i svakodnevnim aktivnostima.
Ukoliko se dete plaši napuštanja porodičnog doma, a ne boravka u školi, strah obično nestaje ako dete ode u školu, tada je korisno razgovarati sa svim članovima porodice o porodičnim odnosima i započeti porodično savetovanje ili porodičnu terapiju ukoliko postoje indikacije za tim.
Odbijanje odlaska u školu kod adolescenata je znatno ozbiljniji problem koji zahteva i ozbiljno angažovanje stručnjaka, zbog čega ne treba oklevati u traženju profesionalne pomoći.
Sin je tinejdžer,ima 17godina. Odbija da ide i školu. Pao je godinu i upisao drugi smer. Nezainteresovan totalno. Odbija da ustane ujutro,i ako ode na nastavu dobacuje drugima,gleda u telefon komentariše igrice. Svađa se samnom uvek i ne želi da sarađuje. Neće kod kuće ništa da uradi bar svoj veš da sredi i sobu. Znači ludilo iz kog ne vidim izlaz.
moja ćerkica ima 13 godina sedmi razred osnovne škole ona je mirno i povučeno dete deca iz razreda su počeli da je ponižavaju pošto je sitnije građe ( ti si čačkalica,ti si ovo tisi ono) sada je to postalo problem ona odbija da ide u školu zbog toga šta činiti?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Porodica i zdravlje