Kako fizička kondicija može da pomogne uspehu u školi

Deca koja su u fizičkoj kondiciji usvajaju i zadržavaju nove informacije uspešnije od dece koja su van forme, kažu rezultati nove studije, što dovodi do pitanja o opravdanosti smanjenja programa fizičkog vaspitanja u školama.

Roditelji i stručnjaci za fizičku aktivnost (koji su često iste osobe) već dugo znaju da fizička aktivnost pomaže mladim ljudima da budu mirni i obrate pažnju u školi ili kod kuće, što se pozitivno odražava na njihov školski uspeh. Representativna studija, predstavljena u maju na Američkom koledžu za sportsku medicinu, govori da su četvrtaci i petaci koji su trčali po dvorištu i na drugi način intenzivno vežbali barem 10 minuta pre testa iz matematike imali bolje rezultate od dece koja su mirno sedela pre testa.

Bolja fizička kondicija povezana sa znatno boljim rezultatima u školi

U velikoj studiji koja je obuhvatila skoro 12.000 dece školskog uzrasta u Nebraski, čiji rezultati su objavljeni u avgustovskom broju časopisa The Journal of Pediatrics, istraživači su prikupili podatke o fizičkoj kondiciji dece, uključujući brzinu trčanja, indeks telesne mase i ocene iz engleskog jezika i matematike, na osnovu standardnog bodovanja testova u toj državi. Pokazalo se da je bolja fizička kondicija povezana sa znatno boljim rezultatima u školi, dok telesna težina nije igrala bitnu ulogu. Učenici koji su imali višak kilograma ali su bili u relativno dobroj kondiciji imali su bolje rezultate na testovima od mršavije dece koja ne vežbaju.

Do sada se, međutim, nijedna studija nije bavila pitanjem da li i na koji način fizička kondicija može da utiče na učenje kod dece. Zato su istraživači sa Univerziteta Ilinoisa sproveli istraživanje u kom su odabrali grupu dečaka i devojčica starih 9 i 10 godina i testirali njihovu kondiciju na pokretnoj traci, a zatim zamolili 24 onih sa najboljom kondicijom i 24 onih bez kondicije da dođu u laboratoriju za vežbe iz fiziologije i urade neke teške zadatke koji su podrazumevali memorisanje podataka.

Učenje je složen proces, koji obuhvata ne samo usvajanje i zadržavanje novih informacija u formi sećanja, proces poznat pod nazivom kodiranje, već i pamćenje tih informacija kasnije. Informacije koje nisu zapamćene u stvari nisu naučene.

Ranije studije o stilu učenja kod dece pokazale su da većina bolje uči ako se testiraju dok su u procesu učenja gradiva. Deca lakše pamte ako se ispituju u procesu usvajanja materijala. Pamćenje bez ispitivanja tokom procesa je teže, iako većina dece tako uči.

U ovom slučaju, istraživači su se opredelili da primene oba pristupa učenju, tako što su mladim dobrovoljcima podelili iPadove na kojima je bilo nekoliko mapa izmišljenih zemalja. Mape su bile podeljene po imenima regiona koja su se sastojala od četiri slova. Deci su prvo pokazani ovi nazivi u trajanju od šest sekundi. Potom su se nazivi pojavili na mapi na svojim mestima još šest puta dok su deca gledala i pokušavala da ih zapamte.

Zatim su nazivi regiona pokazani na različitoj mapi na svom mestu a potom premešteni na ivicu mape. Od dece je traženo da dati naziv povežu sa odgovarajućim regionom, čime je obezbeđeno testiranje tokom procesa pamćenja.

Dan kasnije, sva deca su se vratila u laboratoriju i od njih je zatraženo da regione na različitim mapama povežu sa odgovarajućim nazivima.

Rezultati, objavljeni prošle nedelje u časopisu PLoS One, pokazali su da su deca imala slične rezultate kad je od njih zatraženo da se sete naziva na mapi kada je proces pamćenja pojačan testiranjem. Ali, kada je sećanje podrazumevalo teži način učenja – pamćenje bez testiranja tokom procesa – deca koja su bila u boljoj fizičkoj kondiciji imala su mnogo bolje rezultate od drugih i zapamtila su oko 40 odsto naziva regiona, u poređenju sa manje od 25 odsto tačnosti kod dece koja su bila u slaboj fizičkoj kondiciji.

Viši nivo fizičke kondicije ima najveći uticaj na najizazovnije situacije

Ovi rezultati pokazuju da ,,viši nivo fizičke kondicije ima najveći uticaj na najizazovnije situacije’’, kažu autori studije. Što je nešto teže da se nauči, više fizičke kondicije može da pomogne deci u tom procesu.

Studija nije bila posebno usmerena na vrstu vežbanja, već na dugoročniju, ukupnu kondiciju dece. Bez obzira na to, njeni rezulati govore da su fizička aktivnost tokom odmora i slični programi fizičkog vaspitanja u školi važni, smatraju autori.

Da bi deca ostvarila i održavala fizičku kondiciju koja povećava sposobnost da uče, kaže jedan od autora, Čarls Hilman, profesor kineziologije na Univerzitetu Ilinoisa i saradnik na Bekmanovom institutu za naprednu nauku i tehnologiju, treba da se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću ,,barem jedan sat dnevno’’. Škole, gde deca provode dosta vremena, predstavljaju najlogičnije i najpogodnije mesto za takve aktivnosti, kaže on.

Ili kao što on i drugi autori kažu: ,,Smanjenje ili ukidanje fizičkog vaspitanja u školama, što se često dešava u teškim ekonomskim vremenima, nije najbolji način da se obezbedi uspeh u školovanju među mladim ljudima.’’