Zaljubljenost

Izraz " zaljubljen do ušiju" očigledno ukazuje na činjenicu da osoba koja zapadne u takvo ludilo ne čuje i ne vidi ništa drugo osim osobu koja ju je oslepela i ogluvela. Ludilo je, naravno, preterana reč za ovakvo stanje ali neki elementi "normalnog ludila" postoje. Jedan je karakterističan. Osoba koja je zaljubljena, osobu u koju je zaljubljena doživljava kao neprevaziđeni unikatni ideal. U tom smislu on ili ona su lepši od lepote, pametniji od pameti, emotivniji od emocija, vatreniji od vatre i topliji od toplote. Da stvar ne ostaje samo na emocijama i nerealnom uzdizanju partnera ili partnerke na stepen božanstva ukazuju i činjenice fizičkih uticaja koji objekt zaljubljivanja ostvaruje nad zaljubljenom osobom. "Oduzimanje nogu" i "srce koje ima narneru da iskoči iz grudi" su fenomeni koji često prate pomisao ili prisustvo objekta zaljubljivanja. Na sreću, priroda se postarala da je ovaj fenomen prolazna pojava koja u principu, traje relativno kratko vreme. Vraćanje iz prolaznog ludila u dosadnu normalnost je po pravilu otrežnjujuća i često se završava samopitanjem:"Gde su mi bile oči i uši?"

Svojevremeno je Oskar Vajld izrekao jednu ciničnu ali duboko istinitu rečenicu koja glasi:" Ljubav prema sebi je početak doživotne romanse". Zaista čovek može da voli emotivno i seksualno, da se na duže vreme ili kraće vreme, strasno ili manje strasno veže za drugu osobu, i da prema njoj iskaže zadovoljavajuću dozu intimnosti - isključivo pod uslovom da voli samog sebe. Čovek koji ne voli sebe mrzi sav ostali svet. U tom trianglu vezivanja, ispoljavanja intimnosti i strasti kojim se i određuje pojam "ljubavi" naučnici su pronašli različita ispoljavanja ljubavi, koja su, prirodno, nazvali različitim imenima iz grčke mitologije.
Tako je:
"agape" termin za altruističku,
"storge" za partnersku ljubav u kojoj je umesto strasti naglašeno prijateljstvo,
"mania" pojam kojim se označava posesivna, ljubomorna i zavisna veza između ljubavnog para,
"pragma" odgovara praktičnoj ljubavnoj vezi,
"ludus" neobaveznoj i na kraju,
"eros" romantičnoj ljubavi.

"Love is Unkind" pevala je Dona Samer krajem sedamdesetih godina, a "Love Has No Pride" Linda Rostand početkom sedamedesete i "Love is Surrender" Karpenters na samom početku sedamdesetih godina. Sve je, dakle, ljubav, izuzev rnržnje.
Rašireno je mišljenje da je ljubav rnisteriozno, elektrificirano i neizrecivo osećanje, jednako prolaznom obliku ludila - prema verovanju starih Grka.

Nauka tvrdi da je ljubav samo jedan od oblika socijalnog ponašanja koje kontrolišu bezbroj često banalnih, unutrašnjih i spoljašnjih činilaca. Nauka je, takođe, raspršila pogrešno verovanje da na svetu postoje samo dve osobe čije se hemije tako poklapaju da se pri njihovom susretu obavezno dešava prava ljubav.

Čovek živi u tako ograničenom miljeu da se ljubav između muškarca i žene najčešće dešava na radnom mestu, lokalnom kafiću, žurkama i tako nadalje. Pokazalo se, takođe, da se ljubav začinje na osnovu malog broja informacija od kojih je najzačajnija ona stvar koju prvo čujemo o osobi naše buduće vatre. Ovu pojavu psiholozi nazivaju ″primarnim efektom".

Tako, na primer, ako nam je prethodno rečeno da ćemo tamo gde treba upoznati ″Veoma slatku osobu", utisak o toj osobi se ne menja čak i u slučajevima da nam ta osoba pri prvom susretu radi neke "gorke stvari". I još više. Ljubav će se lakše pri susretu sa potencijalnom osobom suprotnog pola dogoditi pod uslovom da tog dana nismo "ustali na levu nogu", ako smo iz bilo kog razloga dobro raspoloženi, pod uslovom da je raspoloženje začinjeno nekom kapljicom pića i u slučajevima kada druga osoba ne pokazuje jasne znake socijalne anksioznosti koji se ogledaju u mlataranju rukama, preznojavanju, stalnom prebacivanju jedne noge preko druge ili ne daj bože, mucanju.

" Da li me voliš ili ne" refren je jedne slavne numere u muzičkoj opereti "Violinista na krovu". Istovremeno, to je jedno od najčešćih pitanja koje ljubavnici postavljaju jedan drugome. Uhođenjem na stotine ljubavnih parova, naučnici su otkrili tipične znake ljubavnog ponašanja. Ljubavno sumnjalo može, dakle, oslanjajući se na zapažanja naučnika, i bez torture partnera ili parnerke, ovim neprestanim pitanjem da otkrije da li onaj drugi voli ili je zavodi praznim rečima. Osoba pouzdano voli drugu osobu:

Cinici bi dodali još jedno:"Ako nije dobar glumac".

To su, dakle, naučno dokazani pouzdani znaci ljubavi. Pod uslovom da ih sve odreda otkrijete u ljubavnom repertoaru druge osobe i uverite se da vas ljubljeni ili ljubljena "voli do groba", ništa vas ne sprečava da, ipak, postavite čuveno pitanje: "Da li me voliš?"