Poznati fenomen širom sveta, Verterov efekat, se odnosi na identifikovani porast stope samoubistava nakon objavljenih detaljnih izveštaja o smrti poznatih ličnosti ili drugih ličnosti u medijima.
Termin je skovan nakon objavljivanja romana Johana Volfganga fon Getea „Tuge mladog Vertera“, koji priča priču o romantičnoj zaljubljenosti koja se završava samoubistvom. Knjiga je pomogla da se nemačka književnost stavi na mapu, sa prevodima na francuski i engleski. Verterov kostim visokih čizama, pantalona, žutog prsluka i plavog fraka ubrzo je bio vrhunac mode.
S obzirom na to da su romani najemotivniji medij kasnog 18. veka, uticaj knjige ne može se potceniti – i moguće je da je povezan sa porastom samoubistava među onima u sličnim situacijama kao i protagonista romana.
Časopis Lancet citira samog Getea koji je rekao: „Moji prijatelji mislili su da moraju da transformišu poeziju u stvarnost, da imitiraju ovakav roman u stvarnom životu i, u svakom slučaju, da se upucaju, a ono što se prvo dogodilo među nekolicinom dogodilo se kasnije u javnosti."
Zaraza (samo)ubistvom
Iako ovaj očigledan porast mimikrije samoubistva nikada nije konačno dokazan, dalje studije sprovedene tokom godina sugerišu da zaraza samoubistvom postoji.
U stvari, to je bio toliko prepoznatljiv trend da je doveo do novih medijskih smernica o tome kako odgovorno izveštavati o samoubistvu, pokrivajući sve, od reči i fraza koje se koriste za upotrebu slika i opisa, sa ciljem da se smanje rizici od medija pokrivenost koja ima negativan uticaj na potencijalno ugrožene ljude.
Prvu naučnu upotrebu izraza „Verterov efekat“ dao je David Philipps 1974. godine, u svojoj pionirskoj studiji koja je istraživala uticaj sugestije na samoubistvo.
Utvrđeno je da su, između 1947. i 1968. godine, samoubistva porasla odmah nakon objave o samoubistvu u novinama u Britaniji i SAD. Utvrđeno je da je ovo povećanje ograničeno uglavnom na region u kome su vesti kružile.
U 21. veku postoji dodatna poteškoća sa internetom i društvenim medijima i istraživači sada počinju da razmatraju kako platforme kao što su Twitter i Facebook mogu uticati na samoubistvo.
Zanimljivo je, međutim, da bi promena prirode medijskog izveštavanja o samoubistvima zapravo mogla da posluži za smanjenje stope samoubistava – nešto poznato kao Papageno efekat. Predstavljanjem onih koji su u opasnosti od smrti usled samoubistva sa uspešnim pričama i strategijama suočavanja, kao i pominjanjem usluga mentalnog zdravlja, moglo bi doći do smanjenja stopa.
Razumevanje više o Verterovom efektu moglo bi pomoći zdravstvenim radnicima koji rade na prevenciji samoubistva, posebno onima koji dolaze u kontakt sa ožalošćenim ili pogođenim samoubistvom.
