12 načina da povećate moć svog mozga

1. Jednostavni načini da ostanete oštroumni

Aktivni mozak može pomoći u sprečavanju nastajanja Alchajmera i drugih degenerativnih bolesti.

To ne znači da morate da se zalepite za ukrštene reči da biste napregnuli moždane mišiće; od sviranja instrumenta do ćaskanja sa prijatelja - postoji puno načina da povećane moć svog mozga.

Nastavite da čitate da biste naučili o 4 stuba vitalnosti mozga i kako da ih primenite da biste održali vašu glava u tip top formi.

2. Stub 1: Mentalna Stimulacija

Mentalna stimulacija je jedna od prvih linija borbe protiv Alchajmera i demencije.

Tokom studije koja je 2007. objavljena u Neurologiji, naučnici Medicinskog Centra Čikago obavljali su čitavih 5 godina regularne kognitivne testove među više od 700 učesnika (čija je prosečna starost bila 80 godina).

Zaključili su da su pojedinci koji su bili kognitivno aktivni u starijim godinama bili u 2.6 puta manjem riziku od demencije i Alchajmeri od onih koji nisu bili kognitivno aktivni.

Potrebna vam je inspiracija za mentalnu stimulaciju?
Isprobajte ove aktivnosti da biste državi vaš um aktivnim.

3. Mentalna Stimulacija: Naučite neki jezik

Kada se radi o hrani za vaš mozak, recite „Bonjour!“ dvojezičnosti.

Naučnici iz Toronta su putemstudije iz 2011. godine otkrili da upotreba 2 jezika može da odloži nastajanje simptoma Alchajmera – bilingvalni pacijenti su pokazivali iste simptome kao i jednojezični iako im je mozak bio daleko oštećeniji zbog bolesti.

Prebacivanje sa jezika na jezik predstavlja izazov za mozak i poboljšava mrežu neuronskih puteva, što može biti od pomoći kada Alchajmer pogodi neke od ovih puteva.

4. Mentalna Stimulacija: Krenite na časove muzike

Čak iako niste muzički nastrojeni, možda je vreme da obrišete taj klavir.

Sviranje ili čitanje muzike predstavlja trening za vaše mentalne mišiće i pomaše da se izgrade: „alternativne konekcije u mozgu koje mogu da nadomeste kognitivna opadanja u starijim danima,“ tvrdi Američka Psihološka Asocijacija.

5. Mentalna Stimulacija: Dremnite

Odspavajte svoj put pametnije.

Studija iz 2011. godine Kalifornijskog Univerziteta, Berkli, pokazala je da u toku lakog sna i kratkih dremki, „vretena sna“ – brzi pulsevi elektriciteta koji nastaju u toku spavanja bez brzih pokreta očiju (NREM san) – prenose sećanja i informacije od jednog dela mozga do drugog, oslobađajući tako prostor u mozgu za prijem i zadržavanje više informacija.

6. Stub 2: Ishrana

Kada se radi o održavanju vaše oštroumnosti, dijeta za zdravlje mozga je obavezna.

Da biste nahranili vaš um Alchajmerova Asocijacija preporučuje ishranu sa veoma malo masti i holestoerola.

Sledeći put kada vam krči stomak, uhvatite se za neku od ovih namernica koje su dobre za srce i koje održavaju vaš mozak zdravim.

7. Ishrana: Riblje Ulje

Riblje ulje nije dobro samo za vaše srce – ove omega 3 masne kiseline pomažu da i vaš mozak ostane jak.

Nedavna studija je pokazala da je nedostatak omega 3 masnih kiselina u krvi povezan sa manjim kapacitetom mozga i lošim izvršavanjem nekih mentalnih zadataka, poput testa pamćenja.


Da biste dobili svoju dozu omega 3 measnih kiselina, jedine masnu ribu, kao što je losos tri puta nedeljno, ili uzimajte dnevnu kapsula ribljeg ulja.

8. Ishrana: Zeleni Čaj

U studiji Univerziteta Južna Florida, grupi miševa genetski programiranih da obole od Alchajmera dnevno su davane injekcije antioksidanta koji se može naći u zelenom čaju.

Nakon nekoliko meseci, miševi su pokazali smanjenje Alchajmer oštećenja.

9. Ishrana: Lisnati Zeleniš

Istraživanje je pokazalo da folat koji pospešuje rad mozga, a koji se može naći u lisnatom zelenišu poput spanaća ili kelja, može usporiti mentalni pad koji se vezuje sa starenjem.

Studija Američkog Žurnala Kliničke Ishrane iz 2005. godine, pokazala je da su muškarci koji su u ishrani koristili dosta folata pokazali manji stepen opadanja verbalne sposobnosti od onih koji su jeli hranu sa malo folata.

10. Stub 3: Društvena Aktivnost

Još jedan deo slagalice moći mozga je i druženje sa prijateljima, porodicom i drugim ljudima.

Naučnici Meicinskog Centra Raš Univerziteta u Čikagu otkrili su da stariji ljudi koji opisuju sebe kao najusamljenije imaju dvaput veće šanse da obole od Alchajmera od onih koji sebe opisuju kao najmanje usamljene.

Zato zgrabite svoj kalendar i dodajte u njega neke od ovih društvenih oktivnosti za podstcaj mozga.

11. Društvena Aktivnost: Ples

Odlazak na ples sa prijateljima – ili čak sami! – često pomaže da vaši neuronski putevi (putevi koji povezuju i prenose informacije između delova vašeg mozga) ostanu vitalni.


 I to nije sve – učenje novih pokreta pomaže vašem mozgu da stvori nove puteve za povezivanje neurona, čineći ga tako otpornijim na bolesti koji oštećuju neuronske puteve.

12. Društvena Aktivnost: Razgovarajte

Sada zapravo imate dobar razlog da provodite vreme kod aparata za vodu dok ste na poslu: Studija Mičigenskog Univerziteta iz 2010. godine pokazala je da su učesnici koji su imali brz, srdačan desetominutni razgovor jedni sa drugima bili uspešniji u izvršavanju uobičanjih kognitivnih zadataka koji su usledili nakon razgovora.

Održite razgovor pozitivnim i optimističnim, ali imajte u vidu da je studija pokazala da takmičarsko šegačenje ne dovodi do kognitivnih poboljšanja.

13. Društvena Aktivnost: Volontirajte

Kada samoća krene da se prikada, porazite je uz pomoć malo altruizma.


Pored toga što će vas uključivanje u socijalne i interaktivne situacije održati pozitivnim, nekoliko studija je potvrdilo da volontiranje može odložiti ili čak sprečiti gubitak moždane funkcije kod starijih.

14. Stub 4: Vežbanje

Četvrti bitan stub vitalnosti mozga: vežbanje.

Učenje novih pokreta (i gradjenje njihove kompleksnosti) ne samo da će vas stesati u struku, već će i pothraniti vaše neurološke puteve i podstaći kreiranje novih piteva komunikacije, kaže Majkl Gonzales – Volas, autor knjige Super Telo, Super Mozak.

Plus, kaže on, vežbanjem ćete povećati svoju ravnotežu i koordinaciju, što pomaže da održite mozak i telo snažnim.

Isprobajte ova tri pokreta iz knjige Super Telo, Super Mozak!

15. Vežbanje: Dižite istovremeno suprotnu ruku i suprotnu nogu

Trenirajte svoj mozak sa leva na desno, kaže Gonzales-Volas.

“Da biste uradili to, potrebno je da radite na istovremenim pokretima suprotne ruke i suprotne noge,” kaže on u svojoj knjizi.

“Počnite iz položaja u kome su vam obe noge na zemlji i obe ruke pored tela.

Sada u isto vreme podignite desnu ruku iznad glave i levo koleno pod uglom od 90 stepeni tako da vam stopalo bude paralelno sa zemljom. Ostanite u tom položaju 2 sekunde.

” Promenite zatim strane i ponovite 15 puta za 30 ponavljanja.

16. Vežbanje: Polu-Iskorak uz istezanje gornjeg dela leđa

Zatim, trenirajte vaš mozak s prednje ka zadnjoj strain, izazivajući ga da planira i vrši potez, kaže Gonzales-Valas.

“Počnite iz položaja poluiskoraka sa rukama pored tela i dlanovima ka unutra.

Zatim dižite vašu desnu nogu dok vam butina ne bude paralelna sa zemljom, a istovremeno istežite vase ruke iznad glave.

Zamenite noge.”

Uradite osam ponavljanja za svaku nogu.

17. Vežbanje: Polu-Iskorak uz podizanje ramena

“Većina ljudi misli da imamo samo pet čula, ali zapravo imamo šest: naš mozak nam govori gde se nalazimo u prostoru,” kaže Gonzales-Valas.

Da biste trenirali i ojačali ovo šesto čulo, “dodjite u položaj polučučnja i zatvorite oči.

Zatim, u isto vreme dižite levu nogu dok ne bude paralelna sa zemljom i dižite ruke u stranu, ali ne prelazite visinu ramena.

Zatim promenite noge,” kaže on.

Uradite 8 ponavljanja za svaku nogu.