Porodica i zdravlje

Nekima od nas nokti rastu tako nesrećno da se s tim problemima često susreću, pre svega ako su se rodili sa skvrčenim prstima na nozi. Opustite zube, udahnite, jer i za to ima leka.

Prva banka matičnih ćelija u Srbiji trebalo bi da bude otvorena do 2010. godine. Kako matične ćelije iz pupčane vrpce novorođenčeta mogu da leče ili suzbiju mnoge bolesti, Ministarstvo zdravlja donelo je instrukcije o uzimanju i transportu krvi iz pupčanika, te će sva porodilišta u Srbiji, na zahtev roditelja, biti obavezna da uzmu krv iz pupčanika i omoguće njeno čuvanje, za sada, u inostranstvu.

Iako neki već dugo upozoravaju na štetnost bisfenola A, hemikalije koja se nalazi u dečjim plastičnim bočicama, kanadska vlada je sve bliže tome da ga i službeno proglasi opasnim.

Sposobnost nervnog sistema da se prilagodjava je neophodna za sve kognitivne funkcije. Stoga je bitno znati kako se plastičnost mozga, njegova fleksibilnost i adaptabilnost menja tokom procesa prirodnog starenja.

Povišena telesna temperatura nije bolest sama za sebe, nego znak bolesti. Može se javiti kod različitih bolesti i stanja, a gotovo uvek se javlja kod zaraznih bolestimi. Većinom prođe bez komplikacija, ali uvek je potrebno pratiti bolesnika i ako postoji i najmanja sumnja da je moguće reč o stanju ili bolesti koje mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, potrebno je odmah otići lekaru.

Ishrana u periodu dojenja je veoma bitna, kao što je bila i u trudnoći. Od vrste unetih namirnica, zavisi i kvalitet mleka. Potrebe u toku dojenja su povećane, a zavise od količine mleka koju žlezde izluče u toku dana. S obzirom da dete raste i postaje sve aktivnije, treba da se zadovolje i njegove povećane potrebe u hranljivim materijama. Dodatna energija, u odnosu na period pre trudnoće, neophodna je ne samo zbog dojenja, već i zbog promena kojima je organizam izložen.

Jed­no­go­dišnjak može da je­de ri­bu ko­ju je­du od­ra­sli, sa­mo man­je ko­ličine i  man­je. Po­sle pr­vog rođen­da­na, de­te više ni­je odojče. Ono ima mno­go ener­gi­je, ra­do­zna­lo je i br­zo. Ho­da, trči, pen­je se uz ste­pe­ni­ce, ko­ri­sti kašiku i šol­ju, može da pi­je na slam­ku, igra se hra­nom ume­sto da je­de.

Kad odojče na­pu­ni osam me­se­ci u nje­go­voj is­hra­ni počin­je da do­mi­ni­ra čvr­sta hra­na. To je vre­me kad se od gnječene hra­ne po­la­ko pre­la­zi na re­dov­nu po­ro­dičnu is­hra­nu. Ovaj pre­laz je ve­o­ma važan, jer ćete na osno­vu nje­ga zna­ti da li je kod Vaše be­be raz­vi­jen ape­tit za čvr­stu hra­nu.

Zbog po­većanih zah­te­va u ka­lo­ri­ja­ma, vi­ta­mi­ni­ma i mi­kro­e­le­men­ti­ma (gvožđe, cink i dr.) u uz­ra­stu od na­vršena četi­ri do na­vršenih šest me­se­ci, majčino mle­ko i adap­ti­ra­na mlečna form­u­la više ne za­do­vol­ja­va­ju po­tre­be odojčadi.

Kiseonik (O2 ) gas, otkriven u drugoj polovini 18. veka, jedan je od osnova života na zemljii. Bez njega ne može funkcionisati ni jedna ćelija složenih živih organizama. Kiseonik se u organizmu prenosi putem krvi, vezivanjem za hemoglobin u crvenim krvnim ćelijama i rastvoren u plazmi.