Giardia intestinalis (giardia lamblia)

Giardia intestinalis je flagelat i parazit digestivnog trakta, uglavnom duodenuma. Parazit se javlja u vegetativnom i cističnom obliku. Vegetativna forma je dužine 10-20 µm, pokazuje bilateralnu simetriju i kruškastog je oblika. Ima 2 simetrična jedra i razmnožava se binarnom deobom. Živi u duodenumu a može dospeti i u jetru i žučne puteve. Forma cista je ovalnog oblika, debelih zidova. Poseduje 2-4 jedra i parazitira u donjem delu tankog creva i u debelom crevu odakle se fecesom izbacuje u spoljašnju sredinu. Bolest izaziva vegetativna forma dok cistični oblik služi za prenošenje infestacije.

Put prenošenja

Izvor zaraze je čovek koji je infestiran lamblijama. Infestacija nastaje unosom ciste preko kontaminirane hrane, vode i prljavih ruku. Lamblijaza je široko rasprostranjena u svetu, pri čemu mnogo češće boluju deca, posebno u subtropskim i tropskim područjima.

Patološki (medicinski) značaj

Giardiasis (lamblijaza) predstavlja protozoalno oboljenje koje zahvata tanko crevo pri čemu izaziva njegovu disfunkciju ili da protiče asimptomatski.

Inkubacioni period kod infestacije lamblijom iznosi 10-15 dana. Bolest može da protekne manifestno ili asimptomatski. Manifestni oblici mogu da proteknu kao akutni i prolongirani.

Akutni oblik se odlikuje meteorizmom (nadutost trbuha), bolovima oko pupka, učestalim stolicama sa elementima steatoreje (prisustvo masti u stolici). Telesna temperatura može da bude normalna ili subfebrilna (lako povišena). Kod bolesnika se registruju neurovegetativne manifestacije (razdražljvost, glavobolja, nesanica, smanjenje radne sposobnosti). Akutni oblik bolesti može da nestane i bez lečenja, ali ako se primeni etiološka terapija dolazi do brzog povlačenja bolesti.

Prolongirana forma lamblijaze se javlja kod osoba kod kojih je došlo do poremećaja rezistencije crevne sluzokože specifičnim ili nespecifičnim faktorima. Kliničkom slikom kod ovakvih bolesnika dominira malaksalost, anoreksija, brzo zamaranje, gubitak telesne mase, edemi (otoci), neuredne stolice i dr.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamnezo-epidemioloških podataka, kliničke slike, a potvrđuje se laboratorijskim ispitivanjima. Materijal koji se koristi su feces i duodenalni sok. Od fecesa se prave nativni preparati i preparati bojeni po Gimzi. U dijagnostici se koristi i serološka dijagnostika (ELISA, RIF), kao i alergijske reakcije in vitro (blastna transformacija i inhibicija migracije makrofaga).

Lečenje

Lečenjem se obuhvataju klinički manifestni i dijagnostikovani asimptomatski slučajevi. Za lečenje se koriste metronidazol, tinidazol, furamid, artrocin, atebrin, 5-6 dana. U profilaksi se primenjuju opšte i nespecifične mere (lična i kolektivna higijena) zaštite kao i lečenje parazitonoštva.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Natasa 04.09.2012

    Upravo su mi pronasli ovaj parazit na sanitarnom pregledu, ima li mesta brizi? Terapija je orvagil 2put 2 tablete. Hvala


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde