Taenia saginata (goveđa pantljičara) je cestoda (pantljičara). Pantljičare su vrlo veliki crvi koji žive kao paraziti u crevima ljudi i nekih životinja. Pljosnatog su oblika i imaju oblik pantljike, po čemu su i dobile ime. One se pomoću četiri kupice na glavi pričvrste za crevni zid, a telo im pliva niz creva, u crevnom sadržaju. Telo im je sastavljeno od vrlo velikog broja članaka, prstenova, koji su utoliko veći i utoliko stariji ukoliko su udaljeni od glave. Svaki članak sadrži muške i ženske polne organe, tako da se u svakom od njih razvijaju oplođena jaja, iz kojih se rađaju nove pantljičare.
Put prenošenja
Stalni domaćin je čovek, a prelazni nosilac je govedo koje se zarazi jajašcima kad ih pojede sa kontaminiranom hranom. Za ovu pantljičaru značajno je da se njene proglotide odvajaju u crevu čoveka pojedinačno. Odvojene proglotide aktivno napuštaju crevo izlazeći iz anusa poput gusenice. Zbog toga se često nađu proglotide u okolini bolesnog čoveka, na vešu, krevetu ili podu prostorije. U nehigijenskim prilikama naročito ako se feces nehigijenski odlaže, zrele proglotide i jajašca su rasejana u najbližoj okolini čoveka, predstavljaju izvor zaraze i govedo se može lako zaraziti. Iz zametka koji izlazi iz jajašca se putem krvotoka u mišićnom tkivu goveda razvija larva, odnosno cysticerkus bovis. Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvanu, pečenu ili sušenu infestiranu govedinu.
Patološki (medicinski) značaj
Tenijaza nastaje infestacijom odraslim jedinkama i karakteriše se najčešće gubitkom apetita, mršavljenjem, poremećajima varenja, pritiskom u predelu pupka, zadahom iz usta.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja dokazivanjem zrelih proglotida ili jajašaca u stolici. U dijagnostici je takođe korisno izvršiti nalaz perianalnog otiska pomoću lepljive celofanske trake.
Lečenje
Kod tenijaza se ordiniraju niklozamid, prazikvantel ili albendazol.
