Odeljci knjiga

Antagonisti leukotrienskih receptora su noviji lekovi za prevenciju napada astme. Anatagonisti cisteinil-leukotrienskih receptora sprečavaju pojavu aspirinske astme, inhibiraju astmu izazvanu naporom i smanjuju i rani i kasni odgovor bronhijalnog stabla na inhalirani alergen.

U ostale preparate za lečenje bolesti srca spadaju alprostandil, trimetazidin, kreatinol, fosfokreatin, fruktoza 1,6-difosfat, ubidekarenon, adenozin, tiracizin, tedisamil i akadezin. Alprostandil je lek koji se koristi kod urođenog otvorenog duktusa arteriozusa, a trimetazidin  kardioprotektivni lijek.

Kongestivna srčana slabost (kongestivna srčana insuficijencija) podrazumeva da su jedna ili druga komora nesposobne da istisnu celu količinu ulivene krvi. To ima za posledicu povećanje pritiska u pretkomorama i venskom sistemu iza insuficijentne komore.

Antagonisti angiotenzina II tj. blokatori receptora angiotenzina II je grupa lekova koja utiče na renin-angiotenzin sistem. Koriste se u lečenju hipertenzije, dijabetičke nefropatije i kongestivne insuficijencije srca. Postoje dva tipa receptora angiotenzina II - AT1 i AT2 receptori.

Osmotski diuretici su farmakološki inertne supstance koje se filtruju preko glomerula, ali se nekompletno reapsorbuju, ili se uopšte ne reapsorbuju, preko nefrona. Mogu se dati u dovoljno velikim dozama, tako da njhova osmolarnost postane značajan deo osmolarnosti plazme. Njihovo dejstvo se pretežno ostvaruje u delovima nefrona koji su pasivno propustljivi za vodu; reč je o proksimalnom tubulu, descedentnom delu Henleove petlje i sabirnim kanalićima.

Glavni tiazid je bendroflumetazid. Ostali su hidrohlorotiazid i ciklopentiazid, ali i niz drugih srodnih supstanci. Lekovi sličnog delovanja su hlotalidon, indapamid, zipamid i metolazon. Ova grupa lekova pripada diureticima srednje jačine. Oni smanjuju aktivnu reapsorpciju jona natrijuma i pratećeg jona hlora vezivanjem za elektroneutralni Na/Cl kotransportni sistem i na taj način blokiraju njegovo funkcionisanje. Oni ne deluju na prošireni ushodni deo Henleove petlje. Prouzrokuju, takođe, i značajan gubitak kalijuma; izlučivanje mokraćne kiseline i jona kalcijuma je smanjena, dok je izlučivanje jona magnezijuma povećano. Može se javiti hipohloremička alkaloza. Tiazidi imaju paradoksalno delovanje kod dijabetes insipidusa, gde smanjuju volumen izlučene mikraće. Tiazidi imaju i ekstrarenalna dejstva – prouzrokuju vazodilataciju i mogu prouzrokovati hiperglikemiju.

Diuretici koji štede kalijum deluju u sabirnim tubulima i vrlo su slabi diuretici. Predstavnici su spironolkaton, triamteren i amilorid.

Imunomodulatori su lekovi koji menjaju imuni odgovor na virus ili koriste imune mehanizme u cilju eliminacije virusa.

Tumori nastali iz hormon-senzitivnih tkiva mogu biti hormon-zavisni. Njihov rast može biti inhibiran hormonima suprotnog delovanja, antagonistima ili lekovima koji inhibiraju sintezu odgovarajućeg hormona. Hormoni ili analozi hormona koji deluju inhibitorno na pojedina tkiva mogu da se koriste u lečenju tumora porekla tih tkiva.

Psorijaza je hronično recidivirajuće kožno oboljenje koje se karakteriše promenama u vidu crvenih makula ili ploča, suve srebrenkasto-bele boje, koje se lako mrve. Psorijaza pokazuje naročito afinitet prema određenim područjima kože. Najčešće su to ekstenzorne strane velikih zglobova, kapilicijum i lumbosakralna regija tj. donji deo kože leđa. Međutim psorijaza se može manifestovati na bilo kom drugom delu tela.