Uroantiseptici

Infekcije urotrakta su vrlo česte. Najčešće su izazvane gram negativnim bakterijama koje su normalni stanovnici creva. Zahvataju uglavnom donji urinarni trakt (uretra, bešika). Nekada su neugodne i uporne, a ukoliko se ne leče blagovremeno mogu se prošititi na ostale delove urinarnog trakta. Daleko su češće kod žena nego kod muškaraca. Simptomi su peckanje i otežano, učestalo i bolno mokrenje. Javljaju se kod neadekvatnog održavanja higijene, prehlada, pada imuniteta ili zbog određenih anatomskih anomalija u građi urinarnog trakta. Imaju tendenciju prelaska u hronično stanje i recidive (ponovno javljanje).

Uroantiseptici su hemoterapeutici koji se koriste samo i isključivo kod urinarnih infekcija, a po jačini su između urološkog čaja i fluorohinolona. Razlog zašto se koriste samo kod uroinfekcija je činjenica da je njihova eliminacija iz krvi u urin toliko brza da doslovno projure kroz organizam bez efekata u ostalim tkivima i u potpunosti se koncentrišu samo u urinarnom traktu. Jedan od prvih uroantiseptika bio je metenaminijum mandelat. U nekim državama je i dan danas u upotrebi. Takođe se koriste jedinjenja kao što su nitrofurantoin, nitrofurantoinol, nalidiksična kiselina.

Derivat je nitrofurana. Deluje na brojne vrste i sojeve bakterija, a mehanizam delovanja mu se bazira na redukovanju nitro grupe u amino unutar bakterija i oštećenje bakterijske DNK. Otpornost se skoro nikada ne razvija.

Nitrofurantoin deluje baktericidno na najčešće patogene uzročnike u mokraćnom sistemu kao npr. E. coli, Enterokoke, Staphylococcus aureus i neke vrste Proteusa. Takođe se može koristiti za lečenje upala uzrokovanih bakterijskim vrstama Klebsiella-aerobacter i Proteus pod uslovom da se osetljivost tih bakterija na nitrofurantoin dokaže disk difuzijskim testom ili dilucijskom tehnikom određivanja osetljivosti. Svi sojevi Pseudomonasa otporni su na nitrofurantoin.

Koristi se za lečenje akutnih upala donjeg dela mokraćnog sistema, prevenciju rekurentnih nekomplikovanih upala donjeg dela mokraćnog sistema, prevenciju upala mokraćnog sistema posle kateterizacije ili hirurškog zahvata.

Ne sme se primeniti kod osoba preosetljivih na nitrofurantoin ili neki od pomoćnih sastojaka leka, zatim kod bolesnika kod kojih postoji oligurija, anurija ili značajno poremećena funkcija bubrega. Zbog mogućnosti nastanka hemolitičke anemije novorođenčeta usled nezrelosti enzimskih sistema eritrocita, nitrofurantoin se ne sme primeniti u terminskoj trudnoći, tokom porođaja, kod dece mlađe od 1 meseca. Takođe, ne sme se primeniti kod bolesnika sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze jer može uzrokovati hemolizu. Sa posebnim se oprezom primenjuje kod bolesnika sa poremećenom funkcijom bubrega i jetre, bolestima pluća, neurološkim poremećajima, alergijskom dijatezom, anemijom, dijabetesom, poremećajem elektrolita, nedostatkom B vitamina, folata.
Najčešće nuspojave povezane su sa digestivnim traktom: gubitak apetita, mučnina, povraćanje i proliv.