Maligne bolesti i tumori

Tumori paranazalnih šupljina mogu nastati iz epitelnog i vezivnog tkiva. Od svih benignih tumora najčešće se javlja osteom i to pre svega u frontalnom sinusu, dok su lokalizacije u etmoidnom i maksilarnom retke, a u sfenoidnom sinusu se nikada ne javlja.

Benigni tumori tankog creva su retka oboljenja digestivnog trakta (oko 0,16% svih tumora). Najčešće se otkrivaju intraoperativno ili na autopsiji.

Benigni tumori kolona i rektuma su epitelni, neepitelni i lezije slične tumoru. Zauzimaju važno mesto u oboljenjima debelog creva, s obzirom na njihovo često otkrivanje i odnos pema kolorektalnim karcinomima.

Benigni tumori duodenuma su najčešće polipoidnog rasta, na peteljci ili široke baze, različite veličine, pojedinačni, multipli ili u sklopu brojnih polipoidnih sindroma (Peutz-Jegehersov sindrom, Gardnerov sindrom, Cowdenova bolest).

Benigni tumori želuca su predominantno epitelijalnog porekla i najšešće se prezentuju kao polipi.

U izgradnji ovog tumora učestvuje epitelno i mezenhimno tkivo zubnog začetka. Prema stepenu diferencijacije razlikuju se odontomi koji ne stvaraju tvrdu supstancu zuba i takve, koji stvaraju dentin, gleđ i cement.

Juvenilni fibrom nazofarinksa je benigni tumor sa ekspanzivnim rastom i sklonošću ka krvavljenju, koji se razvija isključivo u muškaraca u pubertetu odnosno u dečaka između 10 i 20 godina. Posle puberteta ovi tumori pokazuju tendenciju ka involuciji.

Benigni tumori su vrlo retki i čine 10% svih tumora jednjaka. Benigni tumori mogu biti lokalizovani na mestima prirodnih suženja u predelu hipofarinksa, kardije i u visini bifurkacije traheje.

Hemangiom je benigni tumor krvnih sudova. Najčešće su urođeni ili se razvijaju neposredno posle rođenja. Najintezivnije rastu u toku prve dve godine života.

Epulis je tumorska tvorevina gingive u predelu alveolnog nastavka. Javlja  se skoro isključivo na vilicama gde su prisutni zubi. Ubraja se u reaktivne hiperplazije.