Hiperpigmentacija

Uzrok nastanka

Uzroci hiperpigmentacije mogu biti spoljašnji i unutrašnji.

Spoljašnji uzroci: izlaganje suncu, odnosno ultraljubičastom zračenju, hemikalije: betaksolol, minociklin, estrogen, losioni sa selen-sulfidom, kinidin, progesteron

Unutrašnji uzroci: nasleđe: osobe sa tamnijom kožom imaju veću sklonost razvoja hiperpigmentacija, bolesti: najčešća je hiperpigmentacija nakon upale, npr. nakon akni. Ostale bolesti koje uzrokuju hiperpigmentaciju su: seboroična keratoza, achantosis nigricans - ova pigmentacija često je povezana s tumorima, a može biti povezana i sa akromegalijom, Cushingovim sindromom, policističnom bolesti jajnika ili sa dijabetesom, lentigo, melanocitni nevus (mladež) i melanom - nastaju zbog proliferacije pigmentnih ćelija, melanocita, Peutz-Jeghersov sindrom, Adisonova bolest, leopard sindrom, lamb sindrom, efelidi, pege boje bele kafe, često u vezi s neurofibromatozom i Albright sindromom, Nelsonov sindrom, ACTH sindrom, Porphyria cutanea tarda, hemohromatoza, deficit vitamina B12, deficit folne kiseline, pelagra, loša apsorpcija, Whippleova bolest, bilijarna ciroza, sklerodermija.

Klinička slika nekih hiperpigmentacija

Efelides-nasledni poremećaj, javlja se kod dece, ispoljava se veliki brojem malih makula smeđe illi braon boje na koži lica al ii na drugim fotoeksponiranim delovima tela. U proleće i leto promene su intenzivnije, tokom starenja iščezavaju.

Peutz-Jeghersov sindrom-pigmentne promene su veoma slične efelidima ali se mogu naći i na fotoneeksponiranim delovima kože, na usnama u sluzokoži usne duplje. Kožne promene su udružene sa intestinalnom polipozom što može dovoditi do abdominalnih tegoba u vidu bolova usled okluzija.
Xeroderma pigmentosum-počinje rano u detinjstvu, već pri prvom izlaganju suncu. Promene su lokalizovane na otkrivenim delovima kože (lice, vrat, otkriveni delovi ekstremiteta) ali i na sluzokoži usne duplje što ukazuje da pojavi promena ne doprinose samo UV zraci. Postoje polimorfne promene u vidu mrlja crvenkaste, žućkaste ili mrke boje, ali ima i depigmentovanih plaža. U toku evolucije mogu da nastaju dublje erozije i ulceracije, veoma ružni ožiljci a moguća je i pojava kožnih karcinoma. Bolesnici su veoma neotporni na infekcije, te je čest letalni ishod najkasnije do puberteta.

Chloasma-hiperpigmentacije kože lica, ređe vrata, najčešće kod trudnica u drugoj polovini trudnoće, ređe kod menopauze.

Dijagnoza

Nakon što se primeti pojačana pigmentacija određenih delova kože, potrebno je posetiti specijalistu za kožne bolesti (dermatolog) koji će nakon pregleda, utvrđivanja tipa kože i procene dubine pigmentacije, predložiti najprikladniji način lečenja za svakog pacijenta.

Lečenje

Kad je poznata, leči se osnovna bolest koja je uzrokovala hiperpigmentaciju. Lekovi koji je uzrokuju, prestaju se uzimati. 

Potrebno je ograničiti izlaganje suncu i posete solarijumu.

Tradicionalni lek za hiperpigmentaciju je hidrokinon, zatim azelaična kiselina, lokalni vitamin A (tretinoin), kortikosteroidi, alfa hidroksi kiseline, tečni azot, laseri, kozmetički preparati - različiti puderi i korektori.

Kod koga da zakažem dermatološki pregled?

• Dr Miroslav Ž Dinić,
• Dr Zorana Zlatanović,
• Dr Nadežda Šoć,
• Dr Isidora Andrejić Sbutega,
• Dr Mirjana Gajić Veljić,
• Dr Nevena Grba,
• Dr Gorana Isailović,
• Dr Zoran Joksimović.