Zakasneli ili odloženi pubertet je stanje u kome ne dolazi do psihofizičkog razvoja i znakova puberteta u periodu kada dete kroz njega treba da prođe. Za dečake je fiziološki normalna granica ulaska u pubertet do 14, a za devojčice do 12. godine. Ispoljava se daleko češće u dečaka nego u devojčica.
Šta je pubertet?
Pubertet predstavlja fazu u razvoju ljudskog tela. Deca u pubertetu prolaze kroz telesne i emocionalne promene koje rezultuju reproduktivnom sazrevanju. Nekoliko karakteristika odlikuje ulazak u pubertet:
- ubrzan rast;
- razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika;
- promena u psihofizičkom funkcionisanju.
Pubertet počinje kada deo mozga, hipotalamus, počne da proizvodi gonadotropin-oslobađajući hormon (GnRH). GnRH stimuliše hipofizu da oslobodi još dva hormona — luteinizirajući hormon (LH) i folikulostimulišući hormon (FSH). Ovi hormoni putuju do polnih organa (jajnika i testisa), podstičući ih da počnu oslobađanje polnih hormona (estrogena i testosterona). Ovi hormoni dovode do pojave prvih znakova puberteta.
Uzrok zakasnelog puberteta
Zakasneli pubertet često nema jasan uzrok nastanka. Često se dešava da se javlja i familijarno, tojest, ukoliko je neko od roditelja kasnije ušao u pubertet, šansa da se to ponovi kod deteta je veća. Iako ovo uglavnom nije razlog za brigu, ukoliko postoji odstupanje od perioda kada dete treba da uđe u pubertet, važno je to prijaviti pedijatru.
U drugim slučajevima, kada uzrok kasnog ulaska u pubertet nije familijarnog karaktera, on može biti uzrokovan bilo kojim od sledećih faktora:
- Hromozomski i genetički poremećaji;
- Hronične bolesti (dijabetes, celijakija, anemija...);
- Tumori hipofize ili hipotalamusa;
- Nedovoljna aktivnost hipofize (hipopituitarizam);
- Smanjena aktivnost štitne žlezde (hipotireoza);
- Abnormalnosti u razvoju reproduktivnog sistema;
- Nesposobnost tela da koristi androgene hormone (sindrom androgene neosetljivosti);
- Preterana fizička aktivnost;
- Teška malnutricija (anoreksija).
Simptomi i klinička slika zakasnelog puberteta
Klinička slika zavisi od vremena kada se zakasneli pubertet javlja. Obično je reč o dečacima koji su i u godinama do puberteta ispoljavali opšti usporeni telesni razvoj sa sporijom denticijom, nižim rastom, često sporijim psihičkim sazrevanjem, a nekada i sklonošću gojaznosti. Kako u njihovih vršnjaka dolazi između 12-14. godine do naglog porasta u telesnoj visini i pojave znakova polnog sazrevanja, dečaci sa zakasnelim pubertetom postaju u tom dobu naročito upadljivi po svom nižem rastu i izostanku znakova puberteta. Takva situacija može biti uzrok značajnih emocionalnih i psihičkih problema. Obično se u uzrastu od 16-18. godine zapaža spontana pojava znakova puberteta, pri čemu je tok polnog sazrevanja, kao i konačna visina, obično u normalnim granicama.
Simptomi zakasnelog puberteta kod dečaka su:
- Izosatanak povećanja testisa do 14. godine;
- Manjak stidnih dlačica do 15. godine:
- Visok, nemutirani glas;
- Nizak ili usporen rast;
- Mogućnost pojave masnih naslaga oko kukova, karlice, stomaka i grudi.
Zakasneli pubertet u devojčica, tj. izostanak polnog sazrevanja u uzrastu 10-12. godine, zahteva znatno veću pažnju i obazrivost, s obzirom na mogućnost da je reč o nekom obliku primarnog ili sekundarnog hipogonadizma.
Simptomi zakasnelog puberteta kod devojčica su:
- Izostanak rasta grudi do 12. godine;
- Više od 5 godina između prvog rasta dojki i prve menstruacije;
- Devojčica nije dobila prvu menstruaciju do 15. godine;
- Manjak stidnih dlačica;
- NIzak ili usporen rast.
Dijagnostika zakasnelog puberteta
Dijagnoza zakasnelog puberteta se postavlja na osnovu porodične anamneze, kliničke slike, pregleda i određivanja nivoa hormona. Dijagnostika odloženog puberteta može uključivati i primenu sledećih testova i imidžing metoda:
- analiza krvi - radi provere nivoa hormona, hromozomskih poremećaja i hroničnih bolesti koje mogu da odlože pubertet;
- rendgensko snimanje - radi se RTG snimak levoj šake i zgloba kako bi se procenila koštana zrelost deteta. Kod preranog puberteta, koštano doba je često starije od kalendarskog, a kod zakasnelog je situacija obrnuta;
- CT skeniranje - pokazuje kosti, mišiće, masnoću i organe, detaljnije od običnih rendgenskih snimaka;
- Magnetna rezonanca (MRI) - koristi se kako bi se dobile detaljne slike tkiva u telu.
Lečenje zakasnelog puberteta
Dečaci i devojčice sa familijarnim tipom zakasnelog puberteta bez terapije u kasnijem toku postižu punu zrelost i najčešće su višeg rasta. U nekim slučajevima, lečenje se može obaviti i hormonskom terapijom, kako bi se pomoglo pojavi sekundarnih seksualnih karakteristika.
U drugim slučajevima, lečenje se uspostavlja u odnosu na uzrok problema.
Emocionalna podrška može pomoći deci i adolescentima da se izbore sa odloženim pubertetom.
Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa pubertetom.
Ukoliko prepoznajete bilo koji od navedenih simptoma, zakažite pregled privatno na broj telefona 063/687-460.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde