Anksioznost i fizička aktivnost

Primetili ste da stalno strepite, da se pribojavate negativnih ishoda rutinskih događaja tokom dana ili vam se javlja strah u tačno određenim situacijama. Ako imate strahove koji vas muče, pokušajte da ih razrešite na praktičan način. Smatra se da fizička aktivnost može da pomogne osobama sa blago izraženom anksioznošću, dok je za izrazitiju anksioznost svakako neophodna stručna, medicinska pomoć.

Za razliku od efekata kod depresije, za antianksiozni efekat u punom obimu nam je potrebno najmanje desetak pa i više nedelja. I ovde se može naglasiti da su od posebne pomoći aerobne vežbe koje su, po definiciji, kontinuirane i ritmične. Pozitivno dejstvo se može osetiti odmah, neposredno nakon vežbanja. Trajanje antianksioznog dejstva može biti od 2 do 4 sata. Problem su donekle osobe koje boluju od paničnog poremećaja. Važno je istaći da njihove vežbe ne treba da traju duže od 50 minuta i da nisu i previše intenzivne, s obzirom da se u tom slučaju, kao posledica intenzivnog rada mišića, stvara mlečna kiselina  koja olakšava pojavu paničnih ataka. Ali ako se pridržavaju navedenog pravila, mogu postići maksimalnu redukciju anksioznosti.

Postavlja se pitanje da li je uopšte potrebno, ako fizička aktivnost ima iste efekte kao relaksacioni trening, neke od psihoterapijskih intervencija, preporučivati je kao osnovno ili pomoćno sretstvo u tretmanu pomenutih psihičkih poremećaja. Odgovor je potvrdan, s obzirom da je dobit od redovnog vežbanja i aktivnosti višestruka i posebno blagotvorna za stanje telesnog zdravlja. U ogromnoj studiji koju je sproveo Američki nacionalni institut za prevenciju bolesti, utvrđeno je da je fizička neaktivnost drugi po redu rizikofaktor koji potpomaže razvoju bolesti za koje se smatra da su vodeći uzrok smrtnosti.

 

---

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi anksioznosti.

---