Dobro jutro, imam sina od 10 godina i od kako je krenuo u vrtić imamo stalno peobleme sa njim, Sada u osnovnoj školi, deca ga izbegavaju, rugaju mu se, učiteljica stalno zove zbog nestašluka koje pravi. Počeo je da krade i laže. Pre neki dan je ukrao četiri autića iz prodavnice, dan posle je detetu izbio sličice iz ruke i ukrao mu jednu. Stalno je u kazni, ali mi se čini da ga to baš i ne dotiče kao i šro nema grižu savesti za bilo šta loše što uradi, Idemo kod psihologa i logopeda, ali nkakvog pomaka nema. Da li Vi imate neko rešenje za ovu situaciju, ne znam kako da mu pomognem,

Da li je dugogodišnjeg teška depresija i anksioznost zbog koje imam psihosomatske teške manifestacije, dovoljan razlog da zatražim invalidsku penziju? Stanje mi se neće popraviti nego će biti sve teže kako god.prolaze a ja sam jos uvek, s vremena na vreme, na nekom početku i na nekim prekretnicama, a imam 58 god. Depresija i anksioznost su uništili moj život, od 15.god se borim sa njima, ali sve je gore. Lečim se ambulantno oko 15 god. Molim Vas za odgovor na gore postavljeno pitanje. Hvala

Postovani doktorki imam problem. Dijagnostikovano mi je opsesivno kompulsivni poremećaj. Lecim se vec duzi vremenski period, pijem terapiju:2x100mg zoloft, 2x150g pregabalina i 10mg onzapina pred spavanje. Ima dosta napretka ali glavni problem mi je voznja! Tu nema napretka ni malo. Imam opsesiju da sam udario nekog ili zagazio. Svaki scenario u mojoj glavi je sa smrtnim ishodom, tako da je stres i strah veoma visk. Interesuje me vase misljenje i vas savet. Unapred hvala.

Da li radite vestacenja roditeljskih kapaciteta radi vracanja roditeljskog prava?

Poštovana doktorka, Da li drzite seanse 1 na 1?

Zdravo, zanima me da li je normalno i okej, zakazati seansu iako nemamo probleme u vezi posla, jer smo jos deca? I kako sve prevazići sto se desava oko nas?

Postovani! Imam 40 god, sinoc mi se desilo nesto neobjasnjivo. legao sam u 23:00,spavam sam u sobi,sa zatvorenim vratima...ustao sam ujutru oko 05h i zacudio se jer sam zatekao otvorena vrata a znam da sam ih sinoc zatvorio i da nisam ustajao.Medjutim cerka mi kaze da me je cula u kupatilu oko 24.00... Kako je moguce da sam sat vremena nakon leganja na spavanje isao u toalet a da se upste toga ne secam? jer sam zaspao cim sam legao i uveren sam bio da nisam ustajao do ujutru...dali je to mesecarenje,dali treba da se zabrinem?Unaored hvala na odgovoru....Mario.

Dobro veče,ineteresuje me da li idete u kućne posete,bar za prvi pregled?Naime,moja strina ima ogroman problem,sumanute ideje...a odbija da ide kod lekara.Opsednuta je time da je stric vara,proganja ga,stric mi je inace asmaticar,razmisljala je kad mu nije dobro da mu stavi jastuk na lice...Moj brat više ne zna sta ce sa njom....Znacilo bi nam kad bi ste došli,ili da Vas brat doveze i vrati,samo da se nekako pokrene rešavanje problema...Cena nije problem,pomoć nam je neophodna...Hvala unapred. Lidija Dimitrijević

Dobar dan! Ovako ja mislim da ja patim od anksioznog poremecaja,kada sam krenuo u prvi srednje svi su me maltretirali,Dan danas kada sam zavrsio skolu se ne osjecam dobro stalno uzimam tablete za smirenje.Tesko mi je o meni svi pricaju lazi,govore da se ja svega bojim,i onda mi se u mom rodjenom gradu svi smiju ne mogu naci prijatelja niti djevojku.Svaki dan razmisljam o tome da se ubijem ali ne mogu imam brata i dvije sestre jako smo vezani.Kad sam bio djecak imali smo stadion u naselju gdje zivim i moji dva najbolja prijatelja bi dosla po mene svaki put da igramo nogomet zajedno,ali moj otac bi ih otjerao ja sam bio tako tuzan plakao bih u sobi.Danas mi svatko govori sto hoce a ja sutim kao da nisam ni ziv svi me vrijedjaju a ja trpim tracaju o meni ali ja to mogu podnijeti mislim bar tada sam mogao.U srednjoj skoli sam sam stajao ispred skole ne druzeci se ni s kim i osjecam da gubim snagu volju za zivotom,padam u depresiju.Razmisljam o samoubojstvu,ali sam razmisljao da njih sve poubijam ali ne ide mi se u zatvor.Mozete li mi pomoci.Hvala najljepsa unaprijed!!

Tesko mi je,anksiozna,svakim danom sve mrsavija i mrsavija,jednostavno ne znam od kako smo raskinuli,vec 5 meseci ne mogu da se vratim u normalu,uhodim,pretim,osecam se povredjeno,izgubila sam prijatelje i sebe,a u medjuvremenu obelezena kao ludaca,a to zaista nisam bila,student sam i zaposlena,imala sam bezbroj prijatelja,ispunjen zivot,vodila sam se kao osoba koja je srecna pozitivna puna samopouzdanja omiljena u drustvu,sad sam nista i samo tonem sve dublje i dublje,pala sam u ocima svima meni dragih ljudi,ja sve to znam,ali ja ne mogu duze od 5 dana da budem normalna,bila bih Vam zahvalna na pomoci i izdvojenom vremenu na procitanoj prici ovo je samo jedan mali deo…Hvala