Poštovana,
Imam 40 g. Udata sam i imam dvoje dece. Ovo je moj drugi brak, koji pokušavam da očuvam. Imamo sedmogodišnjeg sina. Moj suprug ima 43 g. Živimo u inostranstvu gde nemamo u blizini svoju porodicu ni mnogo prijatelja. U braku smo 7g, i imamo problem u komunikaciji. Moj suprug je vrlo osetljiv, povučen, teško izražava svoje emocije, ponekad je ćutljiv i depresivan, nekada bi to trajalo i nekoliko dana, a da nikada nije hteo da kaže u čemu je problem. Uvek sam sumnjala da za to postoji neki razlog. Nedavno sam našla među papirima koje smo bili pripremili da bacimo, nekih par rečenica koje je moj muž zapisao, nešto kao svoj dnevnik. Tamo između ostalog stoji da je kao sedamnaestogodišnjak uspeo da preživi, iz neobnjašnjivih razloga, zlostavljanje. Reč koju je upotrebio, a pisao je na stranom jeziku, uglavnom i najčešće znači seksualno zlostavljanje. Šta da radim i kako da ga pitam. Ovo je u meni peobudilo mnoga pitanja i brigu. Treba mi savet. Molim Vas, malo pre sam poslala jedno pitanje, i greškom sam skinula strelicu, kvačicu u rubrici "ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu steteskop.info" molim Vas da uvažite moju ispravku jer ja zaista ne želim da se moji podaci vide na sajtu. Pitanje je vrlo osetljivo i molim Vas informišite me o tome.
Hvala unapred.

Zabavljam se sa devojkom koja ima malu devojčicu od 2 godine. Kod nje sam zapazio da se javlja ljubomora prema meni tj. kada pomazim mamu, devojčica mi kaže: "To je moja mama". Kada se ljubimo ili grlimo ona počne da plače, mislim da se oseća nesigurno i kroz plač kaže - mama uzmi me, mama uzmi me. Voleo bih da me mala prihvati i da me ne smatra za suparnika. Šta da radim ja konkretno i majka da bismo ovo rešili? Da napomenem da ja recimo par sati dnevno izdvojim da se vidim sa devojčicom tj. da svi prošetamo, jer još uvek studiram i ne mogu sa njima da provodim 24h. Molim Vas dajte neki savet ili kome bi trebalo da se obratim da popričam o ovome.

Ja imam 15 godina, imam mlađeg brata koji ima 12 godina. Živimo sa mamom, majkom i sestrom od mog oca, a moj otac ide preko sedmice da radi u Zagreb i dolazi svakog vikenda. U zadnje vrijeme je zapostavio mene, mamu i brata, živi život sa svojom majkom i mi mu nismo bitni, na nas je stalno ljut i nikom ništa ne dozvoljava. Mi nemamo pravo na svoj život, već on manipuliše našim životima. Konstantno se mama i tata svađaju, a te svađe slušamo ja i brat. Pričala sam s mamom mnogo puta, ali ona misli da će to biti bolje i nikad ništa ne poduzima i sinoć je opet dobio neki svoj napad i pobjesnio i počeo se derati na mamu. Želim da živim normalan život kao i ostali ljudi. i želim nešto poduzeti ali ne znam kako?

Postovani, jednom prilikom sam vam slala pitanje u vezi svog dečka s kojim sam imala problema a sada se ti problemi produbljuju. Rekli ste mi da bih trebalo da iskreno porazgovaram sa njim i da se problem reši. Konkretno, radilo se njegovom odnosu sa majko. On ima 38 godina, i dalje živi sa majkom ali ima uslove da se potpuno odvoji od nje. Adaptira neku staru kuću ali uvek se desi da mora neke apsolutno nepotrebne sitnice da radi i da sebi pravi trošak koji ne može finansiski da izdrži tako da se njegova samostalnost odlaže već godinama. Ima stalan posao, prosečnu platu, zajendo smo već više od 2 godine. Na pomen braka i dece počinje da gricka nokte, vrpolji u stolici i kaže da mu je još rano za to. Sve što očekujem od njega jeste da ga majka ne pita kada će kući kada izadje sa devojkom i da ga ne zove u 22h da ga pita kada će kući. Stvorio se jos jedan problem. U poslednjih godinu dana tačnije od 1. Avgusta 2008. Godine imali smo odnose 2 puta. Četiri meseca nakon 1. Avgusta 08. Ja sam imala problem jer ga je majka neprekidno zvala što je umanjivalo moju potrebu da budem sa njim. Nakon brojnih autosugetsija da se prizovem pameti i prestanem da se plasim da li ce ga majka zvati u momentu kada vodimo ljubav konačno smo imali odnose. Proslo je opet 2 meseca pa tek onda opet. Njemu je otac umro 27. Jula 2008. Majka mu je uvek bila malo "naporna" ali od smrti oca postaje napornija u smislu učestalih poziva, pitanja kada će kući. U poslednja 4 meseca nismo imali odnose. Svaki moj pokušaj da nešto započnem zarvšavalo se neuspešno. Ili potpuno odsustvo erekcije (što mi se prvi put dešava sa muškarecem) a kod do pomenutog dodje ili mu se ide u wc, ili se nije istuširao ili je umoran pa može samo ujutru da vodi ljubav (i tu sam pokušala jedan put da mu se prilagodim i kada sam pristala na vodjenje ljubavi ujutru u tom momentu došlo je do gubitka erekcije) . Bili smo 23 dana na odmoru potpuno sami nismo imali odnose jedan jedini dan. Razgovara sam sa njim pokušala da razrešimo to on mi se samo neprestano izvinjavao i govorio mi da me voli. Kada sam ga upitala da li me vara njegov odgovor naravno bio je ne! Svaki put kada je trebalo da vodimo ljubav pa se pritom to neuspešno završalo, govorio mi je da treba "da mu izvodim posebne predstave" kako bi on mogao. . . Da. . . . Znate već. Dok, kad sam ja u pitanju, predigre nema, ni milovanja, ni posebnih dodira. Ne dolazi više kod mene da prespava, ja u njegov stan gde živi sa majkom ne ulazim (inače upoznao me je sa majkom nakon 2 godine veze i sada nakon upoznavanja u maju ove godine bila sam kod njega 2 puta ali na 5 minuta da preobuče patike gde je usledilo njeno pitanje "kad se vraćaš kući? ") kuća koja se adaptira može da se koristi nisu veliki radovi u pitanju, bila sam tamo za poslednjih 6 meseci 2 puta. Radimo zajedno i kaže da je njemu dovoljno da me vidi na poslu i dovoljno mu je da se vidimo samo jedan dan u nedelji van posla i pritom nista od vodjenja ljubavi. Moj poslednji pokusaj da vodim ljubav sa svojim dečkom bio je sada u subotu, do erekcije kod njega je došlo ali je pritom "morao u wc", naravno zakljucujete sami sta se posle dogodilo. Muškarac da bi mokrio mora da se "suzdrži". Posle toga. I ako sam mu skrenula pažnju da ne bi trebalo mnogo da tepamo jedno drugom jer možda je to posledica naše trenutne situacije, nije prestajao da "tepa" čak je i preterivao. Kao da je to namerno radio. Usledilo je moje iskreno pitanje, da li me vara, da li mu se ja uopste jos uvek svidjam, da li me voli. Odgovori su bili očekivani: "ja te volim, ne varam te, naravno da mi se svidjas moja devojka je dobra "riba", nego eto tako šta da radim!?, dešava se. . . Ali ja te volim!!! " kada sam ga upitala kada više misli da vodimo ljubav, samo je uzdahnuo. . . Ništa mi nije odgovorio. Naravno da sam mu verna nikada ga nisam prevarila čak ni tada kada nismo imali odnose pola godine, medjutim on od mene očekuje potpunu vernost i razumevanje za njegovo stanje a pritom neće da mi objasni zbog čega to. Čak mi je jednom rekao: "pa šta hoćeš moj drug jenom nije imao odnose sa devojkom skoro gpdinu dana, pa šta? " rekla sam mu da sam spremna i u savetovaliste da idem samo da bi nam veza uspela. Rekao je da hoće ali zaboraio je na to i uvek ima prečih obaveza. Nigde više ne izlazimo, ni u šetnju, neće da dodje kod mene, retko idem kod njega u kuću, majku mu ne vidjam, dodje jednom nedeljno kod mene, ne vodimo ljubav opet već 4 meseca. . . Recite vi sada meni: da li sam ja luda, da li postoji mogućnost da me on itekako vara, da li sam luda što se sama borim već godinu dana? Ne znam više kojom metodom da uspostavim ravnotežu koju smo imali pre smrti njegovog oca (tada je počelo) ? Mi praktično nismo ništa intimniji od dva prijatelja koji se nadju jednom nedeljno na kafi. Volim ga ali ne mogu više sama. . . Ja sam praktično sama, naš odnos se zasniva samo na susretima po 2 minuta kada udje u moju kancelariju. Ne pada mi napamet da ga prevarim jer smatram da to nije rešenje. Ovde se ne radi samo o seksualnim odnosima već o seksualnim odnosima sa voljenom osobom. Svaki put njegov odgovor je " ali ja te volim, ti si moja veka biće sve u redu"!!! Stalno pokušavam da pronadjem problem u sebi, možda nisam dovoljno zgodna, možda sam poružnela, možda ne bi trebalo ni da pitam da sa nekim vodim ljubav, možda sam ja luda možda je to normalno da sa 28 godina nemaš odnose a pritom imaš partnera koji te konstantno odbija. . . . I koji čak i kada je zainteresovan za seks i odmah pristanem nesto se desi. . . Postane nezainteresovan čim želim a kada ja sama potenciram ništa pomagajte molim vas!!! Ne smem nikog da pitam za savet jer me je sramota. Nisam ni ružna ni glupa ni debela, imam završen filozofski fakultet, stalan posao, svoj stan svoj, auto sve. Smatram da nisam "dno dna" da me niko neće. . . Sve muškarce koji mi se udvaraju odbijam jer samo njega hoću i na pomisao da raskinemo počinje gušenje. . .

Poštovana,
Imam problema sa bratom i nisam baš u najbolim odnosima. Ne pije, ne puši. Ne drogira se. A. Maltretira nas u kući psihički. Njemu su svi krivi u porodici što on nije uspeo u životu, što je u dugovima, itd. Vređa nas, viče, i sve mora da bude po njgovom. Ja sam saznala i od drugih ljudi da ima 40 prekršaja tipa kazni za auto: brza vožnja, itd. Da banci duguje kredit koji ne placa na vreme. I pritom koji god započne posao samo se gomilaju dugovi. Došla sam do zaključka da sa njim nešto nije uredu psihički. Ne mogu nikako da mu priđem. A želi da se obratim stručnim licima da mi pomogu!
Hvala unapred.

Poštovanje,
Jako mi je neprijatno, ali nemam kome da se obratim pa Vas molim za pomoć. Imam muža sa kojim sam u braku 16,5 god, a zajedno smo 21 god. Unazad godinu i po dana kako sam primjetila, jako se promenio. U međuvremenu se svašta izdešavalo, i jako sam zbunjena i uplašena. Radimo oboje i imamo dva sina. Što je najgore oni uveliko slušaju naše svađe. On kada dođe sa posla koji je težak, samo jede, legne, gleda tv i hoće mir. Pošto sam željna i njega i njegove pojave, ja bih razgovarala s njim, ali on je preumoran od posla, ljudi, na kraju završi i u kafani i od mene traži da ćutim i da ga ostavim na miru, juče je otišao od kuće i rekao je da je ovo definitivno kraj, nema povratka, a uveliko krivi mene. Molim Vas recite mi šta da radim jer neće ni da zove ni da dođe kući. Dok je van kuće čujem da je raspoložen, a sama sam se uvjerila da se nenormalno često dopisivao sa jednom konobaricom koja je i više nego duplo mlađa od nas. Stariji sin neće da čuje za njega a ne zna za ovu udatu ženu. Pomozite mi kome da se obratim i kako da ga vratim.
Hvala Vam unapred.

Poštovani,
U braku sam 5 godina. Imamo dvoje dece i oboje smo zaposleni. Ja sam stručni saradnik u prosveti, a suprug je vlasnik privatne firme. Suprug je pre tri godine podigao kredit stavivši našu kuću pod hipoteku. Tek nedavno sam saznala da je polovinu novca pozajmio prijatelju uz dogovor da će ratu plaćati po pola. Naravno prijatelj je prestao da učestvuje u otplati i suprug plaća ratu sam. Pošto on ne može da je plaća sam prinuđeni smo da prodajemo vrednosti koje smo stekli zajedno jer nam iz banke šalju upozorenja da će uzeti kuću. Ja nikako ne mogu da oprostim suprugu što je mojoj deci uskratio siguran krov nad glavom i normalne egzistencijalne uslove, kao i što je sve uradio bez mog znanja, kao da su prijatelji važniji od nas. Ne mogu da imam odnose sa njim i potajno ga prezirem iako razgovaramo. Smatram ga nezrelim i neodgovornim. Mislim da to ne mogu sama da prevaziđem i stalno se preispitujem trebam li se sa decom vratiti kod roditelja ali nikako da odlučim. Kako da mu to oprostim i da li je to uopšte nešto što se oprostiti treba, ne mogu u sebi da nađem odgovor.
Srdačan pozdrav.

Poštovani,
Problem zbog kojeg Vam se obraćam doveo je sestru i mene u jednu bezizlaznu situaciju i imamo utisak da se vrtimo u krug, šta god da pokušamo da uradimo. U pitanju su naši roditelji i njihov odnos, a samim tim i naš odnos sa njima. Ja imam 43 god, udata sam, imam dvoje dece i lep i skladan brak. Sestra ima 40 god, neudata, radi na prekookeanskom brodu i posle svakih 6 meseci dolazi kući na odmor. Mama ima 65, a tata, 72 godine i od kako sestra i ja znamo za sebe oni se ceo život oko nečeg svađaju i raspravljaju. Tata je inače dijabetičar, skoro 10 godina, ali nije insulinski zavistan. U tom njihovom odnosu sestra i ja smo veoma često bile " tampon zona", svaka na svoj način, kako je znala i umela. Skoro da ne pamtimo duže periode bez trzavica i svađa. Povodi su razni i imamo utisak da im neki poseban povod nije ni potreban. Kao da ne umeju drugačije da žive. Tata je bio ljubomoran i često mami prebacivao, bez razloga, razne stvari. Mama je radila jedno kraće vreme i to često prebacuje tati, jer kaže da joj nije davao da radi dok smo mi bile male. Svađe im često počinju oko sitnica da bi se veoma brzo proširile u veće sukobe i tada se često spominju stvari iz prošlosti, iz nekih prethodnih svađa. Nakon toga mama zaćuti, neće da komunicira sa tatom, ako i progovori onda je gruba. Tata tad pokušava da izgladi situaciju, ulagije se, radi sve što zna da bi njoj prijalo i kad mama malo popusti, nastupi kraće zatišje i onda opet po starom. Sestra i ja u tim situacijama pokušavamo da ih smirimo. Pokušavamo da razgovaramo sa njima, odvojeno, pa onda i sa oboma. Tata tada daje obećanja, mama sumnja, jer zna da to ne traje dugo. Pokušavale smo i sa nekom vrstom pretnji, u smislu da ja neću dolazati kod njh sa decom dok se ne srede, ili da će sestra da iznajmi stan kad dođe na odmor i slične stvari. Jedno vreme sam htela da počnem da izmišljam probleme u svom braku, da vide kako je to, kako se ja osećam, ali nisam uradila. I tako se vrtimo u krug. Veoma smo iscrpljene od svega. Svaka od nas hoće svoj mir i želimo da se posvetimo onome što imamo. Ja porodici, sestra poslu, vezi. Znamo da i oni pate zbog svog odnosa, da nisu srećni. Znamo da nas roditelji vole, da su požrtvovani, ali kako da im objasnimo koliko patimo zbog njihovog ponašanja? Nemojte da mislite da im to nismo rekle. Sve smo pokušale. Ili bar mislimo da jesmo? Gde je granica u odnosima roditelj-dete? Da li smo nas dve pogrešile što smo se mešale u njihov odnos i htele da imamo mir u roditeljskoj kući? Govoromo im da imaju dosta godina i da ostatak života treba što bolje da prožive, a u njihovom slučaju je to sloga, dan bez svađe. Zaboravila sam da kažem da smo kao porodica veoma vezani i zato svi patimo, svako na svoj način. Kako da im pomognemo, kako da se ponašamo sestra i ja? Tata ne bi pristao da ide u neko savetovalište, a mama bi, što mu je i predlagala. Pismo je obimno, ali nisam znala kako na kraći način da objanim celu priču.
Hvala na strpljenju očajne sestre.