Hitno mi je jer moram da rešim da li da ostanem u braku ili ne. Imam utisak da mi strašno smeta kada je pored mene, nervira me, mada ne mora ni da kaže ništa. Međutim, kada je vidim da joj je teško, kada zaplače, kada vidim da su nepravedni prema njoj - nije mi svejedno i tada želim da budem sa njom i podsetim se lepih stvari. Po ceo dan je odsutna, radi, ja sam u kući jer nemam posla i teško mi je. U braku smo 9 godina.

Jas sum od makedonija, imam problem so mazot. Momentalno sme razdeleni i imame 2 mesecno bebe. Razdeleni sme zaradi nemanje finansii i poradi toa sto ne mozese da ni obezbedi najophodnite sredstva za zivot. Jas ne se soglasuvav so negovite roditeli i si otidov od tamu. Problemot e sto toj saka da bideme zaedno i mnogu me saka i mene i deteto no nemoze zaradi finansiite nisto da napravi. Od edno rabotno mesto odi na drugo se pozajmuva pari od kogo ke stigne navodno da gi vrati dolgovite no nikako da se stabilizira. Se somnevam deka ima nekoj drug problem zatoa sto go izbrkaa i od rabota, od site tie pari sto toj gi pozajmil jas ne vidov ni denar. Neznam kade gi dal. Dali mozete nekako da mi pomognete i da mi dadete sovet za ponatamu zatoa sto uporno tvrdi deka ke najde stan pod kirija i da odime da ziveeme zaedno a toj voopsto ne ni raboti i toa ne mi go kaza tuku jas doznav od drugi deka mu dale otkas. Znaci me lazel celo vreme. Odnapred vi blagodaram i ke ve molam vo najbrzo vreme da mi dadete odgovor

Postovani, u braku sam 3 godine, dete ima 2. 5 godine. Moj muz i ja ne funkcionisemo najbolje od samog starta. Ali sada postaje sve gore i gore. Ja sam zaposlena, dok njega finansiraju roditelji, tako da on ne radi. On provodi vise vremena sa detetom. Ja uglavnom slobodno vreme provodim sa sinom, ali ne mogu da mu se posvetim, jer uvek mislim na nesto drugo. Uz sve to muz uopste ne uzima u obzir moje misljenje, govori da se ne brinem dobro o detetu. On mu je i otac i majka. Moj autoritet rusi pred detetom, a uvek je njegov na prvom mestu, i ne dozvoljava da ja kazem svoje misljenje. Bukvalno su nam se promenile uloge, on je zensko, a ja sam musko. Iz celokupnog nezadovoljstva i odsustva svega sto je potrebno za funkcionisanje normalne porodice, ja imam potrebu za drugaricama i izlascima, jer to mi je jedini izduvni ventil. Moje dete volim vise od icega, ali jednostavno sve ovo mi je ubilo zelju da se bavim detetom. Pri spomeni razvoda, muz je rekao da mi nikad ne bi dao dete. Sta da ucinim? Molim vas za savet!

Pozdrav od mene! Imam 27. Godina i verenika koji ima 29. Lepo se slazemo, volimo i razumemo se dosta dobro. Jedino sto mi smeta je sto je slabiji u emotivnom smislu od mene, lako mu je promeniti misljenje, neurotican je. . . Trudim se da mu pomognem pricamo stalno o tome. Jako je napet, ima trenutaka kada svima oko sebe podigne pritisak bez ikakvog razloga. Skrenula sam mu paznju na to, on onda pije i tako se opusti i bude ok. Plasim se da nije potencijalni alkoholicar. I to sam mu raekla, ali on tvrdi da ne pije iz tih razloga. Sledeci problem koji imamo je sto mi se ponekd cini da nemamo nasu intimu. Cini mi se da on sve (ali bukvalno sve) prica svojjim roditeljima i sestrama. Stalno je u nekom grcu i vise puta sam primetila da se on ustavri boji svega, da nikom nista ne veruje dok to njegovi ne odobre. Mene su prihvatili i ok su prema meni, ali me nervira to stalno mesanje u nas zivot. Volim ga i nemaju sta da mi zamere, ali mislim da preteruju. Tu ne krivim njih vec njega. Iako je tako vaspitan, odrasli smo i moze sada biti svoj covek i ziveti samostalno. Oboje radimo, i pre svadbe planirali smo da zivimo zajedno neko vreme. Medjutim umesali su se njegovi roditelji koji mu nisu direktno zabranili da ode ali posredno jesu. On je trazio da ja dodjem da razgovaram s anjima i da ce mu tako biti lakse da ode od njih. Sto sam odbila, jer ne zelim da se mesam u njihove odnose. On se naljutio i sada je besan i uvredjen. Iako ga volim i stalo mi je do njega stvarno nemam vise zivaca za takvo ponasanje.

Postovana, u braku sam 23 god. Izavesno vreme sam imao problem sa alkoholom (nisam bio agresivan, nisam trosio pare iz kucnog budzeta) ali je to mojoj supruzi smetalo. Iz tog razloga, a i zbog porodice (imam dvoje dece) i iz zdravstvenih problema javio sam se psihologu i psihijatru. Dobio sa odgovor da nisam zavisnik i da moram "sam sa sobom da rascistim". Tako sam i uradio i vec izvesno vreme nepijem, ali moja supruga i dalje sumnja i iz dana u dan je sve gore. Brak nam je u krizi pa vas molim da mi date savet kako da je razuverim! Unapred zahvalan!

Postovani, zivim sa covekom starijim od mene 11 godina. Planiramo da brak ozvanicimo i formiramo porodicu. Oboma je ovo drugi brak, sa tom razlikom da ja nemam dece a on ima dve cerke. Za vise od 1 god. Vidjanj josuvek me nije upoznao sa decom. Starija kcer je jako vezana za njega, introvertna, inertna, stidljiva, a druga komunikativna, potpuno drugacija od sestre. Obe su predmet stalnog instruiranja od strane majke (ne protiv mene, vec inace!) . Kada je pre 3 nedelje pokusao da ih dovede kod nas i upozna nas - mladja kcer je pristala a starija odbila, jer ona "ima jednu mamu i jednog tatu". Iako je otac objasnio da je ne upoznaje sa "mamom" vec sa tetom sa kojom zivi i da on ima pravo na zivot, bas kako i mama ima drugog ciku (samo sto ne zivi sa njim) . On i ja se odlicno slazemo, ali ovakav razvoj dogadjaja nismo ocekivali i ne znam kome je teze pao! Majka takodje ima drugog coveka, ali ga njima ne predstavlja nna taj nacin i cini mi se da stvara takvu situaciju da je otac los, jer ima drugu zenu, a ona je svetica jer "nema" drugog coveka. Sta da radim, kako da se ponasam u odnosu sa decom, i pri prvom susretu, a i inace? Planiramo nase dete, a mene je strah i te novine u nasem odnosu (pod "nasim" mislim na decu, njega i mene) .

Postovani, sedim ispred monitora vec 3 sata i ne nalazim nijedan problem slican mome. Naime, veoma sam nezadovoljna mojim brakom, koji ne funkcionise od samog pocetka a vec smo u njemu 9 godina. Moj suprug je leceni narkoman, i ne konzumira heroin 13 god. Ali marihuanu da kao i pivo. Mozda nije fer da kao njegovu prvu osobinu stavljam to sto je bio narkoman ali mislim da svi problemi poticu odatle. Evo sta me sve boli: nikada nije okupao nase dete kad je bio beba (sad ima skoro 8) , prosetao, sam odveo na sport, kod prijatelja, u setnju i sl. Verujte mi sve sto vam pisem, od mene ocekuje sve: radim svoj posao, radim sa njim preko vikenda, upisala sam spec. Studije dete vodim svuda sa sobom i kreiram mu slobodno vreme non stop i opet nevaljam. Toliko je sujetan da ako muse protivreci odm nataju svadje i ispiranje mozga do u nedogled. Roditelji su me preklinjali da se ne udam za njega jer droga ostavlja posledice na mozak ali ja sam njih tada bila odbacila od sebe sve zbog ljubavi (on je za mene kada sam bila tinejdzerka uvek bio "faca", bogat, lep, poznaje poznate licnosti itd. Te sam ja jedva docekala sa 31god. Da se zabavljam sa njim pri tome sramoteci se svoje porodice jer nismo bili istog statusa iako sam dete funkcionera, ali koji nije mario za svoju porodicu) , te mi nisu dosli ni na svadbu. E, kad je doslo dete onda me je tukao u vise navrata, ja sam odlazila i vracala. Vise ne postoji? Fizicka agresija ali mentalna, psihicka i verbalna stalno. Stalno sam u grcu i strahu jer njegove promene raspolozenja me toliko opterecuju da ne zivim svoj vec njegov zivot, ako je on raspolozen onda smo svi a ako nije sklanjajte se. Idem evo vec 4 godine na psihoterapiju u bracno savetovaliste, svasta sam probala ali uvek isto. Znam ja ljudi ne mogu da se menjaju, pogotova ako su ima zivci unisteni ali vise me brine zasto ja nemam snage da ga ostavim, imam i gde i radim i imam podrsku svih. Ja u trenutku kada hocu da ga ostavim razmisljam kako ce on sve to podneti, a ne sto je meni stalno tesko. Sta da radim sa detetom tek je krenuo u 2 razred a treba da ga onda prebacujem u druku skolu i u drugi deo grada. Pocela sam da se mucim samoj sebi samo idem okolo i pricam o svom braku i muzu a nista ne resavam, isto se ponasam kao moja majka, ali od koje imam potpunu podrsku za razvod i koja mi kaze da se satakvim covekom devijantnog uma ne zivi. Zasto se bojim promene? Molim vas pomozite mi kako da izadjem iz ovog braka!

Van sebe sam od straha da ću doneti pogrešnu odluku. Ja sam saznala da moj otac vara moju majku, pouzdano je. U braku su 27 godina. Imam jako bolesnu sestru o kojoj se brinu. Ako bih rekla mami, ja znam da bi je to uništilo. Razvela bi se jer ne bi to podnela i tako bi ostala sama sa bolesnim detetom, a i sama je lošeg zdravlja. Ja sam odlučna da se prevare ne kriju, ali u ovom slučaju, razmišljam šta bih time njoj uradila?

Mnogo sam zabrinuta za sina. Ima 16 godina, slabo me sluša, imao je pogrešno društvo, zapostavio je školu.

Postovani, neznam da li ovo pripada vasoj oblasti ali drugome nemam kome da ovakvo pitanje postavim. Moj problem se odnosi na odnos snaja-svekrva. Od kako zivimo zajedno nas odnos je sve gori a posto sam majka cetvoromesecne bebe, ona ne samo da me smatra nistavnom vec i nepodobnom za majku. Kako okrenem leda tako me najcrnje ogovara, moje roditelje ignorie kada dodu da vide svoje unuce a ja sam totalno nemocna jer neznam kako da joj se suprostavim. Dovoljno je i to sto sam po izlasku iz porodilista pala u depresiju-gurala me od pulta za povijanje bebe, ulazila tokom noci u nasu spavacu sobu a i plasila me pitanjima da li dok beba spava dise znajuci da se bojim jer sam prvu bebu izgubila u 31nedelji trudnoce 2006godine. Iskreno vise mi odmaze nego sto mi pomaze a moj suprug na sve to cutke gleda cak na kraju budem ja kriva jer me po njenim recima svo vreme pazi i drzi ko malo vode na dlau. Molim vas pomozite mi.