Poštovana,
imam ćerkicu od 3,5 godina. Napredna je, zdrava, vesela i veoma brbljiva. Počela je rano da priča (oko 9. meseca). Priča lepo, jasno, razgovetno. Problem je što u poslednja dva meseca, dok nije isla u vrtić, gledala dosta crtaća. Sada je u fazi da ih "živi". Omiljeni su joj 101 dalmatinac i mnogo voli životinje! Dešava se da po čitav dan prepričava crtaće, laje, mjauče, čak počinje da me liže, umesto ljubi. Kada je pitam kako je u vrtiću, ona vrti svoj film iz crtaća! Do sada je umela da se zaigra, crta, piše nešto, boji, a sada je sve to zamrlo, kao da je više ništa ne interesuje, nema strpljenja. Interesuje me da li je ovo samo faza i kako da se ponašam? Vrlo je pametna i sve fraze iz crtaća veoma vešto ume da u potrebi u kontekstu u stvarnom zivotu!
Unapred zahvalna
Zabrinuta mama

Postovani, moja sedmogodisnja devojcica je ove nedelje posla u prvi razred. Skola, knjige, predmeti i drustvo u odeljenju joj se jako svidjaju. Ali nazalost, uciteljicom nije odusevljena. Kaze da je stara (sto je cinjenica, jer je G-dja pred penzijom, ovo joj je poslednja generancija), da na njih vice, izgleda kao da je izgubila i zivce i strpljenje. Na roditeljskom sastanku je delovala izgubljeno i nervozno, prestraseno od kompjutera i elektronskog dnevnika, novog programa i novina u udzbenicima. Sa omalovazavanjem je govorila o veronauci, gradjanskom vaspitanju i engleskom jeziku i plasim se da ce svoje stavove preneti i na decu. Moja devojcica je razocarana njenim ponasanjem, ume da cita i pise, odlicno crta ali nije naisla na (verujem, s razlogom, ocekicane) pohvale a jos manje odusevljenje za dobro uradjene zadatke. Neprekidno ih kritikuje sto su na aktivni odnosno nemirni, kako ona to kaze i sticem utisak da od ucenika ocekuje da se ponasaju ne kao da su prvaci koji su u skoli tek nedelju dana vec odrasli i mnogo razumniji djaci. Ne znam kako da se prema detetu postavim i kako da joj objasnim ponasanje uciteljice. Od navrsenih godinu dana zivota isla je u vrtic i nije joj prvi put da se susretne sa autoritetom i da postuje nalozeno ali mimo svih mojih ocekivanja, ne uklapa se u komunikaciju sa uciteljicom. Napominjem da sam u razgovoru sa ostalim roditeljima naisla na slicna razmisljanja i da niko od nas nije siguran kako bi bilo najpametnije reagovati, a da se ne ugroze ni deca a ni uciteljica. Molima Vas da me posavetujete i prokomentarisete izlozeno. Unapred zahvalna...

Postovani gospodine Stankovicu, moj sin za mesec dana puni tri godine. On je jedno jako pametno dete, koje zna sva slova i cirilice i latinice (stampana ili pisana), brojeve, zivotinje (koje mi ne bi ni znali da ispod njihovih slika ne pise naziv), marke i modele automobila itd. On je sve to naucio jos pre godinu dana. Ono sto je nas problem je to sto jos uvek ne govori iako je njegova komunikacija sa nama izrazito razvijena. Pitate se kako znamo da on sve gore navedeno zna? Na pitanje da pokaze to i to slovo ili taj i taj broj ili da okrene tatin broj mobilnog itd. on sve radi perfektno. Razlikuje boje jos sa godinu dana. Apsolutno sve razume: uradi to, stavi ispod, stavi pored, nacrtaj krug, nacrtaj more, skreni levo ili desno itd. Da ne duzim o tome sta sve zna, jer zna apsolutno sve, osim govora. Pre mesec dana smo ga vodili kod logopeda prvi put.(Institut za fonetiku i patoloogiju govora, njihova dr-ka u Nisu) To je bio samo inicijalni razgovor, gde nam je postavljeno mnogo pitanja i gde je ona posmatrala dete. Nikakvu nam dijagnozu nije rekla osim da je sigurna da dete dobro cuje, da zna vise nego deca tog uzrasta i da bi vezbe sa logopedoom pomogle. Od tog dana, posto je on sve to shvatio ,poceo je na neki nacin da govori. Recimo da uzima slova (kockica sa slovom), da ga izgovori i recimo baci. Da izgovori odredjene brojeve, koje moze da izgovori. Da nas zove sa namerom, mama, tata, baba itd. (do tada je samo brbljao mama, tata, baba ali nije mislio na nas konkretno). Poceo je da izgovara i neke druge reci ( da napomenem da je on izgovarao po neke reci ali samo kao brbljanje), recimo sir i da misli na njega. Govori moje i tatino ime. Uzme telefon i kaze alo, itd. Pri svakoj novoizgovorenoj reci se jako raduje. Tako da smo odlucili da sacekamo da napuni tri godine i da mu \\\"damo jos malo vremena\\\", pa ako se nista krupno ne desi krenemo na iscrpnije pretrage. Kakav je Vas savet? Kako smo okruzeni prijateljima lekarima, dobili smo par misljenja u smislu progovorice ,samo ste vi preterali uceci ga stvarima koje nisu za njegov uzrast, okruzili ga knjigama itd. Napominjem da ga niko nije terao da nesto uci, vec on nas stalno tera da objasnjavamo, ovo ili ono, i sve je to njegovo interesovanje. Opsednut je automobilima, prosto ih obozava. Zelela bih da napomenem, da smo mi stariji roditelji i da je on jedinac i ne ide u obdaniste. Zahvaljujem Vam se na strpljenju.

Imam dečaka od godinu dana. Kada je imao 7 meseci fizijatar mu je postavio dijagnozu F82. Motoriku je dosta popravio, sada već puzi, ustaje, pokušava da hoda držeći se uz nameštaj. Pre mesec dana doktorka mu je promenila dijagnozu u F83. Koliko je to ozbiljno? Da li je moguće kod tako malog deteta utvrditi zastoj u intelektualnom razvoju? Kakve su prognoze? Unapred hvala.

Poštovani doktore, imam ćerku staru 4 godine i ona je sa 7 meseci počela da radi to izgleda kao da radi trbušnjake ukrsti noge i diže gore dole i znoji se.Rekli su da se to zove infantilna onanija i da ćeproći sa 3 godine. Ranije joj je bila potrebna neka plišana igračka da drži da to radi a kada smo to eliminisali nije joj potrbno ništa da ima u rukama. Međutim to ne prolazi. Ona kada fizički nije aktivna.kada je sama , ponekad i kada su tu druga deca o odraslima i da ne govorim , kada igra igrice na računaru,kada gleda televiziju to radi.Nekada radi češće a nekada ređe nema pravila ali to ne prolazi. Nekada se krije a nekada ne. Kada je opomenem ona odmah prekine ali čekaprvu priliku da nastavi. Bojim se da to može da joj utiče na mozak da ako to ne rešim do polaska u školu da će tamo biti problema. Da li vam je poznato takvo ponašanje i šta da radim?

Imam devojcicu od 8 godina (zavrsila je prvi razred). Na testiranju pred polazak u skolu psiholog nam je skrenula paznju da detetu nedostaje samopouzdanje i da na tome treba raditi. Uocila je da puno zna i moze, ali da je treba podsticati, inace se povuce, jer nema vere u sebe. Rekla je i da, kada se opusti, pokazuje sve kvalitete. U saradnji sa uciteljem i slusajuci savete strucne sluzbe, prvi razred je bio vrlo uspesan na svim poljima. Lepo se slaze i druzi sa vrsnjacima, gradivo je savladala bez ikakvih problema.Ucitelj je okarakterisao kao retko odgovorno i poslusno dete (mozda i previse). Predlozili su nam i da se dete rekreativno bavi sportom, jer ce to da razvije upornost i uveca samopouzdanje. (U skoli do petog razreda ne koriste fiskulturnu salu). Moje pitanje se odnosi na izbor vrste sporta. Da li je bolje da se bavi individualnim ili kolektivnim sportom? Ona se interesuje za atletiku i tenis (naravno :- )). Ovo pitam jer sam u TV emisiji od sportskih strucnjaka cula da je i za rekreativno bavljenje sportom, izbor jako bitan i da pogresan izbor moze da napravi velike fizicke i psihicke probleme. Unapred zahvalna na odgovoru.

Postovani dr.stankovic imam ponekad lupanje tj.skakanje pod kozom na levoj i desnoj ruci jel to na psihickoj bazi.Mozete li mi reci koja je dijagnoza:F 45.4;F 52.2

Sin za 1 mesec puni 18 god. Bivsa supruga,alkoholicarka,ga je toliko zatrovala, da je on veoma agresivan.Na nju je hteo fizicki da nasrne ali nije uspeo da razvali vrata.Socijalni rad ne zna za ovakav slucaj. Gde i kome vise da se obratim, on nece da saradjuje. S postovanjem

Poštovani, imam sina od 6 god.koji ima problem sa zadržavanjem stolice.Nema bolove,gasove,nadimanja...Njegov pedijatar (Dr.Saša Milićević)kaže da se kod njega radi o svesnom odlaganju stolice i to poneked traje i do 16 dana,i da kod njega postoji strah.Koji je Vaš savet? Unapred zahvalna, Gugleta Marija

Suprug i ja ne mozemo imati dece i odlucili smo da usvojimo jedno. Pre 2 dana dobili smo poziv iz jednog od Centara za socijalni rad. Radi se od decaku od 3 godine i 8 meseci. Nisam pomenula da smo prosli obradu nasem maticnom Centru za soc. rad i dobili podobnost za usvojitelje. Tamo smo imali i \"skolu roditeljstava\", radionice sa psihologom. Saznali smo i o domskom sindromu i o zaostajanju dece koja zive u domovima na raznim planovima, kao i da je sve to nadoknadivo, uz ljubav, strpljanje i rad. Ono sto smo culi, a i znali od ranije je da dete do svoje trece godine treba da primi ljubav od neke osobe,a to ne mora biti nuzno majka. Iz kratkog telefonskog razgovora sam saznala da je decak bio u domu od malena. Mi cemo ga svakako usvojiti, ako se komisija tako odluci ( u igri je vise parova ), ali nas zanima koliko je zaista znacajna ta 3. godna za psihicki razvoj deteta i njegov kasniji razvoj i sta mozemo da ocekujemo ? Postoji li nacin da se ovaj nedostatk ljubavi i paznje bar delimicno nadoknadi ? On u domu to nije mogao dobiti, mi bi mu pruzili svoj maksimum, jer zaista zarko zelimo dete. Ukratko, voleli bi da cujemo Vase misljenje o ovome, ako mogu da Vas zamolim sto pre, jer vec u ponedeljak 4. 8. idemo na razgovor u Centar. Hvala unapred