Imam 37 god. Dvoje dece 13 i 9 god. Ubraku sam 13 god. Sa osobom koju obozavam i koju pokusavam da sacuvam od loseg uticaja, znaci branio sam joj da radi izlaske i da ne pominjem ja sam taj koji se borio kolko sam mogao da radim i da zaradim ali nisam zaradio puno i tako da sad je ona nasla neki posao u trgovini pa je u kuci kad saberes 3, 4 sata aktivno, tome izludjuje onda upoznat sam sa njenim kolegama vecinom lose osobe sklone svemu pokusao sam da joj to pomenem momentalno je doslo do sukuba recima kako sam ljubomoran i dasam ja kriv sto ona mora da radi makar ista jer nemamo puste pare za zivot onda pocele su cudne stvari da se desavaju, zoves na telefon ona se nejavlja i sticajem okolnosti cujem kako joj koleginica sugerise da se javi jer je i njen muz bio u tku tog dana u smislu da smo dosadni ona je se posle toga javila i posle u svadji ona to negira, onada posle zavrsetka jedne smene cekajuci je ispred radnje ona je komentarisala koleginicama, , stigao mije prevoz i to je negirala da bi posle kao mozda je i izvinula se onda udjem u radnju ona sva pocrveni i samo se osvrce prema koleginicama a kolegini ce gledaju me kao da sam bauk kao da postoji neka prica o meni medju njima recite vi meni dal je u redu da ja i dalje insistiram da da otkaz ili da dignem ruke od svega i da budem covek evropskih shvatanja. Ima jos tu mnogo desavanja ali da skratim pomozite i objasnite kako da se borim unapred hvala. . .

Imam 16 godina, odličan sam đak, ne pušim, ne pijem alkohol, ne družim se sa problematičnim društvom. Problem je u tome što sam pre par meseci želela da izađem i odem u klub sa svojim društvom. Roditelji su mi zabranili da idem i stalno mi brane skoro sve izlaske. Nikada im nisam dala povoda da nemaju poverenje u mene. Izgovor im je to što sam još uvek mala. Smatram da sam dovoljno zrela i odgovorna za određene postupke. Šta da radim? Kako da ih urazumim?

Imam problem sa maloletnim detetom, koji ima 2 godine. Još nije počeo da priča i ponekad se zadubi u jednu stvar. Ja sam inače razveden i živim odvojeno od deteta. Vodili su ga kod doktora i ustanovili su da je u adolescentom stanju. Da li utiče na to da dete bude u tom stanju okruženje samo babe i majke bez uzrasta njegovog godišta i okruženje dece? Da li postoji način da se to izleči?

Moja cerka ima 2. 5 god. I od pre nedelju dana je pocela da ima nekontrolisana dnevna mokrenja, posle 4 meseci od skidanja dnevnih pelena. Nocne pelene jos uvek nismo skinuli. Brine me to sto je danju znala da oseti i da trazi da ide na wc solju a poslednjih dana imam utisak da smo opet na pocetku price od septembra kada je krenula u obdaniste. Savet mi je potreban jer neznam kako da pristupim problemu, da li da joj vracam dnevne pelene? Da li se to u dec. Psihologiji vodi kao normalna prolazna faza ili treba ozbiljnije shvatiti problem? Unapred zahvalna dragana.

Imam blizance koji su rođeni u 33. Oj nedelji i na rođenju, mlađi, je imao hie. To je praćeno od strane pedijatra i to se vremenom povuklo. Dete je prohodalo u dvanajestom mesecu, ali je kasnije progovorilo, u odnosu na drugog blizanca. Motorika mu je odlična, al mi se čini da psihički zaostaje za bratom. Sa dve ipo godine je imao febrilne konvulzije, i od tada promene na eegu. U smislu konvulzivne spremnosti. Magnetna je bo, psihomotorno testiranje, koliko je on hteo da sarađuje, je takođe bilo ok. On sada ima 4 godine, ne mokri noću, zna sta hoće a sta neće, zna kako se zove, kako se zovu članovi porodice, odlično se snalazi na kompjuteru, hoda na rolerima bez pridržavanja. . . . . Ali imam utisak da zaboravlja, npr. Mesa boje i manji mu je fond reči u poređenju sa bratom blizancem. Ja ne mogu da budem objektivna jer ih poredim a oni su strašno različiti u svemu. Da li postoji neka adekvatna ustanova gde može da se odradi psihomotorno testiranje, privatno ili državno jer u mom gradu nema dečji neurolog i adekvatan kadr. Molim vas preporučite mi nekg lekara ili ustanovu i recite mi vaše mišljenje.

Poštovani, u braku sam nešto preko 11 god. Problemi su počeli prošlog leta, kada sam primetila da suprug zapostavlja dete i mene - sva događanja okolo i svi drugi su odjednom postali važniji od nas. Inače pre toga smo imali brak za pozavideti. Sad to njegovo ponašanje mogu povezati i sa njegovim 40. Rođendanom i sa onim što se zove kriza srednjih godina, ali vremenom mi je počelo da liči na to da je našao "nešto zanimljivije". Posle desetak dana "bežanja", smogla sam snage i kad je zaspao uzela njegov mobilni telefon. Pogađate šta sam našla. Da ne odugovlačim, ispostavilao se da "zato što sam ja postala nesnosna, ograničavala mu slobodu, uvek je sve po mom, ostavljam otvorenu tečnost za sudove. . . On je našao devojku od 20 i kusur godina da s njom vidi u čemu je problem". Zbog mog "nerazumevanja" situacije u kojoj se nalazi (bez stalnog je zaposlenja, svetska ekonomska kriza. . .) pokušao je i da iscenirapokušaj samoubistva. U nečem što bi se samo uslovno moglo nazvati razgovorom, došli smo do toga da među njima nema ničeg ozbiljnog i da će to biti prekinuto, koliko sutra. Ali, od "sutra" je on počeo da briše poruke. Narednih mesec i po dana sam ga na razno raze načine hvatala i dokazivala da je i dalje u sms kontaktu sa njom. Sve vreme, on je naravno tvrdio da sam upravo ja kriva za to jer sam rekla ovo i uradila ono. Takođe je sve vreme tvrdio kako mu je stalo do nas i doduše trudio se da to pokaže - nekako. Neću vam opisivati svoje stanje, osim da sam u roku od 10 dana smršala 10 kg, jednom završila u domu zdravlja, i na kraju došla do stanja anksioznosti i lekova - naravno da sam potražila pomoć stručnjaka. A onda se to nekako završilo, ona ga je i dalje uznemiravala (i dn danas to radi) , a ja sam rešila posle razgovora sa psihologom, da definitivno preko svega pređem i ostanem u braku s njim. U čemu je sada problem? To što se mojoj glavi i dalje motaju slike preživljenog u prethodnom periodu, pretpostavljam da je normalno. Od vas očekujem da mi kažete da li je normalno da ja svaki njegov postupak koji mi se učini "sumljiv" (nedovoljno pažnje, na primer) tumačim na osnovu nedavno preživljenog? Da li je normalno da tražim malo više pažnje? Da li je moguće da on ne shvata u potpunosti šta je napravio od našeg života, ili se samo pravi "lud"? I možda najveći problem: za sve vreme trajanja tog pakla i borbe da se vratimo jedno drugom (bar s moje strane) , seks je funkcionisao odlično, valjda kao jedino što je ostalo "isto". Kada je on završio sa njom i tom epizodom u našin životima, završio je i sa svakom intimnošću samnom. Ima tome već dva meseca. Možda ćete reći da ja preterujem i možda biste bili u pravu, jer bilo je i ranije sličnih zatišja, ali da li grešim ako i ovo povežem sa pređašnjim zbivanjima? Pokušala sam da s njim razgovaram o ovom problemu, ali prvo je tvrdio da ja pravim problem i tamo gde ga nema, pošto sam to pitanje posle nekog vremena ponovo pokrenula tvrdio je da je to nebitna stvar u braku i pitao se otkad sam ja to opterećena seksom. Poslednji put mi je na moju konstataciju da problem ipak postoji rekao da i ako postoji to je njegov lični problem i da ako ja imam problem nedostatka seksa, a inače i dalje misli da to nije problem, potražim "pomoć" na strani. Naravno, svaku mogućnost traženja stručne pomoći kategorički odbija. Molim vas za pomoć koliko je to moguće na osnovu informacija koje sam dala. Hvala.

Postovani, imam 39 godina. U braku sam nešto više od 12 godina, a ukupno u vezi oko 16, 5 godina. U braku imam dvoje dece (10 i 12 godina) . Već par godina moj brak ne funkcioniše dobro, ali zbog emocija koja sam imala, zbog odgovornosti prema deci, zbog straha od samoće, zbog gomile predrasuda, straha odo osude sredine, jer se nije radilo o fizičkom maltretiranju, jednostavno nisam imala snage za pokretanje razvoda. Užasno sam patila i bila nesrećna. Negde pre dve godine, moj muž je imao vezu sa 13-14 godina malđom devojkom na tom istom poslu na kome je provodio više vremena nego u kući. U tom periodu odnos prema meni je bio užasan, pun potcenjivanja, omalovažavanja, netrpeljivosti. Nakon što sam otkrila da ima vezu, veza je prekinuta. Ispričao mi je sve detalje te veze, da mu ništa nije značila, priču da me voli, da ne ostaje sa mnom samo zbog dece, nego upravo zbog mene takve kakva sam, da mu je sada lakše jer više ne mora da vodi dvostruki život,. . . . . . Poverovala sam i nakon toga je došla možda najbolja od 12 godina. Ali poslednje godine je počeo opet užas, zapostavljanje,. . . Odsutan je po 12-20 sati nedeljno, i subotom i nedeljom. Decu zatiče uspavanu u krevetu i ne vidi ih po nekoliko dana. Tada sam odlučila da se suočim sa svim i pokrenula sa njim priču o tome kuda ide naš brak. Rezultat toga je bio da sam saznala da on mora da nas napusti, da malo bude sam, da se prerano oženio, da mora da se sredi i vidi šta želi,. . A možda nam se nakon svega i vrati. Jasno je rekao da me ne može voleti onako kako muškarac voli ženu. Šta sam drugo mogla nego da se dolučim za razvod. Složili smo se i potpisali sporazum za razvod braka. Već mesec dana čekam da se iseli iz stana, jer je bio takav dogovor, ali on dolazi i dalje u stan, svaku noć iza ponoći, u 3, a nekad i ne dođe. Naravno, ja nikada ne znam ni gde je ni kada će doći. Visoka sam 168cm, a u zadnjih mesec dana zbog svega sam smršala čak 5 kg i sad imam oko 50kg. Svi oko mene su zabrinuti za moje zdravlje, a ja još krijem našu odluku o razvodu od svih, delom zbog sebe, delom zbog toga što je on tako želeo. Nekako se teško nosim sa svim tim. Najgore je što on očekuje da na njegove dolaske i nedolaske ja ne reagujem, ali je to valjda normalna lljudska reakcija što ne spavam, što se sekiram. Jedino što želim je da zauvek ode iz mog života, da se organizujem kako znam i umem sa decom. Podstanari smo, deca idu u školu i ne mogu tek tako da menjam stan, a dogovor je svakako bio da će se on iseliti. Kakve su moje zakonske mogućnosti da se zaštitim od njegovih dolazaka i odlazaka kako hoće. Znam da to nije isto kao kada imaš muža alkoholičara, koji te fizički zlostavlja, ali mene je ovo ubilo zdravstveno. Fakultetski sam obrazovana, radim na odgovornom poslu i sad me već strah da umorna, opterećena svim i tu ne napravim neke propuste. Deca će živeti sa mnom i ako ni zbog čega drugog trebam da budem zdrava zbog njih, da zbog njih radim svoj posao kvalitetno i obezbedim nam egzistenciju. Zar moram da samo sedim u kući, čekam i kidam se do konačnog razvoda?

Imam ćerku koja ima 8 godina, i koja već više od deset dana odbija da jede čvrstu hranu uz objašnjenje da se jednom zagrcnula i da se sada plaši i da proba. Mislili smo da će je proći, ali ona ne želi ni da proba, a kad je zamolimo da pokuša samo počne da drhti i da plače.

Molimo vas da nas posavetujete kome da se obratimo i šta bismo mogli da uradimo.

U braku sam 14 godina, imamo jedno dete. Moj problem se sastoji u tome što je moj suprug pre nekoliko meseci otišao na proslavu firme gde nisam bila pozvana kao supruga, a on je otišao i pored toga što je mene to uvredilo. Dan posle toga me je slagao i rekao kako mu je bilo dosadno i da je celo veče presedeo. Meni je to bilo čudno i došlo je do svađe između nas dvoje. Posle nekoliko meseci sam videla fotografije, bilo ih je više, na kojima je moj suprug igrao sa koleginicom, po meni, vrlo intimno. A na ostalim fotografijama je skoro na svakoj njegova ruka bila u blizini njenih grudi, što meni nije uopšte bilo prijatno. On meni objašnjava da je to bio samo momenat koji je na fotografiji tako ispao, ali ja mu ne verujem. Ne znam tačno šta da mislim, jedino znam da sam razočarana. Moram da kažem da se do sada ništa slično nije dogodilo i da sam imala bezgranično poverenje u njega jer smo zajedno sve skupa 18 godina i znam da me voli, kao i ja njega. Što se ovog slučaja tiče, nisam sigurna i više mu ne verujem. Treba li da spomenem da je i alkohol bio prisutan te večeri, mada on popije samo ponekad. Kako da povratim izgubljeno poverenje jer želim da ostanemo zajedno, ali sa poverenjem koje smo imali? 

Uvazeni, najprije zelim da vam pozelim dobar dan. Molim vas za savjet kako bih rijesila moj dugogodisnji problem. Isla sm ja u vezi problema kod strucnih lica ali s obzirom da suprug nije zelio nisam ga mogla rijesiti. Naime, moja nada ste bas upravo sada vi. Problem je u braku. Ja imam 38, suprug 44, stariji sin 15 a mladji 11 god. Uzeli smo se prije 16 god iz ljubavi. Samo je prve dvije godine braka bilo u redu onda pocinju problemi koje ja dugo nisam shvatala jer nisam znala o cemu se radi. Zivjeli smo u zajednici sa njegovim sada pok ocem i neudatom sestrom koja dugo ne zivi sa nama. Njega je ona podigla i on je toliko potcinjen njoj da bukvalno je dolazilo do toga da ona mene kaze da sam ja zena od danas do sjutra a ona mu je sestra jer su krvno vezani. Da skratim predao se alkoholu, bio lijecen dva puta u ustanovi bezuspjesno uz svu moju podrsku i zelju. Mladjeg sina nazivam bozijim darom jer ni sama ne znam kako se rodio. Odnose od kad se on rodio nemamo a komuniciramo sasvim normalno. Medjutim njemu je receno da ce mu se desiti upravo to da ne moze da ima odnos ali on nije vjerovao. Vrijedjao, lomio stvari po kuci uzas pravio a u dubini duse znam da mu je zao. Htjela sam ga ostaviti ali sam bila vezana jer nemam ni dan danas svoj posao. Jasno mi je da nemam opravdanja za ovakav zivot ali vise ne mogu ovako da zivim jer sam imala jednog muskarca i uzivala posle dugo vremena sa njim. Znam da je to velika i kobna greska ali su emocije i seksualna privlacnost bili jaci i nisam mogla vise izdrzati. Isla bih ja i sada na konsultacije ali moj suprug ne zeli jer kaze da njemu nisu potrebne. Inace jako je zatvoren i stidljiv tako da sto se tice seksualnih tema ni kad je bio momak nismo razgovarali o njima. Molim vas dajte mi savjet. On apstinira vec sedam mjeseci ali zelje sa seksom poljubcem dodirom ili nekom njeznom rijecju vec odavno nema. Molim vas pomozite mi vi ste mi zadnja nada.