Najosnovjnije niste napisali: kako se sada osećate, da li trenirate, čime se bavite, kakve su smetnje i slično. Bez obzira na to operativni zahvat na prednjem ukrštenom ligamentu je u poslednje dve godine u tehničkom smislu napredovao, pa je oporavak sportista brži i sigurniji. Uradite MRI (magnetnu rezonancu) kolena da bi se uporedile povrede koja je bila i koja je sada trenutno aktuelna. Izveštaj MRI i klinički pregled specijaliste sportske medicine i ortopeda odgovoriće da li je Vaše čekanje pogoršalo povredu koju ste već imali ili nije.U svakom slučaju, jačajte mišiće prednje lože butine koji su aktivni stabilizatori kolena, a koji će Vam biti preventiva za sprečavanje teže povrede ligamenata (pasivni stabilizatori) kolena.

Povreda zadnje lože butine je karakteristična kod fudbalera koji se pre trenažnog procesa dobro ne zagreju. Da do toga ne bi došlo obavezno je istezanje pre, za vreme i posle treninga, ujedno frekfencija pulsa u trenažnom procesu ovog tipa i sa povredom koju ste tek sanirali ne bi smela da prelazi 120-160 u minuti). Kombinacijom treninga, posebno kod treninga brzinske izdržljivosti, idu iznad svojih stvarnih mogućnosti. Evidentno je da kada ste se prvi put povredili povreda nije bila dobro zalečena pa se javio recidiv. Pretpostavljam da raditite treninge 95 % od Vašeg submaksimalnog opterećenja (85% od Vaših maksimalnih mogućnosti), gde puls ne prelazi 160 otkucaja u minutu. Treba da uradite ehosonografski pregled zadnje lože i da se tačno postavi dijagnoza. Vama sigurno od terapije sledi jačanje prednje i zadnje lože butine (obavezno radite obe noge) u cilju jačanja aktivnih stabilizatora koji su ujedno i “držači” kolena. Paralelno sa tim možete se javiti specijalisti sportske medicine koji će proceniti da li Vam je potreban i fizikalni tretman. Ako jeste, predlažem Vam: lasero terapiju, magnetno impulsno polje, vaccus i eventualno tens za jačanje mišića. Ujedno možete uključiti i antireumatske masti koje u sebi sadrže kamfora. Injekcije Vam ne savetujem, relaksaciona sportska masaža je poželjna u pripremnoj fazi bar dva puta nedeljno, kao i korišćenje bazena bar jednom nedeljnom ( na kraju trenažnog dana, ili kad pravite pauzu u trenažnom procesu) i na kraju lagano utrljavanje masti za zagrevanje pre svakog treninga.

Bacački lakat - najviše su opterećeni gornji ekstremiteti (rame i lakat). Tipična pojava koja se javlja je »kopljaški lakat« koji je lokalizovan na unutrašnjem epikondilu lakta i entezične je prirode. Hiperekstenzioni bolovi nastaju u predelu tricepsa na pripojima s olekranonom gde se javljaju periostalne reakcije. Teniski lakat - Mehanizam povrede je vezan za mišiće koji se pripajaju na lateralnom epikondilu humerusa. Ćurković i saradnici 1982.god. teniski lakat označavaju kao radijalni epikondilitis a sreće se i van sporta kod domaćica, šofera autobusa i kovača. Simtomi su: jak bol koji se širi sa spoljne strane lakta, može da se širi i niz podlakticu. Znatno ograničava pokrete rukovanja, držanje šolje za kafu, okretanje kvake i sl. Ova povreda nastaje usled stalnog ponavljanja pokreta, najčešće nepravilno izvedenog pokreta gde latralni deo lakat je opterećen.. Lečenje: u principu je konzervativno. U prvoj fazi preporučujem mirovanje do dve nedelje kada paralelno radimo fizikalni tretaman (laser, ultrazvuk, magnetno impulsno polje i diodinamik), u slučaju da ne prihvatate mirovnje indikovana je stavljanje gipsane imobilizacije od dve nedelje. Ako ni ovo ne smiri akutne traume indikovano je infiltracija hidrocortizonskih preparata sa mogućnošću ponavljanja najviše još jednom ili dva puta. Ako svi postupci ne daju dobre rezultate indikovana je hiruška intervencija.

Vaša povreda kolena i kasnije nastale komplikacije, nemaju indikacije za gubljenje telesne mase. Nije dobro da sami dozirate fizičku aktivnost zbog bolesti koju imate, (konsultujte vaskularnog hirurga i specijalistu sportske medicine). Prekontrolište šećer u krvi. Pokušajte da pozitivnim razmišljanjem i doziranom fizičkom aktivnošću prevaziđete stres.

Osnovno je da se javite specijalisti sportske medicine koji će izvršiti uvid u Vaše zdravstveno stanje. Na osnovu pregleda odrediće Vaše fizičke mogućnosti od kojih zavisi i doziranost treninga.Obratite pažnju na kvantitet treninga (ponavljanje, intenzitet i trajanje vežbi prilikom trenažnog procesa). Dobro je da rekreativni trening bude kombinacija aerobika, plivanja, trčanja i teretane uz sportsku igru sa loptom (košarka, rukomet, odbojka, tenis). Rekreativni trening optimalno može da traje do 60 minuta. Za vreme rekreativnog treninga funkcionalno aerobna sposobnost maksimalno može da se kreće između 40-60% Vaše sposobnosti. To ćete najbolje postići laganim futingom 10-15 dana (3 serije po 15 minuta trčanja i pauzom za istezanje od 3 minuta između serija) tako da puls bude između 110-130 otkucaja u minutu. Naredne tri nedelje puls povećati na 120-140 otkucaja u minuti. Bitno je da brzinu trčanja dozirate tako da ne prelazi gore navedeni puls u vremenu koje Vam je zadato. Kada stvorite aerobnu bazu onda možete da pređete na gore navedene sportove. I to kombinovano jednog dana aerobik, za dva dana teretana, za tri dana plivanje, ukupno 7 dana (ovo je jedan mikrociklus koji treba da bude kao neki orjentir ). Igre sa loptom upražnjavati maksimalno do 30 minuta i to najviše dva puta nedeljno, uz smanjenje jednog od gore navedenih treninga. Bitno je da se držite pulsa koji Vam je preporučen (odnosno može biti korigovan isključivo od specijaliste sportske medicine, nakon testa opterećenja, gde će se odrediti tačne vrednosti maksimalnog i submaksimalnog pulsa). Ako niste u mogućnosti da izdržite, korigujte puls tako da Vam trening bude relaksirajući i da Vam prija. Pogledajte članak “ Ishrana i uzimanje tečnosti kod sportsista”, koje sam napisao u “Stetoskopu” pa se pridržavajte predloženih saveta.

Kod Vas se javlja torakalna mialgija grudnih mišića. Ona nastaje zboz nekontinuiteta u trenažnom procesu. Kvantitet treninga mora da bude optimalan u smislu ponavljanja i trajanja vežbi i da odgovara Vašoj trenutnoj fizičkoj pripremljenosti. Javite se specijalisti sportske medicine (u Košutnjaku, ili na Tašmajdanu, u ordinacijama specijalista sportske medicine), neka Vam urade submaksimalni Astrandov test i odrede Vašu aerobno-funkcionalnu sposobnost. Na osnovu testa preporučiće Vam se optimalan trening koji neće stvarati nelagodnosti. Iz svega što ste mi napisali Vama je sportska aktivnost neophodna. Obavezno nastavite.

Već ste imali iskustvo sa punktiranjem kolena. Nemojte sebi to zadovoljstvo ponovo da činite. Uradite ehosonograf kolena, ako imate mogućnosti uradite i magnetnu rezonancu. Ovim pregledima, uz pregled specijaliste sportske medicine, može se postaviti precizna dijagnoza. Dok ne obezbedite ova snimanja, kombinujte hlađenje 5-6 puta po 1-2 minuta na svakih 1-2 sata (hladiti više dana sve dok ima otok), uključite i antireumatsku mast 2 puta u toku dana, u podne i pre spavanja. Ako imate veliki otok uzmite i lekove za resorpciju tečnosti (drag. Chimoral forte 100, 3x2 na prazan želudac, 45 minuta pre jela). Značajno je da vežbate mišiće butine, aktivne stabilizatore kolena. ( Vežbe za jačanje bunih mišića opisao sam u nekim od prethodnih odgovora na pitanja u Stetoskopu). Ako ne dođe do hipotrofije butnih mišića. prognoza oporavka je dobra.

Pošaljite tačnu dijagnozu sa magnetne rezonance kolena. Anamneza (opis i način povređivanja) je veoma oskudan pa je teško dati konkretni savet.

Možete da ga dovedete kada god želite. Ja radim u Dispanzru za sportsku medicinu u Nišu, ulica Zetska b.b. kod gradskog stadiona. Ravna stopala nisu nasledna, ali je kroz statističko praćenje mlade populacije konstatovano da se češće javljaju kod dece kod kojih jedan ili oba roditelja ima ravna stopala.

Ako se Vi dobro osećate i nemate smetnje pri trenažnom procesu i utakmicama (kao što tvrdite), možete nastaviti sa sportskim aktivnostima. Uradite MRI, jer promene koje ste opisali na kolenu i suviše dugo traju. Radiološki i klinički pregled nije dovoljan za definitivno postavljanje dijagnoze oboljenja kolena, posebno kod sportiste.