Dr Dragana Krasić

Postovani, imam 32 godine. Udata sam, imam dvoje dece. Pre dve godine ustanovljeno mi je, posle silnih poseta lekaru i raznih analiza, da imam anksiozni poremecaj. Naravno, kao jedan od simptoma bio je ubrzan rad srca. Imala sam terapiju koja je trajala sest meseci, fluksilan 20mg jednom dnevno i lorazepam 1mg jednom dnevno. Ove godine, nekako u isto vreme ponovilo se isto stanje. Ponovo uzimam terapiju, seroxat 20mg jednom dnevno i lorazepam 1mg po potrebi. Odnedavno sam primetila da mi pritisak raste, pogotovo ujutru, gde mu vrednosti dostignu 140/90, kada imam vrtoglavice, ali cim popijem lorazepam sve se smiri. Inace, do sada sam imala nizak pritisak, gornja granica je bila 100/60. Ima li to veze sa terapijom, sa tim anksioznim poremecajem ili je u pitanju nesto sasvim drugo? Ne bih da zvucim kao hipohondar, ali u porodici imam slucajeve visokog pritiska i znam da moze biti nasledno. Sta mi je ciniti? Hvala unapred!

Kako doziveti sto vece uzbudjenje sa devojkom jer mi se desi neki put da ne mogu da se opustim i dozivim pravo uzbudjenje. Unapred zahvalan slavisa. . .

Postovana doktorko. . . Pokusacu da budem sto kraci sa izlaganjem. Naime, letos sam doziveo napade panike, dva meseca sam bio u konstantnom strahu, slabog apetita. . . Ali od polovine oktobra, kada sam uradio poslednji u nizu kardioloskih pregleda i kada mi je receno da hvala bogu nemam razloga za zabrinutost, stanje kod mene se popravlja. Istovremeno sam krenuo kod neuropsihijatra, koji mi je dao da pijem leksilijum 3 x 1, tablete mg 1 x 1 i b - kompleks 3 x 1. Promene su sledece. . . Ne budim se vise sa negativnim razmisljanjima, nemam svakodnevni strah, apetit mi se vratio, sa 79 sam vratio tezinu na 85 kg. Samo da budem iskren, neki strahovi se jesu zadrzali kod mene, ali su mnogo manjeg inteziteta nego ranije i mogu da ih ''razoruzam'', da ne dozvolim da me ne preplave. . . Na kontroli sam bio pre par dana, i ispricao doktorki da se bolje osecam, ali i da imam te povremene strahove. . . Ona mi je prepisala ''zoloft'', 25 mg, svaki drugi dan, pa posle svaki dan deset dana, takodje po 25 mg, uz leksilijum 2 x 1, b - kompleks 1x1 i tablete mg 1 x 1. Sada. . . Nisam bas odusevljen zbog toga, a ni moja tetka, koja je dugogodisnji farmaceut, mislim na to sto mi je prepisan zoloft i na njegove kontraindikacije. Ja sam sada zbunjen. Meni jeste bolje, ali kada procitam iskustva kod nekih sto su ga koristili, zapitam se da li da ga pijem, a sa druge strane ima i pozitivnih primera. Da ne zaboravim, moja dijagnoza je f 40 i f 60. 31. Samo da napomenem, normalno idem svuda, na rodjendane, u kupovinu, vozim se autobusom. . . Uhvati me ponekada neka ''frka'', ali prodje brzo. I sve vise shvatam da je moja sadasnja situacija, refleksija mog nesredjenog zivota. Godinama sam ucauren, nezadovoljan. . . Pa i negativan. Jedan duhovnik je govorio ''kako da coveku bude dobro, kada je pun zla u sebi''. Ipak se ovo pretvorilo u besedu. Mene samo zanima vase misljenje svemu ovome, kao i o leku naravno. Hvala unapred.

Postovana doktorko. Da li je normalno da decko od 21 god, mirise svoje prste i da mu stalno prsti budu kod nosa neprekidno. . . Hvala?

Od moje rane mladosti imam problema sa impotencijom, no isto tako reakcije kojih se ne mogu osloboditi: naime cim ugledam zenu odmah se moram pocesati po glavi, ustima, igram se dlacicama po ruci il nogama, jednostavno kao da mi ne sme izmaci nijedna zena iz vida: ispod oka moram pogledati, takogje, ponekad se nasmejem glasno kad ugledam zenu. Ozenjen sam jako atraktivnom zenom koju neizmerno volim i ne zelim je povrediti. Naravno, ona reaguje na moje reakcije, ali ja ih pred njom ne priznajem i imam problem u braku oko toga, a brak zelimsacuvati. Takogje, moram napomenuti da me je prva devojka ostavila, prva zena napustila zbog drugog, bio sam neozenjen 20 god. Do moje 51 g. Nadam se odgovoru i srdacno vas pozdravljam i unapred zahvaljujem

Operisana sam 16. 11. 2009. Uradjena totalna histerektomija. Patohistološka dijagnoza: teratoma cysticum maturum ovarii dextri. Corpus luteum et cystes foliculares ovarii dextri. Phasis secretionis endometrii. Cervicitis chronika. Pre operacije sam imala redovne menstruacije, gojazna, pušač, za ovo vreme izgubila 10 kg. Moj glavni problem od pre 15 dana imam pvremene napade panike, stezanje u grudima, otežano disanje, sušenje usta. Šta da radim i kome da se obratim?

Vec godinu dana pijem seroxat, 1/2 ujutru. Bolje se osecam. Kada mogu da prekinem sa uzimanjem leka? Koliko dugo se ovaj lek uopste sme koristiti i ima li nekih losih uticaja na organizam? Hvala. Imam 47 godina.

Postovana dr krasic, pisem vam u nadi da cete naci vremena da mi odgovorite. Naime moj problem je emocinalne prirode. Prije godinu i pol dana usao sam u emotivnu vezu. Nakon teskog perioda za moju porodicu - otac mi je imao ozbiljne probleme, a inace nemam mamu, nakon bolnog raskida sa bivsom curom, ja sam nakon duzeg perioda, usao, rekao bih racionalno i glavom u novu vezu: bila je lijepa, slatka, mazna, medena, netaknuta - sve po zeljama, ali je od pocetka sa moje strane nedostajalo "ono nesto". Veza je krenula i ja sam odmah, nakon mog teskog perioda - imao sam psh problema - nevidjeni strah od bolesti, u kojem me je ona maximalno podrzala i bila uz mene, ja sam nakon toga puko - poceo sam da placem i zelio da raskinem vezu, jednostavno vise nisam mogao dalje s njom. Kad sam joj to rekao - a to je bilo 2 - 3 mjeseca od pocetka nase veze, ona se jako rastuzila, pocela plakati kao i ja i rekla mi da sam joj trebao odmah reci da ne osjecam nista posebno. Meni se jako steglo u srcu jer sam vidio da joj je tesko radi toga i mi smo, nekako, mic po mic, odlucili da nastavimo nasu vezu i da vidimo sta ce biti. Posto ona zivi u drugoj drzavi, culi smo se telefonom, putem interneta itd itd, pricali, i polako sam se ja smirio i rekao - zasto da ne, idemo probati vezu. Nismo se vidjeli gotovo 5 mjeseci i onda je najednom ona dosla i ostala pola godine u gradu u kojem ja zivim. Mene je bila uhvatila strasna panika kad je dolazila - sta da radim, ostaje pola godine, sta ako raskinemo dzabe je dolazila itd itd itd, ali se ta panika nakon desetak dana njenog boravka smirila i mi smo nastavili normalno da funkcionisemo. Sve do septembra ove godine kada sam se ja jedno jutro probudio i osjetio da vise ne mogu da budem s njom u vezi. Jednostavno sam bio puko unutra i poceo da placem, i ne mogu dalje i tako sam joj i rekao - da ne znam opet sta osjecam, da mi je tesko itd, pravio sam uvertiru za raskid na neki nacin. Moram reci da sam unutar te veze do ovog trenutka ja dva puta pricao o braku, maltene pokrenuo konkretne poteze da krenemo u to i oba puta sam ja to i slomio svojim labilnim psh stanjima. Uglavnom, opet smo se "dogovorili" da cemo polako i da vidimo sta ce biti sa nama. Ja sam plakao, iz dana u dan - ne zelim da je ostavim, zao mi, tesko mi, ona je divna osoba, i ona je bila tuzna jako, i onda smo se nekako i iz toga izvukli i nastavili dalje. Malo telefon, malo internet, kamere, pa je dosla, pa je opet mene stezalo u grudima i tjeralo na plac, i ja sam joj sve to pricao i to je nju sada s te strane pritiskalo ali je ostajala u vezi. Onda je opet otisla u swedsku - gdje zivi, za finalizira fakultet, i sada je prije 4 dana dosla do mene opet da ostane 15 dana. Meni je sve bilo ok, dok je nisam ugledao na aerodromu. Nije me odmah stegla panika, ali dan poslije vec sam bio u frci - ista frka kao i ranije, kao i od pocetka, - jao sta da radim, sta ako raskinemo, nije ona to zasluzila, divna je osoba, predivna, ja ne mogu naci bolju curu kao covjeka, i prelijepa je, ali iz nekog razloga mi nesto ne stima cim me tjera na suze i paniku. Molim vas doktorice da nadjete malo vremena, da mi probate napisati jedno pismo i vase misljenje o svemu ovome. Moram naglasiti da sam prolazio strasnu hipohondriju, da mi porodicni odnosi nisu sredjeni, da sam ispovrijedjivan u zvotu jako puna puta. Da zivim bez majke, da mi je i sestra psh lose radi svih stresova koje smo prosli u zviotu - kako bi stekli utisak o meni kao osobi koja vam ovo pisem. Ne znam da li je glupo da vas to pitam, ali volim li ja ovu djevojku kad sam s njom godinu i po, ili ja to sebe "silujem" da se uklopim u neke kalupe, da realizujem nesto za sta nisam spreman itd itd. Nadam se da ste me razumijeli. Pozdrav vama i oprostite ali prepun sam stresa.

Doktore imam jedan veliki problem. Trenutno se nalazim u americi, bio sam par puta u hitnoj ovde i oni kazu da je sve u redu a meni je stanje isto, imam povecan puls ponekad poremecen pritisak, ponekad mi se javlja gusenje i neki osecaj kao da imam neku knedlu u grlu, non stop su mi lose misli u glavi i uvek u sebi brojim odkucaje srca zato sto merim puls na 5min i imam tako jos neke slicne simptome koji traju vec skoro 3 meseca i ja neznam vise sta da radim jer ne mogu normaalno da funkcionisem, molim vas ako ste da mi pomognete nekim savetom da bi znao sta da radim, unapred hvala