Dr Dragana Krasić

2god. Sam dojila dete, zbog iz nenadnog napada straha i terapije koju sam morala da koristim morala sam da je odbijem. Pala sam u depresijui imam strah da cu da povredim svoju bebu. . . Beba je stara 2 god. Normalno se brinem o njoj sve je uredu ali mi tokom dana kroz mene prodje strah kako mogu da povredim moju bebu. Neznam kako da to prevazidjem?

Postovana dr. Krasic, posto sam vam u proslom mjelu postavio veoma opsirno pitanje i elaboraciju stanja, i vi ste mi dali dogovor, zelio bih ovom jos jednom prilikom da vam dopunim informacije koje sam propustio a koje mi je napomenula moja sestra koja inace poznaje dosta moju situaciju vec godinama na svim poljima. Naime kako bi znali o cemu se radi na kraju ovog pitanja cu vam postirati moje proslo pitanje i vas proslo odogovr, a sada cu vam postaviti novo pitanje tj objasnjenje na proslo: naime ja sam osoba inace sklona mazohizmu i samopovredjivanju u emocinalnom i psh smislu, sebe iz nekog razloga kaznjavam, cesto mislim da sam los, pa se trudim da uradim sto vise dobrih stvari, pa me onda obrnuta prica uhvati i tako. Sto se tice moje veze sa ovom djevojkom duzan sam vam reci da kad nemam u glavi pritiska: sta da radim s njom, da li cemo raskinuti, da je ne povrijedim - mi lijepo funkcionisemo, druzmo se, smijemo, mazimo. Cim se meni u glavi pocnu vrtiti dileme kvalitet nase veze se srozava iskljucivo zbog mene. U proslom mejlu ste mi napisali da ja "tu osobu ocito ne volim a i ne mogu iz nekog razloga da je zavolim". Pa vas pitam: da li mislite da nekog koga mazite, pazite, cuvate itd - kad ste v - tj ja, kad sam ok, da je ne volim, jer mi je ne moguce da sam s nekim godinu i pol dana - u kojima ja cesto imam dileme ali i nastavljam vezu, i kad se sva pitanja u mojoj glavi utisaju bude mi lijepo s njom, ali nije sada da skacem od ljubavi, vec lijepo, mirno, ok, zadovoljno recimo. Jos cu vam reci da sam ja vec godinama, uglavnom emotivno blokirana osoba - jednostavno do mene tesko dopiru i moje i tudje emocije, radost, tuga, vjencanja, zalosti, bilo sta, nekako sam okamenio da tako kazem pa i to moze biti jedan od razloga nefunkcionisanja nase veze ili eventualno bilo koje moje buduce veze. Mislim eto otprilike, sumarum bi bio emocinalna zakrcenost - svega nekoliko puta sam se osjecao u proteklih nekoliko godina potpuno opusten, onda samokaznjavanje i samopreispitivanje, te nesigurnost. Jednsotavno mislim da vas odgovor zahtijeva vise podataka od moje strane kako bi a vase bio potpuniji. Sta mislite, s ovom djevojkom o kojoj je rijec i nasoj emotivnoj vezi, da li ima tu buducnosti, vrijedi li se boriti, sta da uradim, mislim da sam vam izlozio dosta podataka na osnovu kojih bi mogli da me posavjetujete. P. S: recimo, j sam nakon prvog pisma - pitanja vama, odjednom se smirio i bilo mi je ovih dana jako lijepo sa curom, sve do sinoc kad sam procitao vas odgovor i opet se opteretio i opet dosao do unutrasnjeg stadija pred placno stanje. . . U nadi da vas nisam rpevise opteretio, sretna vam nova 2010. G. I ocekujem vas odogovr. (ispod je post proslog mog pitanja i vas odgovor na proslo pitanje) poštovani, odgovor na vaše pitanje: postovana dr krasic, pisem vam u nadi da cete naci vremena da mi odgovorite. Naime moj problem je emocinalne prirode. Prije godinu i pol dana usao sam u emotivnu vezu. Nakon teskog perioda za moju porodicu - otac mi je imao ozbiljne probleme, a inace nemam mamu, nakon bolnog raskida sa bivsom curom, ja sam nakon duzeg perioda, usao, rekao bih racionalno i glavom u novu vezu: bila je lijepa, slatka, mazna, medena, netaknuta - sve po zeljama, ali je od pocetka sa moje strane nedostajalo "ono nesto". Veza je krenula i ja sam odmah, nakon mog teskog perioda - imao sam psh problema - nevidjeni strah od bolesti, u kojem me je ona maximalno podrzala i bila uz mene, ja sam nakon toga puko - poceo sam da placem i zelio da raskinem vezu, jednostavno vise nisam mogao dalje s njom. Kad sam joj to rekao - a to je bilo 2 - 3 mjeseca od pocetka nase veze, ona se jako rastuzila, pocela plakati kao i ja i rekla mi da sam joj trebao odmah reci da ne osjecam nista posebno. Meni se jako steglo u srcu jer sam vidio da joj je tesko radi toga i mi smo, nekako, mic po mic, odlucili da nastavimo nasu vezu i da vidimo sta ce biti. Posto ona zivi u drugoj drzavi, culi smo se telefonom, putem interneta itd itd, pricali, i polako sam se ja smirio i rekao - zasto da ne, idemo probati vezu. Nismo se vidjeli gotovo 5 mjeseci i onda je najednom ona dosla i ostala pola godine u gradu u kojem ja zivim. Mene je bila uhvatila strasna panika kad je dolazila - sta da radim, ostaje pola godine, sta ako raskinemo dzabe je dolazila itd itd itd, ali se ta panika nakon desetak dana njenog boravka smirila i mi smo nastavili normalno da funkcionisemo. Sve do septembra ove godine kada sam se ja jedno jutro probudio i osjetio da vise ne mogu da budem s njom u vezi. Jednostavno sam bio puko unutra i poceo da placem, i ne mogu dalje i tako sam joj i rekao - da ne znam opet sta osjecam, da mi je tesko itd, pravio sam uvertiru za raskid na neki nacin. Moram reci da sam unutar te veze do ovog trenutka ja dva puta pricao o braku, maltene pokrenuo konkretne poteze da krenemo u to i oba puta sam ja to i slomio svojim labilnim psh stanjima. Uglavnom, opet smo se "dogovorili" da cemo polako i da vidimo sta ce biti sa nama. Ja sam plakao, iz dana u dan - ne zelim da je ostavim, zao mi, tesko mi, ona je divna osoba, i ona je bila tuzna jako, i onda smo se nekako i iz toga izvukli i nastavili dalje. Malo telefon, malo internet, kamere, pa je dosla, pa je opet mene stezalo u grudima i tjeralo na plac, i ja sam joj sve to pricao i to je nju sada s te strane pritiskalo ali je ostajala u vezi. Onda je opet otisla u swedsku - gdje zivi, za finalizira fakultet, i sada je prije 4 dana dosla do mene opet da ostane 15 dana. Meni je sve bilo ok, dok je nisam ugledao na aerodromu. Nije me odmah stegla panika, ali dan poslije vec sam bio u frci - ista frka kao i ranije, kao i od pocetka, - jao sta da radim, sta ako raskinemo, nije ona to zasluzila, divna je osoba, predivna, ja ne mogu naci bolju curu kao covjeka, i prelijepa je, ali iz nekog razloga mi nesto ne stima cim me tjera na suze i paniku. Molim vas doktorice da nadjete malo vremena, da mi probate napisati jedno pismo i vase misljenje o svemu ovome. Moram naglasiti da sam prolazio strasnu hipohondriju, da mi porodicni odnosi nisu sredjeni, da sam ispovrijedjivan u zvotu jako puna puta. Da zivim bez majke, da mi je i sestra psh lose radi svih stresova koje smo prosli u zviotu - kako bi stekli utisak o meni kao osobi koja vam ovo pisem. Ne znam da li je glupo da vas to pitam, ali volim li ja ovu djevojku kad sam s njom godinu i po, ili ja to sebe "silujem" da se uklopim u neke kalupe, da realizujem nesto za sta nisam spreman itd itd. Nadam se da ste me razumijeli. Pozdrav vama i oprostite ali prepun sam stresa. Je poštovani, pitali ste me i u isto vreme dali u poslednjoj recenici odgovor. Ocigledno da pokusavate da ubedite sebe racionalnoscu da budete sa nekim koga ne volite, a ocigledno i koga ne mozete zavoleti iz nekog razloga. Odgovor mozete potraziti. Razmislite sta se desava sa vama kada ste sa njom, sta je to sto se budi u vama, sta vam smeta? U borbi sa ovim racionalni razlozi (lepota, pamet, dobrota) ocigledno nemaju snagu za iznosenje pobede. Morate razgovaarati sa psihijatrom i pronaci resenje, razresiti sopstvenu enigmu, pa cete posle ponovo moci da volite! Dr d. Krasic pozdrav

Postovani, zadnja tri meseca osecam bol, kao trnci, kroz srce stalno sam pod pritiskom, dekoncentrisana, nemam zivaca da nesto uradim do kraja i okolina u kojoj zivim me uzasno nervira. Udala sam se pre dve godine i zivimo u zajednici sa roditeljima od muza. Imamo cerkicu, trenutno neradim i stalno sam u stancicu sa njima koji su naporni i nemogu da ih smislim iz dana u dan. Imam osecaj kao da cu explodirati. Pila sam bromazepan, povremeno na svoju ruku i osecam da mi je potrebna terapija. U avgustu mi se otac obesio i to me dodatno muci i ne mogu da shvatim da ga nema i da ga vise nece biti. Osecam kao da tonem sve dublje. Unapred zahvalna ako odgovorite!

Doktore pomagajte, svaki dan imam neke napade ja bih reko psihicke, stalno binem za svoje zdravlje, ali sam sada poceo to da radim u abnormnim granicama. . . Merim puls na svakih 5 min, i cim me nesto zigne ja mislim na najgore i tako se opterecujem. . . . . Inace nemam problema sa ponasanjem i normalno funkcionisem. . . Sta da radim? Da li postoji neka prirodna medicina za smirivanje??? Unapred zahvalan

Postovani, moje radno mesto je stresno, slabo se dvizim i skoro da ne sportujem. Osecam se nervozno i napeto, srce mi lupa. Pitam se dali persen moze da se uzima duze vreme, primer par mjeseci ili? Dali je 100% sastav od prirodne ili ima anelgetik ili druga nepozelna hemija. Sad pijem alfa omega + vitamin c 1000. Uzimam jer pre mjesec dana analiza krvi je rekla da imam visok holesterol 6. 5. . . . Molim par reci i za moj holesterol.

Vec duze vreme sam psihicki napeta, stalno padam u depresiju, vidim sve crno i lose, srce mi lupa, uvek sam napeta, nemam volju ni za sta. Jednom recju opste lose stanje organizma. Molim vas odgovorite mi i kazite sta da uzimam od lekova. Hvala na pomoci i saradnji.

Imam problema sa erekcijom. Prilikom mastrubacije ili oralno zadovoljavanje od strane partnerke sve je u redu ali kad treba da obavim celosni snosaj uhvati me neka panika i izgubim dotad cvrstu erekciju. Problem postoji duze vreme. Probao sam sa vijagrom i imao sam nekakav uspeh u seksu ali stah i dalje ostaje. Zanima me dali postoje pilule protiv straha i koje su? Isto bi mi pomoglo da znam neke vezbe za opustanje ako postoje

Nakon prepisane f32 dijagnoze, lekar mi je prepisao zoloft 1x50mg, i ksalol 2x0. 25mg dnevno. Nisam osecao neke bitne promene pa sam nakon 14 dana otisao kod lekara i saopstio mu to. Nakon konsultacije mi je rekao da pijem po 1/2 tablete zolofta (25mg) i uz ksalol mi je ubacio i rissar (risperidon) takodje 2x dnevno po 1mg. Kontrola za mesec dana. Interesuje me posto secam poboljsanje da li ce nesto od lekova biti ukinuto, tj. Mislim da zoloft posto je smanjena doza na 1/2 tablete. Tesko mi je da procenim sada od cega se osecam bolje. Pozdrav, hvala na odgovoru!

Postovani, vec vise od godinu dana koristim ksalol i to uvek 0, 5g pred spavanje. Vec nekoliko godina unazad nakon svake stresne situacije dobijem napade u obliku povracanja koje nikako ne prestaje sve dok mi ne daju jaku dozu sedativa, bila sam na razna ispitivanja ali je konstantovano da je to sve psihicka reakcija. Psihijatar mi je preporucio lekove ksalol ali samo kad osetim potrebu da treba da ih uzmem, medjutim ja sam zbog straha pocela da uzimam svako vece, ali sada zelim da se prestanem da ih korisitim i u nekoliko navrata sam pokusavala medjutim to se uvek zavrsavalo tako sto sam opet dobijala napade povracanja iako nisam imala nikakvu stresnu situaciju, i od tad nisam pokusavala da prestanem da koristim tablete. Ocajna sam, pomozite mi. Hvala unapred

Vec 14 mjeseci imam ucestala depresivana stanja uzrokovana gubitkom drage osobe, odnosno raskidom veze nakon 7 godina- nekoliko dana pred vjencanje. Iako sam stabilna osoba, sve je nastupilo trenutno- aritmije, povisen krvni pritisak (iako mi je prirodno nizak) . . . . Koristio sam terapiju (ksalol, zoloft, sulpitid, xanaks, leksilium. . . Cajeve) ali nije pomoglo. Nakon perioda stabilizacije od oko 6 mjeseci, stanje mi se iznenada pogorsalo-osjecaj krivice, nesanica, losa kocentracija. . . Zatvaranje u sebe-bunkerisanje i svaki pokusaj uspostavljanja nove veze u pocetku osudim na propast-jednostavno izostaje volja. Svaki put kada vidim "dragu osobu", najblaze rteceno gubim se, klecaju mi koljena, preznojavanje, malaksalost, osjevcaj tuge. Sta mi preporucujete? Unaprijed zahvalan