Dr Dragana Krasić

Vec neko vreme ne mogu da se oslobodim jednog secanja iz detinjstva i to secanje nekada remeti mi odnose sa partnerom. Pitam se da li je rec o seksualnom zlostavljanju ili ne? Ne znam da li je to po definiciji, ali ja se tako osecam. Ne znam tacno koliko mi je bilo godina, oko 10, brat od tetke koji je moje godiste trazio je da mi dodiruje polni organ jer kaze da je to radio i drugoj sestri i da je u tome uzivala, to je i uradio. Tako se stidim, prvi put sada ovo pisem, saopstavam nekome. Taj dogadjaj je dugo bio zaboravljen, valjda potisnut. Kada sam usla u ozbiljnu vezu, nastali su problemi jer mi je vec bilo dosta godina 26, a nisam bila spremna za seksualne odnose. Odjednom, niotkuda, pojavilo se ovo secanje koje nikda nikome nisam ispricala, niti bih mogla. Srecno sam sada udata za onog istog decka kog sam upoznala kad mi je bilo 26 i koji je bio beskrajno strpljiv sa mnom. On ne zna za moje secanje, ne zna niko. Ipak, muci me, navire samo od sebe. Stidim se. Dakle, da li sam zlostavljana?

Postovana doktorko: pila sam prvo amizol25 i demetrin10 2 god kasnije sam pila seroxat20 i rivotril0. 5 3god doslo je do pogorsanje prebacena sam na cipralex 10 i rivotril zajedno sa njim. Pre uvoda antidepresisiva pila sam lexilijum bensendin xalol lorazepam lekove za pritisak i za srce hormonski lekove, pored toga imam i glaukom zatvorenog ugla a i na strogoj sam dijeti, ali poboljsanja nema interesuje me da li ima leka za mene i koju bi kombinaciju leka mogla da koristim da li ima nade za mene

Pre dve godine posle dugo setanja od lekara do lekara u regionu konstantovana mi je duboka i dugotrajna depresija i nervno rastrojstvo. Terapija je lorazepam, anafranil i rivotril po potrebi (proceni) . Danas dve godine kasnije uz povremene odlaske psihologu uzimam 3*1/2 lorazapama od 1mg, 1*1/4rivotrila u zavisnosti od potrebe i anafranil 1ili 2 tablete dnevno zavisno od stanja. Ako pokusam da umanjim lorazepam manje ili redje od ove doze, nastupa opste stanje uznemirenosti i gubljenja kocentracije. A smiruje se odmah po uzimanju doze. Dali je to psihicka ili fizicka zavisnost. Ili obe? I kako da ubedim sebe da mogu da nastavim umanjenje doza? Unapred zahvalan.

Pre dve godine posle dugo setanja od lekara do lekara u regionu konstantovana mi je duboka i dugotrajna depresija i nervno rastrojstvo. Terapija je lorazepam, anafranil i rivotril po potrebi (proceni) . Danas dve godine kasnije uz povremene odlaske psihologu uzimam 3*1/2 lorazapama od 1mg, 1*1/4rivotrila u zavisnosti od potrebe i anafranil 1ili 2 tablete dnevno zavisno od stanja. Ako pokusam da umanjim lorazepam manje ili redje od ove doze, nastupa opste stanje uznemirenosti i gubljenja kocentracije. A smiruje se odmah po uzimanju doze. Dali je to psihicka ili fizicka zavisnost. Ili obe? I kako da ubedim sebe da mogu da nastavim umanjenje doza? Unapred zahvalan.

Postovani, imam 33 godine, majka sam cetvorogodisnjeg deteta i imam divan brak. Moji problemi su poceli kada sam posle nanizanih stresova i traumaticnih dogadjaja, napokon uplovila u miran, siguran i stabilani srecan zivot. Zato mi i nije jasno zasto mi se desavaju sledece stvari, koje traju vec 3 godine. Ujutru sam jako anksiozna i bezvoljna. Preko dana me "zaskoce" napadi panike u najrazlicitijim situacijama. Ne mogu normalno da funkcionisem, ne mogu da se krecem sama a nekad mi se desi jak napad panike i kad nisam sama. Smetaju mi ljudi, zatvoreni prostori, krene mi tahikardija, gubim vazduh i moram da izadjem van. . . Muce me najcrnije misli-smrt i svoja i moje porodice. To je toliko jako da ne smem da ugasim svetlo ili televizor uvece pred spavanje jer tada krenem sa tim tragicnim i grozomornim scenarijima. Tada mi suze same krecu. Postajem naporna i sebi i drugima sa "slutnjom" kako to moj muz zove. Imam osecaj da cu se raspasti na najmanji moguci stres koji bi se desio. Pa bi moje pitanje bilo, koja bi to moja dijagnoza bila, da li su lekovi neophodni u mom slucaju i koliko daleko ta moja bolest moze da ode ako ne koristim lekove? Napominjem da jos uvek nisam posetila psihijatra. Unapred zahvalna

Postovana doktorko, u zadnjih par meseci imam problem i mislim da je psihicke prirode. Zdrava sam, osim anemije koju uz redovnu terapiju kontrolisem. Problem je nastao odjednom, ne smem da sednem sama u kola i da vozim, hvata me neka meni neobjasnjiva panika i pocinjem da se gubim. Dok sam u naseljenom mestu sve je u redu ali ako treba da izadjem na put gde nema kuca panika je ogromna i sad jednostavno i ne pokusavam da vozim, nego gde treba idem autobusom. Sta je u pitanju i dali postoji neki lek da se oslobodim te panike. Unapred zahvalna

Postovana dr. Krasic, neznam da li je ovo pitanje za vas ali ukratko cu navesti svoj problem, odnosno problem moje cerke. Ona ima 20 godina, student je ii godine. Dobar je student, puno radi i veoma je ambiciozna. U poslednjih mesec dana zbog prevelikih obaveza na fakultetu, zavšavanja seminarskih radova kao i priprema za ispitni rok koji je već uveliko u toku nema noći kada je legla pre 3 ili 4h ujutru. (veoma je malo spavala a obaveza previše) . Pre 6-7 dana posle jednog ispita i isto tako neprospavane noći vratila se veoma iscrpljena, bleda i naredna 2 dana je uglavnom spavala (žalila se na malasaklost i glavobolju) . Tada je krenula da ponovo sprema ispit i kada sam slučajno ušla u njenu sobu zatekla sam je da plače. Pitala sam je o čemu se radi ona je rekla da je upravo završila tel. Razgovor sa svojom drugaricom i dok je razgovarala sa njom ona se u jednom trenutku pogubila. Možda nije adekvatan izraz ali kada je drugarica pitala nešto ona nije znala šta treba da joj odgovori niti šta je ona pita, potuno je bila izgubljena. Kada je samnom posle toga razgovarala imala je veoma čudan pogled i veom čudan glas. Pomislila sam da sa mojim detetom nešto nije u redu. Ona se posle toga primirila bilo joj je bolje išla je kod drugarice da zajedno završe rad. Sada se trenutno ne žali na glavobolju. Neznam šta da radim. Ovo joj se slično desilo i prošlog januara u vreme ispitnog roka ali u mnogo blažoj formi. Tada smo išle kod lekara i uradili smo mnoge analize. Između ostalog ima povišen prolaktin, urađena je mr pregled hipofize koji je u redu. Prolaktin od tada redovno kontrolišemo i za sada je to u redu. Inače ona se još u oš žalila na glavobolje, radili smo eeg i sve je u granicama normale. Moram još da napomenem da je kao mala imala 2 puta febrilne konvulzije i pila fenobarbiton. Neznam da li to sve ima veze jedno sa drugim ali sam previše uplašena. Neznam da li da to sve prepišem stvarno velikoj iscrpljenosti ili je u pitanju nešto drugo. Inače ona je vrlo osetljiva i nervozna i prefiše perfekcionista. Samo još da napomenem da ja i suprug ne vršimo pritisak na nju da mora da ima visok prosek i da po svaku cenu mora da da sve ispite. Unapred se zahvaljujem

Imam 20 god pijem 2 meseca flunisan 20 mg ujutru. I ne osecam neka znatnija poboljsanja pa mi je danas povecala na 30 mg 20 ujutru i 10 popodne. Dali tih 10 mg moze znatnije da popravi raspolozenje? Osecam da mi je malo bolje ali opet je to daleko kako sam bio raspolozen pre par godina. Nemam strahove jednostavno sam bezvoljan ne uzivam u stvarima kao pre. Pozdrav

Postovanje, neznam ni sama odakle da krenem, negde oko 10 godine prvi put sam imala gusenja i uradili su mi sve pretrage i bilo je sve uredu, posle nedelju dana mi se ponovilo posto sam se uplasila ostala sam sama kod kuce i opet se ponovilo! Svi su mi govorili da umisljam da samo trazim paznju, kasnije sam sama naucila kako da se s tim izborim i negde na pocetku srednje skole je to potpuno nestalo! I sve je bilo u redu do pre 3 godine, i da napisem imam 31 godinu, udata sam imam dvoje dece i zivimo u zajednici! Prvo sam imala osecaj da su mi se misli ubrzale nekako stalno razmisljam sta, kako, unapred smisljam pitanja i odgovore imam osecaj da se tako branim od nepoznatog! Inace sam vrlo stidljiva, malo iskompleksirana sa manjkom samopouzdanja, a suprugovi roditelji su malo stroziji pa stalno imam strah da nesto nisam dobro uradila inace sam i pusac pa se i zbog toga skrivam da mi nebi zamerili! Nije mi ni najsjajniji brak ali funkcionisemo, i sve sam nekako sama mogla da prevazidjem, imala sam aritmije pre 2 godine ustanovljeno mi je da imam miokarditis i to je proslo, bolove u zelucu, bila sam na snimanju i imam manji gastritis a i to sam prevazisla! Posle nove godine sam upala u neko stanje i nemogu se izvuci jako sam nervozna, neki konstantni unutrasnji nemir, uhvati me nervoza da neznam gde bih kao panika imam osecaj da cu se srusiti ili poludeti uspevala sam ponekad da se iskontrolisem jer znam da je psihicki da mi nista nemoze biti, glava me stiskala nije bol vec kao utrnulost koja se spusta na levo uvo i osecaj kao da su mi zvuci pojacani, jako mi smeta buka! Bila sam kod lekara opste prakse i krvna slika mi je dobra samo mi je gvozdje na doljnjoj granici i pozalila sam joj se za uvo pregledala me i imam upalu oba uveta, sad dali je od toga smetnja u vezi zvukova neznam, sad mi je posle terapije bolje, valjda i sama vec znam da je to sve psihicki ali ovaj put kao da nemogu vise da se kontrolisem pre mi je bilo lakse uspevala sam da se opustim! Imam osecaj da sam stalno pod tremom, bila sam kod psihijatra i rekla mi je da sam anksiozna ali da to nije nista strasno i dala mi da pijem bromazepan 1, 5 3 puta dnevno i da pijem vitamin b6! Bilo mi je bolje prvih dana, ali sad mi je isto cak i gore imam utisak da cu poludeti nekako kao da sam na granici, jako sam strasljiva bukvalno odskacem na svaki zvuk i zbog najbanalnije stvari panicim a mislim da sam i malo depresivna jer me vise neke stvari necine srecnim kao pre, osecam se pomalo otupelo! Najvise me plasi da neobolim od neke sizofrenije, psihoze ili vec tako nesto! Nemogu s nikim o tome da pricam jer su oko mene svi malo konzervativniji i nebi me razumeli, bojim se reakcije! Nisam zaposlena kod kuce sam uglavnom pa je i to mozda razlog, nemam nekih vecih obaveza pa razmisljam o svom stanju i jos vise se zapetljavam! Volela bih da mi date neko misljenje i sta da radim dalje!

Postovana, htela sam da vas pitam, da li mi je potrebna neka vrsta psihijatrijske pomoci, naime od pre otprilike dva meseca imam problem koji ranije nisam imala, nocu imam strah da se krecem po mraku, cak i u sopstvenom dvoristu, niukakve situacije nisam dolazila koje bi mogle da stvore tu vrstu fobije, problem je sto postaje vremenim sve veci strah. . . Da li moze da se leci prisijatriskim putem i da li ima potrebe za tim. . .