Postovani, imam 33 godine, majka sam cetvorogodisnjeg deteta i imam divan brak.

Postovani, imam 33 godine, majka sam cetvorogodisnjeg deteta i imam divan brak. Moji problemi su poceli kada sam posle nanizanih stresova i traumaticnih dogadjaja, napokon uplovila u miran, siguran i stabilani srecan zivot. Zato mi i nije jasno zasto mi se desavaju sledece stvari, koje traju vec 3 godine. Ujutru sam jako anksiozna i bezvoljna. Preko dana me "zaskoce" napadi panike u najrazlicitijim situacijama. Ne mogu normalno da funkcionisem, ne mogu da se krecem sama a nekad mi se desi jak napad panike i kad nisam sama. Smetaju mi ljudi, zatvoreni prostori, krene mi tahikardija, gubim vazduh i moram da izadjem van. . . Muce me najcrnije misli-smrt i svoja i moje porodice. To je toliko jako da ne smem da ugasim svetlo ili televizor uvece pred spavanje jer tada krenem sa tim tragicnim i grozomornim scenarijima. Tada mi suze same krecu. Postajem naporna i sebi i drugima sa "slutnjom" kako to moj muz zove. Imam osecaj da cu se raspasti na najmanji moguci stres koji bi se desio. Pa bi moje pitanje bilo, koja bi to moja dijagnoza bila, da li su lekovi neophodni u mom slucaju i koliko daleko ta moja bolest moze da ode ako ne koristim lekove? Napominjem da jos uvek nisam posetila psihijatra. Unapred zahvalna