Poštovana,
Ja sam iz Makedonije i već dugo, oko 5 godina patim od hronične anksioznosti, u početku je bilo katastrofalno tako da sam bila zatvorena godinu dana u četiri zida, i nisam mogla da izlazim iz kuće, ali od kada sam vidjela da moje stanje se ne poboljšava skupila sam snage i borila sa problem, tokom vremena da izlazim van, moram da napomenem da nisam pila nikakve pilule zato što sam se osećala potpuno normalna, ali nisam se osećala dobro i zdravo, nisam htela uzimati lekove, jer u moj grad mi nemamo stručna lica da bi mi objasnili moj problem, a dalje od moje kuće nisam mogla i nisam imala poverenja doktora, ne bar u mojoj okolini, zašto kada sam imala napada panike oni nisu znale da mi daju nikakvo objašenjnje, naravno, bili su stručnjaci opštu medicinu... Već dve godine kada sam se osećala bolje nego ranije, počela sam da idem kod psihijatra, van moga grada, prvo sam uzimala amizol sa helex, nisam se osećala mnogo bolje, posle sam uzimala asentra sa helex, oko 9 meseci, ali simptomi nisu prestali, posle sam otišla u Skopje kod psihijatra, terapija mi je bila seroxat u početku sa 10mg posle 20mg u kombinaciju sa helex jednom ili dvaputa dnevno, ali uveče 0,5 mg obavezno, tako da sam mogla da izlazim u barove i diskoteke, nakon 5-6 meseci nisam se osećala bolje i počela sam da uzimam kada sam bila više napeta i do tri puta dnveno helex i po jedne konsultacije sa psihijatrom telefonom, ali ne taj isti što sam bila pre, nego prijatelj moje gazdarice ustanovilo se da sam postala ovisna helex, tako da helex sam zamenila sa dijazepam 5 mg i to ne sveki dan već po potrebi...Onda su mi preporučili drugog psihijatra i otišla sam nekoliko puta na terapiju i on mi je isto tako prepisao paroxetin, ali tokom vremena na 40 mg dnevno i dijazepam po potrebi, sada sam oko 9 meseci samo na paroxetin od 40 mg i jedno ili dva puta u mesecu uzimam dijazepam od 2 mg, a ponekad ima dana recimo oko dva-tri puta nedeljno da uzimam tri puta dnevno dijazepam od 2 mg, ali to se može desiti dva puta u mesecu.. Nisam bila kod psihijatra već oko 6 meseci i više, jer finasijska situacija to mi ne dozvoljava, da li mislite da je dovoljno vremena prošlo uz moju terapiju sa paroxetinom i da li mogu da namalim dozu, jer ima dana kada se osećam sasvim normalno, ali ima i dana kada osećam veliki duševni nemir, bes i nervozu što ne mogu da kontrolišem?
Hvala Vam unapred...

Poštovana,
imam 30 godina moj problem je imam neki strah, od gužve, samoće, osećaj je kao da ću se onesvesti, a nikad se nisam onesvestila. Prvo noge počinju da se tresu, hladan znoj, ubrzano lupanje srca. Sve ove simptome imam već 6 godina, posle drugog porodjaja. Sada sam se prvi put obratila jednom psihijatru iz Niša.
Htela bih i Vaše mišljenje.
Unapred hvala.

Posle jako traumatičnog dogadjaja i povreda nanijetim od poznatog lica na radnom mjestu, kojom prilikom je samo pitanje sreće da sam uspio preživjeti upao sam u duboku krizu strahova i `paranoje`. Postavljena mi je dijagnoza F.43.22 i već više od polovine god. pijem Zoloft 50mg jednu dnevno i Ksalol 0,5mg tri puta po jednu tabletu. Posle par mijeseci krenulo je bivati bolje pod dejstvom ljekova. U medjuvremenu sam radi prirode posla, nanovo bio u kritičnim situacijama, tako da se problem straha opet aktivirao bez obzira na ljekove koje redovno uzimam. U nemogućnosti sam da promijenim posao što me dodatno deprimira i zatvara. Pokušao sam i sa psihoterapijom, ali sve mi se čini da nema nikakvih pomaka. Polako mi se sužava prostor u kome se osećam sigurno.
Šta da radim?

Kako liječiti povremenu nesanicu koja se javlja periodično-svaka 2-3 mjeseca. Ona traje oko 15 dana. Utoku njenog trajanja spavam 3-4 sata i moram ustati. Trošim sanval i lexilijum u tom periodu, ali nema koristi.

Poštovana,
moj problem se sastoji u tome što imam bol u delu ispod grudnog koša, želudac i konstatno me čini nervoznim. Gutao sam sondu i rezultat je OK zajedno sa biopsijom. Najveći problem je što kada me boli želudac imam i osećaj zapušenih ušiju, a sa njima kreću razni oblici razmišljanja da li sam OK, imam li pritisak, umreću i desiće se nesto strašno. Popijem Xalol 0,25 samo polovinu i strahovi i crne misli polako oslabe, ali i dalje osećam u želucu neko titranje i nemir i srce mi brže radi.
Ima li neki lek ili nešto na prirodnoj bazi radi otklanjanja tog nemira u želucu. PERSEN ili tako nešto, jer samo malo mi treba da mi želudac ne igra i da izostane zapušenost ušiju bar 4 -5 dana i sve crne misli bi nestale, bar mislim tako. Imam 36 god, dvoje dece, suprugu.

Poštovana,
Često imam problem sa snom. Naporo radm, svakog dana putujem do posla 50km, osećam premor, strah kad ne zaspim ubrzo posto se smestim u udobnu postelju. Pijem povremeno čaj od kantariona, majčine dušice ili vranilovu trava. Ne pušim, ne pijem kafu popodne, ne jedem tešku hranu i imam 32god. Kupila sam masku s magnetima za oči koja mi valjda pomaze, ali me i dalje strah da jednostavno ne mogu da se zaspim blagovremeno pa se samim tim ne naspavam i nemogu sve dnevne obaveze da završim. Panika me hvata kad shvatim da dan traje samo 24h. i da je nemoguće da sve stignem za tako kratko vreme. Moji prijatelji primećuju da mi je život "kao na trkačkoj stazi",ali ja jednostavno imam milion obaveza i sve to moram sama. Od lekova sam probala samo PERSEN forte. Da li postoji neki lek koji bi me opusatio a koji bi pila samo po potrebi i koji ne izaziva zavisnost.
Da li imate neki savet kako da se odmorim, naspavam?
Unapred hvala

Poštovana,
Imam 30 god i već 2 meseca imam razne tegobe, zbog kojih sam išao na preglede kod interniste, kardiologa, oftamologa. Naime, počelo je jednog jutra sa visokim pritiskom od 160/100 i ubraznim lupanjem srca i oblivanjem hladnog znoja. Nastavilo se u narednim danima kao osećaj da ću se onesvestiti, neka napetost izmedju stomaka i grudi, plitko otežano disanje, hladan znoj, strah od umiranja... Išao sam kod interniste na pregled, snimao EKG, celokupan internistički pregled, biohemijske analize, merila mi je pritisak, nosio sam i holter EKG 24 sata, gde je kardiolog ustanovio da nema potrebe za terapijom i na kraju mi je internista sve to pripisao anksioznosti i uputila na psihologa. Tegobe i dalje imam, pojačale su se sa nekom depresivnošću, nesanicom, teško zaspim, ponekad do ranih jutarnjih sati, a onda se dodatno i iznerviram, jer ustajem rano zbog posla, pijem bensedine da bih zaspao, kad spavam i to je isprekidano... Nemam nikakve bolove ni oko srca, ni u grudima ni u glavi... samo taj neprijatan osećaj da ću se onesvestiti, neka lelujavost, nije ni vrtoglavica, ni nesvestica klasična, nemam gubitke vida ni svesti... jednostavno, samo talas odjednom, kao da nešto nije u redu, i onda mi klečaju kolena i kao napetost u stomaku i hladan znoj... i prodje posle par minuta.. Na sreću, tegobe nisu svakodnevne, uzastopne, ima dana i bez njih ali me jako uplaše, kada se pojave, naročito taj osećaj lelujanja u glavi, hladan znoj, ubrzano lupanje srca…
Zamolio bih Vas za Vaše mišljenje. Radim posao u dosta stresnim uslovima, a i životni uslovi nisu ništa manje stresni, pa ako mislite da bi mogli da mi nekako pomognete, bio bih Vam zahvalan

Poštovani,
Evo kao laik, ali uz mnogo čitanja, došla sam do zaključka da je moja majka anksiozna i da pati od napada panike. Napadi su sada češći nego ranije i predpostavljam da je inicijalna kapisla ovo zimsko vreme, padanje mraka ranije, jer je majka još i klaustofobična. Ima napade gušenja, gubi dah, suše joj se usta, javlja se potreba da odlazi češće u toalet, lupanje srca, uznemirenost, osećaj pritiska u glavi, kao da će eksplodirati…Često sanja da je neko zatvara u prostoriju bez prozora, sa zmijama, pa se naglo u strahu i panici budi. Napadi su češći u popodnevnim časovima. Inače majka, po mom mišljenju nije žena koja je izložena stresu. Penzioner je, živi materialno u obezbedjenim uslovima, mi deca smo se pre 10-tak godina odvojile, živimo blizu roditelja, redovno ih posećujemo. Dakle, u pitanju je jedan harmoničan život i porodična atmosfvera, a otac i majka imaju lep brak. Možda, jedino, što otac i dalje radi, pa je majka poprilično preko nedelje, sama, do 08-17h. Konsultovali smo neuropsihijatra koji je kao terapiju dao: - ujutru i popodne Bromazepan od 3mg - Lorazepan uveče pred spavanje od 1m Citala sam da je ovo tradicionalan vid lečenja paničnih napada i da savremena terapija danas preporučuje antidepresive (seratonim) kao rešenje ovim problemima. Negde mi je to potpuno logično, jer ova data terapija nema apsolutno nikakvog efekta. Majka je razumna i obrazovana žena i dosta smo se zajedno informisale o ovome. Dakle, da se od toga ne umire, da može da se kontroliše, da ne sme stalno da misli o tome, da mora da ima neku zanimaciju koja će joj prijati itd. Majka inače ima 65 godina, i po njenim rečima prvi napad imala je s dolaskom menopauze (prilično rano oko 43-45). Interesuje me Vaše mišljenje o antidepresivima kao terapiji i uopšte saveti kako da se izborimo sa ovim problemom.
Najlepše hvala na odgovoru.

Poštovana,
živim u malom mjestu bez psihijatra. Moja dijagnoza je f32 uz povremeno f33. Moja prva terapija je bila demetrin, maprotin i trajala je 6 meseci. Moje stanje se pogoršalo, halucinacije, strahovi, samopovredjivanje, nesanica. Nova terapija mi je bila amizol, rivotril, loram i trajala je par mjeseci, zatim su mi nastale užasne tjeskobe u mozgu. Pri tom sam vrištala, lomila stvari, povredjivala sebe, čupala kosu i pokušala da se isječem. Nova terapija nozinan, apaurin, ladiomil. Postala sam biljka.Užas skoro sam nepokretna. Nova terapija flunisan, ksalol, rivotril, presolol, loram. Na ovoj terapi sam bila 6 godina.U medjuvremenu sam dobila epileptične napade bez gubitka svesti. Ovu terapiju sam prekinula samoincijativno i funkcionisala sam 1 god. samo na bromazepamu. Pošto se razvila zavisnost vratila sam se na ksalol i flunisan. Javile su se užasne glavobolje i učestali epileptični napadi. Psihijatar mi je rekao da sam izlečena i da se radi o zavisnosti od lekova. Za to sam dobila demetrin i sulpirid. Udala sam se i bila bez terapije 6 meseci. Pre 3 nedelje su se javile nervoza, bezvoljnost, nemiri i u rastrojstvu sam pocjepala svoju odjeću. Nova terapija zoloft, rivotril, ksanaks, inderal. Ne osjećam se dobro, imam tjeskobe na srcu, tremor, bolove u rukama. Liječim se 12 god. Srećna sam u novom životu sa mužem, ali sam umorna od svih ovih lijekova.
Postoji li neki izlaz iz ovog začaranog kruga. Šta da radim?
Molim Vas za pomoć, jer gubim vjeru u svog psihijatra. Imam 43 god

Da li Jurnista može da se nadje u Srbiji. Ja sam već 2 god. na metadonskom održavanju posle 10 god.intravenskog drogiranja heroinom. Moja doza je 40 mg.=120 kapi Metadona za 24 h. Sve ovo vreme se dobro osećam i nisam podizao dozu, ne pijem lekove za spavanje, smirenje i antidepresive, nisam se vraćao na Heroin od kada sam na Metadonu.
Zanima me da li postoji mogućnost da se pacijentima u Srbiji daje Jurnista ako zatreba ili ako poraste tolerancija na Metadon, kao što se daje pacijentima na održavanju u drugim zemljama uz Metadon ili samo Jurnista. Kažem meni je za sada dovoljan Metadon, normalno spavam i funkcionišem.