Poštovani,
Evo kao laik, ali uz mnogo čitanja, došla sam do zaključka da je moja majka anksiozna i da pati od napada panike. Napadi su sada češći nego ranije i predpostavljam da je inicijalna kapisla ovo zimsko vreme, padanje mraka ranije, jer je majka još i klaustofobična. Ima napade gušenja, gubi dah, suše joj se usta, javlja se potreba da odlazi češće u toalet, lupanje srca, uznemirenost, osećaj pritiska u glavi, kao da će eksplodirati…Često sanja da je neko zatvara u prostoriju bez prozora, sa zmijama, pa se naglo u strahu i panici budi. Napadi su češći u popodnevnim časovima. Inače majka, po mom mišljenju nije žena koja je izložena stresu. Penzioner je, živi materialno u obezbedjenim uslovima, mi deca smo se pre 10-tak godina odvojile, živimo blizu roditelja, redovno ih posećujemo. Dakle, u pitanju je jedan harmoničan život i porodična atmosfvera, a otac i majka imaju lep brak. Možda, jedino, što otac i dalje radi, pa je majka poprilično preko nedelje, sama, do 08-17h. Konsultovali smo neuropsihijatra koji je kao terapiju dao: - ujutru i popodne Bromazepan od 3mg - Lorazepan uveče pred spavanje od 1m Citala sam da je ovo tradicionalan vid lečenja paničnih napada i da savremena terapija danas preporučuje antidepresive (seratonim) kao rešenje ovim problemima. Negde mi je to potpuno logično, jer ova data terapija nema apsolutno nikakvog efekta. Majka je razumna i obrazovana žena i dosta smo se zajedno informisale o ovome. Dakle, da se od toga ne umire, da može da se kontroliše, da ne sme stalno da misli o tome, da mora da ima neku zanimaciju koja će joj prijati itd. Majka inače ima 65 godina, i po njenim rečima prvi napad imala je s dolaskom menopauze (prilično rano oko 43-45). Interesuje me Vaše mišljenje o antidepresivima kao terapiji i uopšte saveti kako da se izborimo sa ovim problemom.
Najlepše hvala na odgovoru.

Odgovoreno: 24. 11. 2008.