Poštovana Dr.,
Htela bih Vas upitati za savet. Imam anksiozni poremećaj, tj. panični poremećaj. Lekar mi je prepisao Ksalol i Cipralex. Ono što trenutno osećam kada popijem lek je pospanost i mala mučnina (jednom mi se javila, a terapiju uzimam tek 2 dana)
Da li su to uobičajene propratne stvari kod uzimanje tih lekova konkretno ili mi je potrebno odredjeno vreme da se na njih priviknem. Ono što mi je najbitnije je da su osećaji straha i velike tenzije nestali. Ne potpuno, jave se, ali to je neprimetno i beznačajno u odnosu na stanje bez leka. Nemam do sada iskustva, pa ne znam proceduru i kroz šta ću sve morati proći kao sastavni deo terapije, pa Vas molim da mi kažete nešto o tome.
Unapred havla i puno pozdrava

Da li lenjost simptom depresije?

Poštovanje,
Prošle nedelje sam dobila terapiju koja se sastojala iz kombinacije: Zoloft + Eftil + Nipam, jer se po svemu sudeći i pored prirodne hiperaktivnosti, kojoj sam pripisivala insomniji, nalazim u maničnoj depresiji. Emotivno sam izuzetno nestabilna, tako da me i najmanja sitnica može rasplakati, ali i benigna rečenica dovesti do izuzetnog besa i agresivnosti, sve to spakovano u samo par minuta...tako da je jedan takav dan veoma naporan. Na Zoloft sam odreagovala izuzetno burno, sa gotovo svim neželjenim efektima, uključujuci i hipoglikemijski napad. Lekarka mi je dala da sada uzimam ksalol 0.25+1/4 eftila ujutro i 2Xksalol+ 1/2 eftila uveče što mi omogućuje san, ali mi u toku dana ne rešava ništa... rekla je da probamo par dana, jer sam očito preosetljiva, pa ćemo onda videti šta nam je činiti.
Kako uopšte rešiti problem, jer se plašim reakcije na neki novi antidepresiv...

Poštovana Dr,
Vi ste mi već jednom ljubazno odgovorili 30.10.2008 na moje pitanje u vezi moje rodjake od 45.god. koji pati od discus hernie i živi sa majkom od 79. god. U medjuvremenu su se desile neke stvari koje bi ukratko da Vam izložim i da zatražim Vaš savet. Naime, uspeli smo da dobijemo uput od njenog lekara opšte prakse za neurologiju u jednom Kbc-u u Beogradu gde bi tamo mogla sada što pre da legne i da se konačno ispregleda sve na jednom mestu i pod nadzorom stručnjaka koji je prijatelji njenog ujaka. Ona je na sve ovo na početku pristala, mada nevoljno naravno, pritisnuta od strane ujaka, brata od ujaka i sa moje strane. U poslednjih nekoliko dana počela je da navodi razloge i da odlaze odlazak . Razlozi su sledeći : treba da dobijem menstruaciju, te je bolje da mi prodje i onda je bolje da idem itd. Mi smo se u načelu složili sa njom, pa i neurolog koji je čeka tamo u bolnici . Medjutim, poslednjih par dana se žali na jake bolove u nozi i kaže da ona sa takvim bolovima neće moći nigde da ide, a kamoli da se seta nekoliko dana po bolnici na raznim lokacijama da bi se ispregledala, jer bi to bio veliki napor za nju u ovom trenutku. Na to se nažalost složila njena majka govoreći kao i poslednjih više i ne znam koliko godina da ona mora zasada da miruje sa takvim bolovima. Naravno, kad mi joj kažemo da čovek koji je u tolikim bolovima poslednjih godina baš zato treba da ide kod lekara, a ne kad mu je dobro ona se breca na nas. Naravno, ona kaže da je ona svesna da ona mora da ide i da će joj biti sve gore i da mi tj. njen ujak i ja sve ovo radimo iz najbolje namere za nju. I tu se krug zatvara kao i uvek. Sada znamo otprilike buduću njihovu priču: npr. sada je zahladnelo, prehladiće tamo, jer od dugog ležanja u kući joj je imunitet opao itd. itd. i još hiljadu drugih razloga. Mi sve pokušavamo, sve smo probali, na svaki način pokušavamo da im pridjemo, pomognemo, brinemo za njih, ali izgleda da ne vredi.
Molim Vas da nam pomognete na bilo kakav način.
Srdačan pozdrav

Poštovanje,
bolujem od paničnog poremećaja i pijem zoloft. Rezultati su odlični, međutim problem je seksualna disfunkcija. Moj lekar mi je zbog toga prepisao prvo remeron, posle toga coaxil, ali mi je napomenuo da to nisu lekovi za panični poremećaj, već samo za depresiju, što se ispostavilo da je tačno, jer ti lekovi mi nisu odgovarali. Saznao sam da se u tom slučaju forsira princip viken pauze, tj pred odnos se ne uzima lek.
Zanima me koliki je životni vek zolofta u organizmu?
Hvala

Imam 35 god, a od 2001. Imam neku vrstu anksioznosti. Ležanje u trudnoći, porodjaj pred rat...Sve je počelo lupanjem srca, strahom od umiranja, infarkta. Krećem na psihoterapiju 2003  bihejvior kod psihijatra privatno, oko 1,5 god uz to pijem ksalol 0.25 3x dnevno. Počinjem da se borim sama s tim, povremeno odem kod nekog od psihijatara, ista priča anksioznost, ništa strašno po njima. Sredinom 2005 sve prestaje kao da nikada nije ni bilo, a vraća se u decembru 2007. Opet panika, strah od ludila, frka, treperenje, napetost sa strahom da sam na ivici ludila. Plašim se da ću izgubiti kontrolu. Ali sve to je periodično 15 dana sam ekstra, pa 2 dana sam u haosu (treperim, ne mogu da razmišljam o nečem lepom, vraća mi se neka ružna situacija koja mi se desila pre 3 godine, sva se ja zaledim od nekog straha al bez razloga) Lepo živim 36 godina imam, dete od 12 god,  muž normalan, vrlo kritičan, ali ok. Pijem po potrebi bromazepam od 3 mg kad prigusti, mada jedna poznanica psihijatar koja me dobro poznaje tvrdi da ja fantaziram da sam dokona i da samo izmišljam. U mom gradu ima psiholog psihoterapeut koji se terapijom REBT bavi 2 god a ranije je radio van struke.
Da li su takvi psiholozi terapeuti kompetentni za psihoterapiju ili je poželjnije ići kod psihijatra, psihoterapeuta, ali takav samo jedan ima privatnik, a u bolnici kod nas se to ne radi. Ja bih Vas zamolila za mišljenje o mom problemu i o terapiji , ali obzirom da niste opširni kao dr Olivera, molila bih Vas da mi detaljnije odgovorite.

Poštovanje,
moja dijagnoza koju je psihijatar postavio je: somatoformni poremećaj prilagodavanja. Moji simptomi su trnjenje ruku do lakata, trnjenje usana, nosa, nemoć u nogama, nerovoza, dekoncentracija, nemam zraka i srce zalupa i žiga. Znalo se desiti da mi se šake ukoče, strah izlaženja iz kuće me najviše zabrinjava, jer mislim da ću se obrukati ako se jave simptomi i da ću pasti u nesvijest i desi mi se da imam osjećaj knegle u grlu. Psihijatri uopšte ne razgovaraju o dijagnozi i to me je odbilo da idem psihijatru, jer mislim da bi mi puno pomoglo da pričam o tome, a ne da tražim po internetu. Što se tiče simptoma da li je to sve stvar sugestije ili nečeg drugog ili je to mozak ne znam ni sama .
Hvala puno.

Poštovana dr,
imam ujaka koji boluje od šizofrenije (f 20.0) i to već 30 godina - trenutno je dementan, ne kontroliše mokrenje, s vremena na vreme je agresivan - terapiju uzima redovno, ali od nje nema nikakvog poboljšanja, s obzirom da danima ne spava (largaktil, haloperidol, artane i bensedin). Problem je što on trenutno živi sa roditeljima koji su 80 i 85 godina i ne mogu da se brinu o njemu, pa me zanima da li postoji neka ustanova koja hospitalizuje takve pacijente i kakva je procedura?
S poštovanjem ,
Irena

Imam lošu naviku da čupam kosu u temenu - tu mi je kosa redja i stalno su mi prsti na tom mestu, verovatno kad sam nervozna. U poslednje vreme boli me taj deo na glavi, osećam kao da nemam koncentraciju i plašim se da ne bude nešto gore, pokušavam da to ne radim, ali ruka stalno mi ide u temenu...
Unapred hvala i pomozite mi ..
p.s. kod Vas zaista sam pročitala korisne stvari i svaki moment koristim da naučim nešto.
Pozdrav i čekam neki savet....

Poštovanje dr,
Imam panični poremećaj koji lečim već godinu i po dana, u početku sam pila rivotril i seroxat u odredjenim dozama uz kontrolu mog psihijatra, sad već duže vreme pijem samo pola seroxata ujutru. Pre nedelju dana sam izbacila i tu zadnju dozu sa namerom da se rešim tih lekova, ali osećam pojačanu nervozu, osecaj besa, depresije propraćene čestim plakanjem bez razloga.
Da li je to normalno,da li će to proći ili moram da se vratim na poslednju dozu leka?
Unapred zahvalna,
Razočarana Bojana