Spec. dr med. Bojan Jovanović
Spec. dr med. Bojan Jovanović
Hirurgija
Dr Bojan Jovanović je specijalista opšte hirurgije s dugogodišnjim iskustvom u radu s pacijentima iz Niša.
Zakažite pregled
O lekaru
Dr Bojan Jovanović je specijalista opšte hirurgije s dugogodišnjim iskustvom u radu s pacijentima iz Niša. Stručnjak u oblasti minimalno invazivne hirurgije.
Poznat je po svom poduhvatu gde je laproskopski obavio dve operacije odjednom - operaciju žučne kese i slepog creva. Od tada uživa veliko poštovanje kako pacijenata, tako i svojih kolega i saradnika.
Dr Jovanović obavlja:
- operacije slepog creva;
- operacija kile;
- operacija žučne kese;
- operacije debelog creva,
- operacije akutnih stanja u abdomenu.
Stručno se usavršavao širom zemlje i inostranstva. Autor je i koautor nekoliko radova.
Zakažite pregled kod dr Bojana Jovanovića pozivom na broj 063/687-460 ili putem Stetoskop.info sajta.
Ordinacije
Radno iskustvo
Univerzitetski klinički centar NIš
Hirurg u Centru za minimalno invazivnu hirurgiju.
Humano Niš
Hirurg.
Obrazovanje
Podaci o obrazovanju nisu uneti.
Članstva
Lekarska komora Srbije
Član.
Srpsko lekarsko društvo
Član.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Najnoviji članci koje je lekar objavio:
“Slabe” kosti lako pucaju
U ljudskom skeletu sadržano je 99% ukupnog kalcijuma. S toga, osnovna rezerva kalcijuma u organizmu nalazi se upravo u kostima. Tu sve počinje. Usled nedovoljnog unosa kalcijuma, odnosno usled neadekvatne ishrane, oboljenja sluzokože organa za varenje ili promenjenog hormonskog statusa - nastaje manjak kalcijuma. Tu počinju problemi.
Spec. dr med. Bojan Jovanović
Sve što žene treba da znaju o osteoporozi
Osteoporoza je oboljenje kostiju koje nosi rizik za prelome, naročito kod žena u menopauzi. Srećom, možete preduzeti određene korake kako biste umanjili rizik za nastanak osteoporoze i sprečiti ozbiljne prelome koji nastaju kao posledica ove bolesti.
Spec. dr med. Bojan Jovanović
Svi odgovori doktora (221)
Imam 31 godinu, dijagnostikovan mi je PCOSy. Nemam problema sa viškom kilograma.
Imam 31 godinu, dijagnostikovan mi je PCOSy. Nemam problema sa viškom kilograma. Hormoni štitne žlezde u redu, FSH i LH obrnuto inverzni, prolaktin 1200 ( max.vred, 600 ). Glukoza na taste i 2h posle jela u redu. Papa II, vs III, cervikalni bris u redu, Chlam-neg, mycoplasma - neg, ureaplasma - neg. UZ - policistican izgled jajnika, jajnici normalnih dimenzija. Ciklusi su mi uglavnom neredovni, posle kasnjenja od 15-ak dana izazivani Endometrilom. Hronična anovulacija. Jedan missed ab. ( 2004. god ), spontano doslo do trudnoce, bez stimulacije. Mesec i po dana pijem Bromokriptin 2 X 1 (2,5 mg). Koliko je potrebno vremena (uz Bromokriptin) da se ciklusi urede i da dodje do ovulacije? Da li je potrebno uvesti jos neki lek (Klomifen, Metformin) da bih imala veću šansu da postanem majka?
U vašem slučaju postoje dva endokrina poremećaja koji svaki za sebe mogu biti uzrok neplodnosti. Hiperprolaktinemija podrazumeva povećanu sekreciju prolaktina iz ćelija prednjeg režnja hipofize do koje najčešće dovodi postojanje mikroadenoma( benignog tumora malih dimenzija,ispod 10mm) mada uzroci mogu biti i druge prirode. U cilju utvrdjivanja etiologije svakako je potrebno uraditi magnetnu rezonancu hipofize i nakon toga doneti stav o terapiskom pristupu, koji je u najvećem broju slučajeva isključivo medikamentni, primena lekova koji suprimiraju lučenje prolaktina. Kod vas je već započeta terapija primenom leka takvog dejstva( tbl.Bromokriptin). Cilj lečenja je normalizovati vrednosti prolaktina a samim tim i uspostaviti normalnu funkciju reproduktivnog sistema, odnosno dovesti do začeća kod žena koje to žele. Efekat i uspeh terapije, kao i vreme za koje će se to desiti su svakako individualni i različiti od slučaja do slučaja. Obzirom da kod vas postoji i PCOSy koji sa svoje strane takodje zahteva adekvatan terapiski pristup ( npr. primenu klomifena i njemu sličnih lekova,metformina..) moja preporuka vama je da se svakako obratite (što možda već i jeste) specijalisti endokrinologu koji se bavi problemom policističnih jajnika i koji bi sproveo detaljno endokrinolosko ispitivanje i prema utvrdjenim rezultatima izabrao najbolji za vas terapiski pristup. Ass dr. Milena Velojic Golubovic
Najbolje bi bilo da se obratite nekom ko se bavi problemom potencije radi utvrdjivanja uzroka tegoba koje navodite. One nisu uvek organske prirode već često mogu biti i psihičke. Zato svakako trebate konsultovati strucnjaka iz te oblasti da bi se utvrdio uzrok a potom i adekvatna terapija.
Ass dr.Milena Velojic Golubovic
Štitasta žlezda može biti izmenjena u gradji i/ili funkciji. Kod vas se radi o žlezdi izmenjene gradje i normalne funkcije, hormoni su u referentnim granicama. Terapija nodozno(cvorno) izmenjene žlezde podrazumeva najčešće samo praćenje istog ili ako za to postoji indikacija njegovo hiruško odstranjivanje. Primena supresione terapije (upotreba Eutiroxa) je po meni zastareli način lečenja koji nije doveo do željenih rezultata zbog čega je njegova primena uglavnom od većine lekara napuštena. Drugim rečima, primena tog leka vam nije stetila ali vam nije ni pomogla, te se slažem sa vasim švedskim lekarom o njegovoj obustavi. Obzirom da su rezultati punkcione biopsije bili uredni preporučila bih samo redovno ultrazvucno praćenje (na 4 do 6 meseci) i u slučaju promena u njegovom (UZ) nalazu ponovnu procenu potrebe za primenom hiruškog lečenja. Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, simptomi koje navodite mogu biti znak poremećaja funkcije štitaste žlezde. U vašem slučaju to ne treba dovoditi u vezu obzirom da je funkcija vaše štitnjače očuvana.
Ass dr. Milena Velojic Golubovic
Ass. dr Milena Velojić Golubović
Da li hemioterapija i radioterapija mogu da poremete rad štitne žlezde? Naime,
Da li hemioterapija i radioterapija mogu da poremete rad štitne žlezde? Naime, moja majka nekoliko godina pije Letrox, 1 tableta dnevno, zbog dijagnostikovanog smanjenog rada štitne žlezde, dakle hipotireoze. Prosla je kroz 6 ciklusa hemioterapije i preventivnog zračenja grudnog kosa i CNS/a zbog druge bolesti od koje boluje godinu dana (karcinom pluća) i sada, mesec dana nakon završenog zračenja, rezultat TSH joj je 20 (piše da su referentne vrednosti do 4). Na šta moze da ukazuje toliko povećan rezultat TSH? Da li ima ikakve veze sa ovom terapijom kroz koju je prošla?
Ass.dr Milena Velojic Golubovic
Ass. dr Milena Velojic Golubovic
Zelela bih da znam nešto više o Hashimoto tireoiditis-u zato sto mi
Zelela bih da znam nešto više o Hashimoto tireoiditis-u zato sto mi je to dijagnoza uz ostale autoimune bolesti. Žlezda mi je odstranjena u većoj meri 1990. godine, pijem tivoral, a imam još reumatoidni artritis, pernicioznu anemiju , sindrom suvog oka itd.
Neke automune bolesti mogu ići zajedno, kao što je kod Vas slučaj. Verovatno ste imali nodozno (čvorasto) izmenjenu i veliku žlezdu koja je operatvno tretirana. Naravno sada je prisutna hipotireoza i doživotno trebate uzimati hormon T4 (tivoral, letrox). Ukoliko je supstitucija dobra (na osnovu odsustva specifičnih tegoba, kliničkog nalaza, TSH i T4), ovo oboljenje samo po sebi neće imati uticaj na dužinu i kvalitet Vašeg života. Ostale autoimune bolesti leče specijalisti odgovarajućih grana medicine. Prof. Dr Slobodan Antić
Moj muž ima 28god, visok je 187, a težak 96kg. Prilikom analize
Moj muž ima 28god, visok je 187, a težak 96kg. Prilikom analize krvi utvrđen mu je šećer 5,9 ( nor. do 6,4), ukupan holesterol 5,08 HDL 0,89, LDL 3,7 trigliceridi 1,11. Analize su rađene nakon 20 dana i šećer u krvi mu je 6.2 ( gornja granica 6,1) holesterol 4,4 HDL 0,90 LDL 2,9 trigliceridi 1,3. Doktor opšte prakse i intrenista su mu rekli da to nije ništa strašno i da malo koriguje ishranu. Međutim, prošle godine kada je bio na lekarskom šećer mu je iznosi 6.6, pa je nalaz ponovio par dana posle i šećer je bio 5,6. Da li treba da uradi test opterećenja na glukozu, da li ovakvo povećanje šećera ukazuje da ce on sigurno oboleti od dijabetesa ili se uz korigovanje ishrane i fizicku aktivnost to može izbeći?
Pozitivna porodična anameza na dijabetes, i vrednosti glikemije preko 6 (poremećena jutranja glikemija našte) ukazuju na rizik od dijabetesa, i potrebno je uraditi oralni test opterćenja glokozom (o-GTT). Nema podataka o starosti, povišenom krvnom pritisku i pušenju, a to su takođe faktori rizika za dijabetes. U svakom slučaju, zdrava ishrana, sa redukcijom telesne težine, redovna i dozirana fizička aktivnost, mogu sprečiti ili bar značajno odložiti nastanak šećerne bolesti. Prof. dr Slobodan Antić, internista-endokrinolog
Šta znači imati vodenu cistu na štitnoj žlezdi, da li mogu da
Šta znači imati vodenu cistu na štitnoj žlezdi, da li mogu da utičem na to da se cista povuče/smanji, kako da se "ponašam" u smislu da utičem da se "postojeće stanje" poboljša (ne pogorša)? Radila sam UZ vrata zbog pljuvačne žlezde i otkrivena mi je vodena cista na štitnoj žlezdi. Od tada sam toliko opterećena time, bukvalno ne mogu da se oslobodim gledanja u vrat svaki minut, imam osećaj pritiska na vratu, zabrinuta sam. Što se tiče vrednosti hormona svi rezultati su u redu. Napominjem da nikakve simptome karakteristične za poremećaj funkcije žlezde nemam (što je predpostavljam logično zbog vrednosti hormona), ali od kada sam to saznala plašim se da ću razmišljanjem o tome samo pogoršati stanje. Što se tiče stresa, prisutan je na poslu svakodnevno, jer radim veoma dinamičan i odgovoran posao. Da li je ovo "ozbiljna" bolest, da li je moja štitna žlezda zdrava, da li cista može da nestane ili da se smanji, kako da se "ponašam" u mojoj situaciji? Napominjem da sam 73. godište, dipl. ecc (obavljam stresan posao vezan za kancelariju), endokrinolog je napisao da se uradi kontrola UZ za 6 meseci, a kontrola nivoa hormona za 1 god.
Cista je po pravilu benigna formacija na štitastoj žlezdi, koja ne bi trebalo da vas zabrinjava. Nema podataka o veličini ciste, ali verovatno je potrebno uraditi punkciju ciste, sa patohistološkim pregledom i po potrebi sklerozacijom, nakon čega ne bi trebalo da dođe do recidiva, odnosno ponovnog pojavljivanja ciste. Sve se ovo može uraditi pod kontrolom ultrazvuka i praktično je bezopasno i bezbolno.
Da li možete da mi objasnite sledeći scintigrafski nalaz: u desnom režnju se
Da li možete da mi objasnite sledeći scintigrafski nalaz: u desnom režnju se uočava hipofunkcijski nodus pozicioniran kraniolateralno. Medijalna kontura desnog reznja slabo delineirana. Istmična regija uvećana i oslabljeno fiksira pertehnetat u inferiornom delu. Šta to znači i šta dalje? Da li je u ovakvom slučaju potrebna operacija?
Scintigrafiji je sigurno prethodio ultrazvučni pregled, koji je uz klinički pregled značajniji za dijagnostiku čvora (nodusa) štitaste žlezde, a koji niste opisali. Ukoliko je čvor veći od 10 mm, a funkcija žlezde normalna, kao prva dijagnostička mera, savetuje se FNB (punkcija tankom iglom). To je jednostavna, praktično bezbolna dijagnostička metoda. Većina nodusa se samo prati, a tek u slučaju značajnog rasta, sumnje ili dokaza maligniteta, sprovodi se hirurško lečenje.
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.