Samo još da dodam - moj otac kaže da sam ja kriva što on pije. Takođe kaže da pije zbog problema i da će prestati da pije kad reši probleme. I još nešto, on ne pije svakodnevno, nego samo ponekad kada se nađe u društvu sa svojim prijateljima, ili kada je neko slavlje, a naravno svako slavlje mi upropasti svojim alkoholisanjem i lupetanjem gluposti u alkoholisanom stanju.

Imam još nešto da pitam apropo mojih pitanja koje sam Vam postavila u vezi mog oca koji pije. Naime pre neki dan rekla sam mu da sam postavila pitanje psihologu i rekla sam mu to što ste Vi rekli ali on kaže: "Da, volim da pijem, i neću da se lečim" i šta sad ja tu više da uradim? Rekli ste "stoga bi bilo dobro da Vi zajedno sa majkom, njegovom suprugom, pokušate da ga motivišete na lečenje, a ako on to ne želi da sebe zaštitite ograđujući se od takvog njegovog ponašanja" molim vas recite mi kako da se ja ogradim od takvog njegovog ponašanja? Npr on kada popije on tada lupeta pred ljudima neke stvari o meni i našoj porodici i mene je toga užasno sramota, on time meni nanosi ljagu i sramotu.

Naime, imam sina starog devet godina, koji ima problem sa učenjem i ponašanjem. Za školu nije da je nezainteresovan, već slabo pamti a još brže zaboravlja. Dekoncentrisan je tokom celog dana, za svaku lošu ocenu postoji neki izgovor. Vodila sam ga kod psihologa, koji je procenio da njemu ništa ne fali, čak šta više da mu je koeficijent inteligencije veći od proseka. Probala sam sve, od kažnjavanja preko razgovora,ali ništa ne uspeva.

Molim Vas pomozite mi da rešim problem ako je ikako moguće.

Moj otac, kada je trezan, je izuzetno miran i ljubazan i dobar, ali kada popije onda iz njega izbija sve ono potisnuto i sve ono što ga muči. Da li sam ja kriva za to? Da li ja treba da se angažujem da njemu pomognem? Kako da ga ubedim da više ne pije? Govorila sam mu dosta puta "Tata, molim te, nemoj da piješ, samo se blamiraš kad si pijan, a i uništavaš svoje zdravlje alkoholom" ali on me uopšte ne sluša.

Moj otac nikada ne pije alkohol sam kod kuće. Ali nikad ne odbija alkohol u gostima i uvek kada je kod nekog u gostima on se napije. Takođe, ima neke prijatelje koji ga, po mom mišljenju, iskorišćavaju, i često ga zovu da sa njima sedi u kafani, on se tada uvek kući vrati pijan. Kada je pijan, nije agresivan fizički, ali priča gluposti, odnosno sve ono što ga muči. To priča nekako na alkoholičarski način, preuveličava, patetiše, izvrće. Da li je on alkoholičar? Ne napija se on svakodnevno, nekad prođe i po mesec dana da ne okusi alkohol, ali ako ga neko ponudi pivom ili rakijom - on to ne odbija. Da li on pije zato što nije zadovoljan mnome? Ja sam njegova ćerka i mislim da se on jednim delom opija zato što je njegova ćerka (ja) loš đak i ne preterano lepa. Da li bi bilo ok da ja ovako reagujem: npr. ukoliko budem sa mojim ocem u društvu kada mu neko ponudi alkoholno piće da li bi bilo ok da ja kažem: "Molim Vas nemojte mu nuditi alkohol, na njega alkohol utiče jako loše i on ne može da se zaustavi na jednoj čašici"?

Postovani, u pitanju je moja majka. Ja sam se udala sa 20 g jer sam bila trudna, tada sam pauzirala studije. Rodila sam bebu, zavrsila studije, zaposlila se, rodila drugu bebu. Sada imam skoro 30 godina. Sestra od ujaka se pre neki dan udala sa 17 g, pobegla od kuce, haos opsti. U mom razgovoru sa svojom majkom ona je tu sestru stavila ispred mene, rekavsi da sam i ja kao ona. Mala je spornog morala iako ima tako malo godina. Rekla sam majci da nije lepo sto me na taj nacin vredja. Ona je tada osula paljbu na mene po svim frontovima. Vredjala me, na neki nacin kune moje cerke i da se one tako sutra ophode prema meni. Ne zeli da prica sa mnom, 3 nedelje me nije okrenula telefonom, pod izgovorom da je moja obaveza da nju zovem, prica da je ne postujem, da sam joj puno loseg u zivotu uradila. Kaze da me gajila, sve mi dala itd. Nikad joj nisam naudila, jedini oslonac sam joj bila, uvek joj drzala stranu, svaki dan je zvala kad sam se udala. Ona sada to sve porice. Srce mi se cepa. Imala je jako tezak zivot sa mojim ocem. Pun stresa. Uvek sam je psihicki dizala. Nas konflikt je zapoceo jer je zaboravila da sam ja njeno dete, a ta mala bratanica je kako kaze njena krv. . . Moram jos nesto reci: pre dve godine je umislila da je neko postavio bubice za prisluskivanje po kuci. Svuda je trazila. Nije htela da se javlja na telefon i istu tu malu sto je sad brani, vredjala i kritikovala zbog ponasanja. Mislim da je to neki psihicki problem. Izvinite sto sam ovoliko pisala. Ali verujte, nakon svega, ni ja ne mogu da funkcionisem kako treba. To njeno ponasanje lose utice na mene. Boli me i srce i dusa. I na kraju pocnem i sebe da preispitujem gde gresim. . . Sta da radim? Hvala vam najlepse na svemu. Izvinite zbog opsirnosti. Mada, dva dana da pisem, bilo bi malo

Zovem se Vukašin, imam 25 godina i živim u Valjevu. Već duže vreme imam problem da stupim u vezu sa osobom suprotnog pola tj. sva moja dosadašnja vezivanja su bila kratkoročna, na par dana, možda mesec, sve u svemu - strasti bez velikog emocionalnog vezivanja. Kada stupim sa devojkom u vezu, imam osećaj kao neke sramote, šta će okolina reći, ona je ružna za mene, mogu da nađem bolju, ja sam bolji frajer od nje. Imam strahove tipa -  možda će se razočarati u mene, možda ja nisam tako dobar kao što ona misli, možda će me prevariti, pa ću biti povređen. Ovo mi nije predstavljalo toliki problem do poslednjih godinu, dve, dana. Završio sam prava i vratio sam se da živim u Valjevu i počeo sam da imam ogroman strah da ću na kraju ostati sam, i da moj život više neće imati smisla. Svakodnevno u poslednje vreme imam sve veći strah koji ima uticaj na kvalitet mog života. Dosta puta do sada sam se poredio sa drugima "evo kako ovaj nema devojku, kako onaj nema devojku", ali sada osećam veliku prazninu, i osećaj krivice zbog propuštenih šansi. Kada sam sa društvom od kojih većina njih ima devojku osećam se kao uljez (ovo je moj osećaj). Napominjem da sam u društvu prilično omiljen i mislim da imam smisla za humor, koristim alkohol, obično vikendom popijem i po koju čašicu više, pa je osećaj samoće u stanjima mamurluka sve veći. Kada sam bio mali bio sam jako debeo i sa nekih 16, 17 godina sam doterao težinu (najviše da bih se svideo devojkama) ali sam po prirodi gojazan, pa su mi se kilogrami pomalo i vraćali i imam strah da se skinem, iako to sad i nije strašno jer mi je stomak prilično salast i dalje, pa možda i ova okolnost ima uticaja. Ako se malo ugojim, ja imam osećaj da nijedna devojka ne želi ni da me pogleda. Mislim da patim od kompleksa zbog toga i velikog manjka samopouzdanja. 

Postovani, molim vas pomozite mi i recite mi sta da radim sa svojim bratom. Potiče iz porodice koja je skromno živela, zaljubio se u curu koja mu je danas žena. Obzirom da nas je bilo u stanu četvoro, udao se. . . Njena porodica je dobro živjela. Dopalo mu se i na pogrešan način pokušao da se prilagodi. Trošio je. . . Njegovi su prodali stan i on je dobio40000maraka, koje je troškario za obične životne stvari porodice i svoje provode! Časnije je počeo da se zadužuje, zajma novac i ne vraća na vrijeme, dok ga ne bi pritjerali uza zid. Onda se zaduživao kod dr. Da bi vratio prethodni dug. Tako je i danas poslije30god. Prije 3god. Počeo je da krizira zbog vel. Dugova i to stanje nazivao depresijom. Čak je u stanju da uzme novac i od ukućana. Išao na grupne terapije u zzmz. Nešto je puklo u njemu, počeo je da odlazi odkuće zbog pritiska ljudi kojima je dugovao iz straha da mu ne maltretiraju porodicu. Neki novac je vratio, ali je ostalo još dugova. Iako je dobio svesrdnu podršku porodice, opet je otišao od kuće zbog drugog duga. Izbjegava odlazak na posao iako zna da može lako da ostane bez njega u današnje vrijeme. Ne pokriva dane odsustvovanja. Sada živi sam u iznajmljenom stanu, piše čekove da bi mogao da preživi! Mnogo duguje banci. Ali to mu ne smeta da ode u kafanu i da ruča kao svi sretni. Za to vrijeme dobio 2čira na želucu i 2 infarkta i 3stenta. Da trenutno uzima lorazepam, eliceu i kardiološku terapiju. Molim vas pomozite i recite mi sta da radim sa njim. Unapred hvala.

Postovani interesuje me vase misljenje u vezi moga brata. Potiče iz porodice koja je skromno živela, zaljubio se u curu koja mu je danas žena. Obzirom da nas je bilo u stanu četvoro, udao se. . . Njena porodica je dobro živjela. Dopalo mu se i na pogrešan način pokušao da se prilagodi. Trošio je. . . Njegovi su prodali stan i on je dobio40000maraka, koje je troškario za obične životne stvari porodice i svoje provode! Kasnije je počeo da se zadužuje, zajma novac i ne vraća na vrijeme, dok ga ne bi pritjerali uza zid. Onda se zaduživao kod dr. Da bi vratio prethodni dug. Tako je i danas poslije30god. Prije 3god. Počeo je da krizira zbog vel. Dugova i to stanje nazivao depresijom. Čak je u stanju da uzme novac i od ukućana. Išao na grupne terapije u zzmz. Nešto je puklo u njemu, počeo je da odlazi od kuće zbog pritiska ljudi kojima je dugovao iz straha da mu ne maltretiraju porodicu. Neki novac je vratio, ali je ostalo još dugova. Iako je dobio svesrdnu podršku porodice, opet je otišao od kuće zbog drugog duga. Izbjegava odlazak na posao iako zna da može lako da ostane bez njega u današnje vrijeme. Ne pokriva dane odsustvovanja. Sada živi sam u iznajmljenom stanu, piše čekove da bi mogao da preživi! Mnogo duguje banci. Ali to mu ne smeta da ode u kafanu i da ruča kao svi sretni. Za to vrijeme dobio 2čira na želucu i 2 infarkta i 3stenta. Da trenutno uzima lorazepam, eliceu i kardiološku terapiju. Molim vas recite mi vase misljenje i sta da radimo sa njim. Unapred hvala.