Šarlah - simptomi i lečenje

Epidemiološka istraživanja koja su rađena poslednjih decenija pokazuju povećan broj obolelih od šarlaha - bakterijske bolesti za koju se smatralo da je u potpunosti iskorenjena. Bolest je prvi put opisao Hipokrat i tokom istorije su se javljale epidemije šarlaha sa velikom stopom smrtnosti, sve do dvadesetog veka kada su otkriveni antibiotici i kada se, zahvaljući njima, poboljšao život. Međutim, nekontrolisana upotreba antibiotika i nastanak rezistencije na mnoge bakterije, zajedno sa mutacijom sojeva bakterija koji uzrokuju šarlah, dovela je do novih epidemija šarlaha, koje su zabeležene 2011. godine na Dalekom Istoku, a 2014. i 2019. u Velikoj Britaniji i evropskim zemljama.

Uzrok nastanka šarlaha

Uzročnik šarlaha je piogeni streptokok (beta hemolitički streptokok grupe A, lat. Streptococcus pyogenes), koji izaziva mnogobrojne bolesti, a najčešće zapaljenje grla (fartingitis) i krajnika (tonzilitis). Toksini ove bakterije - streptokoka izazivaju šarlah, a zbog svog snažnog imunomodulatornog dejstva se nazivaju superantigeni. Oni snažno aktiviraju T limfocite koje luče velike količine citokina, a sa druge strane uništavaju B limfocite i time stvaranje antitela na streptokok. Na taj način superantigeni ometaju normalan imunski odgovor na streptokok i time sprečavaju odbranu organizma. Nekontrolisano stvaranje citokina može da dovede do takozvane citokinske oluje i toksičkog šok sindroma što može imati za posledicu smrtni ishod.

Šarlah je bakterijska bolest koja se prenosi kapljičnim putem i to govorom, kašljem ili kijanjem obolele osobe, a ređe se prenosi preko predmeta. Vreme inkubacije, od kontakta sa bakterijom do pojave simptoma, je kratko i iznosi dva do četiri dana. Šarlah se obično javlja u uzrastu od 5. do 15. godina, retko mogu da obole i odrasli.

Klinička slika šarlaha

Šarlah (crvenka, lat. scarlatina) spada u grupu osipnih groznica, što znači da se gotovo uvek javlja povišena temperatura i ospa. Postoji nekoliko simptoma po kojima se prepoznaje šarlah, a neki od njih su:

• Ospa na celom telu, koja je jarko crvene boje (skarletna, odnosno crvena ospa), počinje obično na trupu i ekstremitetima, zatim se širi na ostale delove tela. Ospa je hrapava i na pritisak postaje bleda.  
• Lice je karakteristično (lat. facies scarlatinosa), dete ima jarkocrvene obraze sa bledilom oko usana (Filatovljev znak).
• Jezik je takođe izrazito crven, sa ispupčenjima i nekad beličastim naslagama, opisuje se kao malinast jezik, a o engleskim autorima jezik liči na jagodu.
• Često se javljaju i crvene linije tačkastih krvarenja (Pastijin znak) na preponama, pazuhu, laktovima i kolenima.
• Na početku bolesti se gotovo uvek javlja povišena temperatura, zapaljenje grla i otežano gutanje, uvećane limfne žlezde na vratu, a često i muka, povraćanje ili glavobolja.

Navedeni simptomi traju oko nedelju dana, a ospa se obično završava ljuspanjem.

Dijagnoza i lečenje šarlaha

Sama dijagnoza šarlaha se postavlja kliničkim pregledom i na osnovu brisa grla i to brzim strep A testom ili klasičnim brisom, kada se u brisu grla izoluje piogeni streptokok.

Zlatni standard za lečenje šarlaha je primena antibiotske terapije i to antibiotika iz grupe penicilina u trajanju od 7. i 10. dana.

Bolest treba shvatiti ozbiljno i roditelji treba da znaju da ukoliko se ne koriste antibiotici, razvijaju se komplikacije šarlaha kao što su:

• reumatska groznica, gde se bolest širi na srce, zglobove i nervni sistem,
• zapaljenje bubrega (glomerulonefritis),
• apsces krajnika,
• i u najtežim slučajevima toksički šok sindrom.

Pored antibiotika, u lečenju šarlaha se koriste lekovi za snižavanje temperature i ublažavanje bola u grlu, a za prevenciju dehidratacije se koristi povećan unos tečnosti.

Vakcinacija

S obzirom da je čovek jedini prirodni rezervoar piogenog streptokoka i da izaziva čitav spektar bolesti, već godinama traju istraživanja u vezi razvoja vakcine.

Istraživanja su usmerena u pravcu razvoja vakcine protiv glavnog M proteina koji se nalazi u membrani piogenog streptokoka. Međutim, velika varijabilnost sojeva i otkriće da M protein može dovesti do nastanka autoimunskih bolesti je usporio proces nastanka vakcine. Zbog toga postoji mogućnost da se naprave vakcine protiv drugih proteinskih antigena piogenog streptokoka i najbolji kandidati su superantigeni streptokoka.