Bolesti

Povrede bubrega su retke. One se javljaju kao zatvorene povrede i obično su udružene sa povredama drugih organa (jetra, slezina) koje daju mnogo izraženije simptome. Otvorene povrede nastaju pri direktnom povređivanju (hladnim ili vatrenim oružjem).

Povrede bešike su relativno retke. Bešika je organ koji je postavljen iza karlične kosti, a ispod peritoneuma, tako da biva povređen ili u sklopu povrede karlice (perforacije) ili kada bolesnik dobije udarac pri padu na punu mokraćnu bešiku. Povrede mogu da nastanu i jatrogeno.

Duboka venska tromboza (Trombophlebitis profunda) spada u najčešće bolesti perifernog venskog sistema. Zapaljenjski proces i stvaranje tromba u dubokim venama su usko povezani i isprepletani tako da ova bolest ima dvojak naziv.

Trombocitozama nazivamo stanja sa povećanim brojem trombocita (preko 400*109/L). Trombocitoze mogu biti primarne i sekundarne.

Trombocitopatije obuhvataju grupu oboljenja kod kojih je poremećena funkcija trombocita. Funkcionalno insuficijentni trombociti su uzrok sklonosti ka krvarenju i pored normalnog broja trombocita.

Vitamin K je potreban za sintezu FII, VII, IX i X faktora koagulacije u jetri. Vitamin K učestvuje kao koenzim u karboksilaciji glutaminske kiseline na prekursorima spomenutih faktora koagulacije, čime oni dobijaju sposobnost da vežu jone kalcijuma i učestvuju u koagulaciji.

Primarna sistemska fibrinoliza je veoma retka. Sreće se u pacijenata sa karcinomom prostate, pankreasa, cirozom jetre ili pri operacijama u području male karlice i prostate, jer su ova tkiva bogata aktivatorima plazminogena.

Postiradijacioni kolitis predstavlja oštećenje dela creva usled primene zračne terapije.

Apsces jetre je retko oboljenje najčešće uzrokovano gastrointestinalnim, a ređe sistemskim infekcijama.

Tromboza hepatičke arterije može nastati u toku tumoroznih procesa, citostatske terapije, infekcije, endokarditisa, ligatura u toku operacija, trombocitopenične purpure, poliartritisa, generalizovane arterioskleroze i dr.