Srčani zastoj (Cardiac arrest)

Veliki je broj uzroka koji dovode do srčanog zastoja, pre svega to su komorska fibrilacija, bradiaritmije, asistolija, ishemijska bolest srca, hipertrofija miokarda, miokarditisi, srčana insufincijencija, bolesti sprovodnog sistema i dr.

Klinička slika

Bolesnik je bez pulsa nad velikim krvnim sudovima, bez srčanih tonova i bez pritiska, boja kože je bleda ili cijanotična, odsutni su respiratorni pokreti. Mehanizam srčanog zastoja (komorska fibrilacija, asistolija ili bradiaritmija, elektromehaniča disocijacija) ne može se razlikovati bez EKG registrovanja. Kod svih bolesnika koji su preživeli srčani zastoj potrebno je brižljivo kliničko ispitivanje koje, pored anamneze i fizičkog pregleda, uključuje 24-satni EKG test, test opterćenja fizičkim naporom, ultrazvuk i koronarografiju.

Lečenje

Treba odmah pristupiti kardiopulmonalnoj reanimaciji. Veštačko disanje sprovodi se uduvavanjem izdahnutog vazduha reanimatora metodom usta na usta ili usta na nos. Usne bolesnika se očiste od stranog sadržaja, preko njih se postavlja maramica ili nešto slično. Reanimator se nalazi sa strane bolesnika, jednu ruku podvuče ispod vrata (i nešto niže), podiže vrat bolesnika da glava spontano pada niže i nazad temenom prema leđima. Palcem i kažiprstom druge ruke zatvori nozdrve, dlanom iste ruke pritiska čelo i gura glavu što više dole i nazad da brada zauzme najviši položaj. Duboko udahne, prisloni usta na usta bolesniku i uduvava vazduh pazeći da je obuhvatom svojih usana pokrio obim usana bolesnika, jer se tako izbegava gubitak vazduha. Zatim reanimator oslobađa usta bolesnika da omogući da uduvani vazduh spontano izađe. Prvih desetak uduvavanja izvede se brzo i uzastopno a zatim se uduvavanje nastavi ravnomerno u ritmu normalnog disanja (12 - 14 u minuti). Provera uspešnosti uduvavanja se ocenjuje pojavom sinhronih pokreta grudnog koša.

Spoljnu masažu srca treba započeti odmah čim prestane ili jako oslabi rad srca. Izvodi se ravnomernim i snažnim pritiskom u predelu spoja gornje dve trećine i donje trećine sternuma (grudne kosti). Potiskivanje sternuma prema kičmi 3,5 - 5 cm prenosi se na srce. Osoba koja pomaže reanimatoru podigne bolesnikove noge da se što više krvi premesti prema srcu i mozgu. Oko 2 cm iznad kraja grudne kosti postavi se koren dlana jedne ruke i preko njega koren druge ruke. Ruke su ispružene u laktovima a ramena se nalaze iznad grudne kosti, jer se tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, da bi kompresija srca bila efikasnija. Prsti položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne odvajaju od predela grudne kosti pri narednim kompresijama. Ritam kompresija iznosi 80-100 u minuti, a posle svake pete kompresije obavlja se jedno uduvavanje vazduha i u tom trenutku se kompresija ne izvodi. Ako reanimaciju izvode dve osobe, uz isti ritam kompresija srca obavljaju se dva uzastpona uduvavanja na svakih 15 kompresija. Provera uspešnosti obavlja se posle jednog minuta reanimacije. Znaci uspešnosti reanimacije: palpira se puls na arterijama vrata ili noge, zenice nisu maksimalno dilatirane (proširene), popravlja se boja kože, javlja se mišićni tonus, grudni koš se spontano i ritmično pokreće.

Zakažite pregled kod kardiologa:

• dr Petar Otašević
• dr Dalibor Dragišić
• dr Predrag Mitrović 
• dr Mihajlo Farkić
• dr Ratko Lasica
• dr Branko Beleslin
• dr Gordana Krljanac
• dr Jovan Peruničić