Bolesti sistema za varenje (Gastroenterologija)

Strana tela želuca su predmeti od različitih materijala i različite veličine ( šnale, ekseri, kovani novac, parcijalne zubne proteze) koja zadesno ili namerno dospevaju u želudac, a tu spadaju i bezoari. Mala i zaobljena strana tela lako prolaze kroz digestivni trakt i izbacuju se prirodnim putem. Mala i oštra strana tela mogu da perforiraju želudac i da izazovu peritonitis (zapaljenje trbušne maramice).

Sindrom slepe vijuge (Blind loop syndrom) spada u poremećaje nastale zbog operacije želuca. Staza u distendiranoj dovodnoj vijuzi predstavlja pogodnu sredinu za razvoj bakterijske infekcije. Pankreasna lipaza se inaktivira usled hiperbioze tankog creva, pa dolazi do dekonjugacije soli žučnih kiselina i pojave maldigestije i malapsorpcije. 

Sindrom malog želuca se ispoljava kod bolesnika nakon resekcija po metodama Billroth I i II kao posledica disproporcije između volumena unesene hrane i kapaciteta želudačnog patrljka. Javlja se u neposrednom postoperacionom periodu kada bolesnici nisu stvorili naviku za češćim obrocima sa količinski manje hrane.

Sindrom dovodne vijuge se ispoljava u bolesnika nakon resekcije želuca po metodi Billroth II. Proširenje i zastoj dovodne vijuge su karakteristika ovog sindroma.

Rascep želuca (Ruptura ventriculi) može nastati u svim stanjima koja dovode do povećanja intraabdominalnog pritiska (trauma tupim predmetom, blast sindrom) i intragastričnog pritiska (nazalno davanje kiseonika, predozirano ubacivanje vazduha u toku gastroskopije, uzimanje velike količine hrane ili tečnosti, uzastopno i forsirano povraćanje) i kod tromboze želudačne koronarne vene.

Resekcijom želuca i uklanjanjem pilorusa želudačni patrljak je neprekidno natopljen žuči koja oštećuje sluzokožu preostalog želuca što izaziva postoperativni refluks gastritis.

Perioduodenitis predstavlja postojanje priraslica koje deformišu duodenum i ometaju njegovu funkciju.

Nakon resekcije želuca zbog ulkusne bolesti (čir), peptični ulkus se može razviti na priključnim vijugama, stomi ili želudačnom patrljku. Ulkus je najčešće lokalizovan na pregibu između priključnih vijuga ili u početnom delu odvodne vijuge.

Menetrierova bolest (Morbus Menetrier) spada u hiperplastične gastropatije i predstavlja difuzno džinovsko zadebljanje želudačne sluzokože, pretežno foveolarnog sloja korpusa u vidu širokih, zdepastih nabora, debljine prsta sa značajnim gubitkom proteina iz želuca i hipoproteinemijom.

Duodenokolična fistula najčešće nastaje kao posledica karcinoma kolona, duodenuma ili žučne kesice, ali je opisana i kod duodenalnog ulkusa (čir), akutnog holecistitisa, ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti.