Oboleli od karcinoma pluća se leče donacijama i kliničkim studijama

U svetu se danas obeležava Svetski dan borbe protv raka pluća – najčešćeg i najsmrtonosnijeg raka. Godišnje oboli više od 1,8 miliona ljudi, dok se u Srbiji godišnje otkrije 6.000 novih slučajeva. Ono što zabrinjava je visoka smrtnost prema kojoj se Srbija nalazi na neslavnom 2. mestu po stopi umiranja od raka pluća.

Godišnje čak 4500 ljudi umre od ove opake bolesti, što znači da 13 ljudi u Srbiji svakog dana izgubi borbu sa rakom pluća. Uzrok visoke smrtnosti, pre svega je kasno otkrivanje bolesti, ali i odsustvo lečenja savremenim lekovima.

I pored napora udruženja kao i apela struke da lečenje raka pluća novim terapijama bude prioritet, za sada se oboleli leče samo uz pomoć donacija i kliničkih studija.

Pušenje je glavni faktor rizika za nastanak raka pluća i ono je odgovorno za pojavu bolesti kod približno 90 odsto muškaraca i 80 odsto žena.

Prema poslednjim podacima u Srbiji oko 35 odsto stanovništva puši.

Znaci raka pluća

Simptomi su slični kao kod pušačkog bronhitisa, ponavljanih infekcija disajnih puteva, hroničnog opstrukcijskog bronhitisa – dakle najčešćih hroničnih stanja i bolesti disajnih organa, što najčešće ometa sumnju na ovu tešku bolest, te se bolest kasno prepozna.

Najčešći simptomi su:

• kašalj, suv ili sa iskašljavanjem sekreta
• otežano disanje i/ili osećaj nedostatka vazduha
• bol u grudnom košu
• promuklost
• neobjašnjiv umor
• iskašljavanje sukrvice ili krvi
• otok vrata i lica
• gubitak apetita i telesne težine
• bol ramenu

Prevencija

Pušači od svoje 50. do 55. godine, treba da idu na redovne godišnje preglede, pri čemu stručnjaci savetuju na svakih par godina i takozvani niskodozni skener pluća.

Genetika, takođe, igra značajnu ulogu u nastajanju karcinoma pluća, te su u većem riziku da obole od ove bolesti osobe kojima je član porodice imao rak pluća, rak grla i bilo koje druge maligne tumore.

Šansa za izlečenje

Šanse za uspešno izlečenje su decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, a u poslednjih 15 godina situacija se drastično menja pojavom persolizovane ili precizne terapije, molekularne-biološke terapije i najnovije imunološke terapije.

Na taj način postiže se osnovni cilj u lečenju raka, a to je da se rak pretvori u hroničnu dugogodišnju bolest, poput drugih nemalignih bolesti.

Krajnje je vreme da se ova grupa lekova uskoro odobri o trošku zdravstvenog osiguranja i za građane Srbije, kao što je slučaj u svim drugim zemljama regiona i Evrope.