Cornea guttata i operacija katarakte

Kakva je anatomija rožnjače?

Rožnjača se sastoji od 5 delova:

• epitel;
• Bowman-ov sloj;
• centralna stroma;
• Descemet-ova membrana;
• endotel.

Ako jedan od ovih delova ne funkcioniše kako treba, cela rožnjača gubi svoju funkciju.

Šta je endotel rožnjače i zbog čega je bitan?

Endotel rožnjače predstavlja jedan sloj endotelnih ćelija na unutrašnjoj površini rožnjače. Okrenut je prema komori formiranoj između rožnjače i dužice.
Sastoji se od jednog sloja šestougaonih ćelija, koji izgleda nalik saću. Igra vitalnu ulogu u održanju deturgescence (delimične dehidratacije) roznjače, koja je neophodna kako bi rožnjača bila providna. Sa proticanjem godina, broj ćelija se postepeno smanjuje i zbog toga se susedne ćelije šire da bi popunile praznine.

Glavna fiziološka funkcija endotela rožnjače je omogućavanje isticanja otopljenih materija i hranjivih sastojaka iz očne vodice u površinske slojeve rožnjače, a istovremeno pumpanje vode u suprotnom smeru. Upravo na taj način se održava delimična dehidratacija.

Endotelne ćelije rožnjače su postmitotske i retko se dele, dok neki naučnici tvrde da se uopšte ne dele. Normalna gustina ovih ćelija je oko 3000 po kvadratnom milimetru. Ukoliko se izbroji manje od 1000 ćelija po kvadratnom milimetru, to ukazuje na značajan rizik od dekompenzacije endotela.

Da li postoji mogućnost dijagnostike endotela rožnjače?

Postoje specijalna ispitivanja koja pomažu oftalmolozima u ispitivanju rožnjače:

• Pahimetrija - podrazumeva merenje debljine rožnjače;
• Spekularna mikroskopija - podrazumeva fotografisanje kornealnog endotela i naknadnu analizu ćelijskih karakteristika: veličine, oblika i rasporeda endotelnih ćelija;
• Keratometrija - podrazumeva merenje zakrivljenosti centralnih (oko vidne ose) 2 do 3 mm prednje površine rožnjače;
• Kornealna topografija (Oculyzer) - kompjuterizovanom videokeratoskopijom omogućava dobijanje kolorno-kodirane mape površine rožnjače. Dioptrijska snaga najjače i najslabije zakrivljenog meridijana i njihove ose se, takođe, izračunavaju i prikazuju na ekranu. Ovo je najsofisticiranija metoda kojom se mogu dobiti najpouzdaniji podaci.

Šta je Cornea guttata i Fuksova distrofija rožnjače i da li je isto?

Danas se zna da cornea guttata i Fuksova distrofija nisu isti pojmovi. Cornea guttata je naziv za fokalne nakupine kolagena na zadnjoj strani Descemetove membrane. Lezije izgledaju kao bradavice i posledica su abnormalnih endotelnih ćelija. Kada ovo stanje uznapreduje, endotel rožnjače izgleda kao kovani metal. Centralne promene na endotelu mogu da ukazuju na ranu Fuksovu distrofiju.

Fuksova distrofija rožnjače je češća kod žena, nasleđuje se autozomno-dominantno, genetički, i većinom je sporadična. Bolest prolazi kroz tri stadijuma koja progresivno napreduju:

• Centralna cornea guttata;
• Dekompenzacija endotela sa edemom strome i zamagljenim vidom ujutru, koji se popravlja u toku dana;
• Trajni edem (otok) i bulozna keratopatija propraćena bolom.

Zašto je važno da se otkrije oboljenje endotela pre operacije katarakte?

S obzirom na to da se pri operaciji katarakte koristi ultrazvuk, koji po sebi oštećuje endotel rožnjače, ovo može predstavljati kontraindikaciju ukoliko je ona već prethodno oštećena, u slučaju da postoji cornea guttata ili Fuksova distrofija. Ukoliko je katarakta uznapredovala i tvrda, biće potrebno koristiti veću jačinu ultrazvuka, stoga je neophodno znati da li postoji oboljenje endotela pre same intervencije. Ukoliko se ono ne otkrije pre operacije, postoji opasnost od trajnog oštećenja vidne funckije. Ukoliko postoji cornea guttata ili Fuksova distrofija rožnjače, najvažnije od svega je da se urade dodatna ispitivanja endotela rožnjače i razgovor sa pacijentom o potencijalnim komplikacijama u toku i nakon intervencije operacije katarakte.

Kako preduprediti nastanak komplikacije i trajne dekompenzacije rožnjače kod takvih pacijenata?

Najvažnije od svega je dobra preoperativna priprema pacijenta i razgovor u kom stadijumu je samo oboljenje rožnjače, u kom stadijumu je zamućenje sočiva ili katarakta. Nakon toga su potrebna dodatna specijalna ispitivanja i plan operacije. Najvažnije je da pacijenti koji imaju oboljenje rožnjače budu operisani u stadijumu početnog zamućenja sočiva, jer tada se koristi manja jačina ultrazvuka u toku operacije i manja je šansa za dekompenzaciju rožnjače nakon operacije. Upravo iz tog razloga su veoma bitni preventivni oftalmološki pregledi, jer veoma često uz kataraktu postoji i cornea guttata ili Fuksova distrofija.

Šta raditi sa pacijentom koji ima izraženu Fuksovu degeneraciju i izraženo zamućenje sočiva?

Najčešće se kod nas izvodi prvo operacija katarakte, a nakon toga se prati kako će odreagovati rožnjača. Postoje kombinovane operacije. Ukoliko dođe do dekompenzacije rožnjače, prva linija lečenja je medikamentozna terapija. Ukoliko se dekompenzacija ne sanira na taj način, postoje hirurške metode koje omogućavaju zamenu rožnjače potpuno ili parcijalno. Potpuna zamena rožnjače ili transplantacija podrazumeva uzimanje transplantata i zamenu rožnjače u potpunosti, dok parcijalna podrazumeva transplantaciju samo jednog od oštećenih slojeva rožnjače.

U poslednje vreme razvijene su nove tehnike transplantacije, kako bi se omogućila selektivnija nadoknada oboljelog endotela rožnjače. Ovaj pristup, nazvan endokeratoplastika, najprikladniji je za lečenje bolesti koje isključivo ili pretežno zahvataju endotel rožnjače, ima kratko vreme oporavka i rezultati se ogledaju u drastičnom poboljšanju vidne oštrine. Jedan od najčešće izvođenih oblika endokeratoplastike je Descemetovo skidanje (automatizovana) endotelna keratoplastika (DSEK ili DSAEK). S druge stane, potpuna zamena rožnjače ili perforativna keratoplastika je izbor koji imamo kada postoji zamućenje svih slojeva rožnjače.

Koji su saveti za pacijente koji imaju oboljenje endotela rožnjače?

Ono što se predlaže pacijentima, nevezano za to da li imaju oboljenje endotela rožnjače ili ne, je redovno posećivanje oftalmologa. Redovni oftalmološki pregled je potrebno obaviti barem jednom godišnje.

Druga važna stvar je planiranje operacije katarakte. Najpoželjnije je da se ovaj zahvat obavi dok je katarakta u svom početnom stadijumu, jer u slučaju da je u uznapredovalom stadijumu, postoji povećan rizik od dekompenzacije rožnjače.

Na kraju je važno postoperativno praćenje i ukoliko je potrebno, blagovremena operacija rožnjače.

Ukoliko želite da zakažete pregled kod dr Elisavete Stanić privatno, pozovite broj telefona 063/687-460.

Pretplati se na Stetoskop.info NEWSLETTER LISTU koja se bavi temama iz oftalmologije, poput ove >>>>>>>