Vaginalna enterokela

Enterokela ili duglasokela spada u veće poremećaje statike vagine, karličnog dna kao i vezivno tkivnog aparata male karlice.

Uzrok nastanka

Etiološki činioci koji dovode do spada prednjeg, zadnjeg ili oba zida vagine, najčešće su posledica nezbrinutih rascepa posle teških, produženih, komplikovanih porođaja praćenih raznim akušerskim intervencijama - forcepsom, vakuum ekstraktorom, perforacijom, dekapitacijom, okretom i ekstrakcijom ploda. Sve ove intervencije izazivaju manje ili veće rascepe na zidu vagine i mišića na karličnom dnu i stvaraju pogodno tlo za nastanak uretro-, cisto-, rekto-, ili entero-kele.

Veliku ulogu u nastajanju ovih promena i povećani intraabdominalni pritisak koji vrši manji ili veći pritisak na matericu i vaginu pa se one spuštaju prema karličnom izlazu što dovodi do spada.

Klinička slika

Enterokela predstavlja pravu herniju koja proizilazi iz proširenog razvučenog Duglasovog prostora u kome se obično nalaze konvolute tankog creva. Kako je pored ovih promena, obično prisutan i spad zadnjeg zida vagine, duglasokela se manifestuje kao poluloptasta, mekana tvorevina ispred introitusa vagine. Često nastaju posle abdominalne ili vaginalne histerektomije pa u toku tih operacija treba voditi računa o ligg.cardinalia i ligg.sacrouterina.

Nekada enterokele mogu biti jako velike i pričinjavati teškoće u smislu vulvitisa, kolpitisa, teškoća pri ustajanju, hodu, radu, a stalno je prisutan osećaj kao da će nešto ispasti iz genitalnih organa.

Dijagnoza

Dijagnoza spada prednjeg ili zadnjeg zida se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i izvršenog kliničkog pregleda.

U anamnezi je potrebno obratiti posebnu pažnju na opstetričku traumu (broj porođaja, težina dece, intervali između porođaja, intervencije, povrede), pojavu menopauze, pridruženu patologiju susednih organa, kao i na vreme pojave simptoma i promena, evoluciju, intenzitet i dosadašnje lečenje. U kliničkom pogledu,sem običnog ginekološkog pregleda (na ginekološkom stolu) koristimo i pregled u stojećem stavu. Ovaj pregled treba izvesti u mirovanju, zadršci (kontrakcija mišica karličnog dna) i naponu.

Da bi se prikazali pojedini elementi spada i ispada korisno je izvršiti i test ekarterima,uz njihovo prislanjanje na prednji i zadnji zid vagine, kao i povlačenje grlića materice dvozubim kleštima.

Lečenje

Terapija spada prednjeg ili zadnjeg zida vagine zavisi od prisutnih subjektivnih tegoba ali i od toga da li je žena završila svoju reproduktivnu funkciju ili želi i dalje da rađa. Terapija može biti neoperativna i operativna. Neoperativna podrazumeva korišćenje pesara, izvođenje Kegelovih vežbi koje ojačavaju muskulaturu pelvičnog dna. Kod starijih žena korićenje estrogena može poboljšati i tonus i vaskularizaciju ovih struktura.

Hirurška terapija se izvodi u cilju restitucije spuštene vaginalne sluzokože, podizanja bešike kao i parauretralnog vezivnog tkiva. Najčešće se terapija sprovodi iz zdravstvenih, higijenskih ali i estetskih razloga i to kao prednja ili zadnja plastika vagine (colporaphia anterior et posterior). Važno je bolesnici naglasiti da postoperativno treba da izbegava dizanje teških stvari,naprezanje i dugo stajanje naredna tri meseca.

Enterokele se mogu ukloniti i transabdominalno kao primarna procedura ili se mogu reparirati istovremeno sa izvođenjem posteriorne kolporafije. Kod dobro izvedenog zahvata uglavnom nema recidiva.