Mastopatija je pojam koji označava istovremeno prisustvo progresivnih i regresivnih promena u tkivu dojke, koje u različitoj meri pokazuju znakove atrofije, hiperplazije i metaplazije različitih tkivnih komponenti mlečne žlezde, i kojima je u patogenetskom smislu zajedničko svojstvo njihova hormonska zavisnost. Po pravilu mastopatija se javlja obostrano i manifestuje različitim strukturnim promenama koje su individualno specifične. Javlja se tokom celog reprodukcionog perioda, a pogađa prie svega gornje spoljašnje kvadrante dojki.
Uzrok nastanka
U etiologiji - nastanku mastopatije, najznačajniju ulogu igra disfunkcija jajnika s kvantitativnom ili sinhronom neravnotežom u produkciji hormona folikularne faze, odnosno hormona žutog tela s "estrogenskom dominacijom" kao posledicom. Na taj način nastala disregulacija cikličnih promena u mlečnoj žlezdi s premenstruacijskom hiperemijom, napetošću tkiva i proširenjem mlečnih kanalića, kod pojačane estrogene stimulacije ili ukoliko izostaje postmenstruacijsko povlačenje promena vrlo lako prelazi u područje patološkog. Smanjenje tegoba u vreme menopauze i odsustvo mastopatije, kao i involucija dojki u postmenopauzi, govori u prilog ovakovom sledu događaja.
Podela
- Mastopatija I°: jednostavna mastopatija ili laka displazija dojke, mastopatija bez proliferacije epitela
- Mastopatija II°: jednostavna proliferativna mastopatija ili srednje teška displazija, mastopatija s proliferacijom epitela, ali bez ćelijske atipije,
- Mastopatija III°: mastopatija s atipičnom proliferacijom epitela, teška displazija dojke.
U grupi jednostavnih mastopatija (mastopatija I°), najveći udeo od 70% čine promene tkiva dojke označene kao fibro - cistična mastopatija. Radi se o dobroćudnim strukturnim promenama tkiva dojke koje se javljaju u dva oblika: fibroznom (kada su u prvom redu prisutne promene u smislu umnožavanja vezivnog tkiva između žlezdanih lobulusa ili intralobularno, sa skleroziranjem i hijalinizacijom strome, kao i atrofijom acinusa), i fibro - cističnom (osim umnožavanja vezivnog tkiva, unutar žlezdanog parenhima su prisutne i manje ili veće ciste).
Česta strukturna promena kod mastopatije I° je i adenoza (sklerozirajuća adenoza, adenomatosis), koja čini ca 9% dobroćudnih promena tkiva dojke. Kod ove forme dominira hiperplazija epitela acinusa, malih izvodnih kanalića, kao i mioepitela. Obično izostaje stvaranje cističnih struktura.
Mastopatija II° obuhvata osim navedenih promena prisustvo intrakanalikularnog rasta epitela, koje se javlja fakultativno (ca 20%) kod fibro - cistične mastopatije. Intraduktalni epitel je zadebljan, često višeslojan ili stvara sliku solidnih adenoidnih ili papilarnih struktura.
Teška displazija dojke ili mastopatija III° - atipična proliferirajuća mastopatija označava prisustvo epitelne proliferacije intraduktalno, intraacinusno ili intrapapilarno, a uz proliferaciju epitela se nalaze znaci mitoze i ćelijske atipije kao što su polimorfizam i hiperhromazija ćelijskih jezgara.
Klinička slika
Mastopatija obuhvata pre svega 3 simptoma: prisustvo zadebljanja i čvorića u dojkama (mastopatični "plaque"-ovi), koji se najčešće nalaze u gornjim spoljašnjim kvadrantima dojke, češće difuznog rasporeda i obostrano, bolovi u dojkama (mastodynia, mastalgia), koji su cikličnog karaktera i javljaju se po pravilu pre nastupanja menstrualnog krvarenja, u drugoj polovini ciklusa, i prestaju s nastupanjem menstrualnog krvarenja, prisustvo iscedka iz dojki koji je obično vodenastog ili mlečnog karaktera, ređe sukrvičav ili smeđkast. U 50 - 60% prisustvo krvi u iscedku ukazuje na papilomatozne proliferacije unutar mlečnih kanalića.
Dijagnoza
Dijagnoza mastopatije se postavlja na osnovu pregleda dojki, ultrazvučnim nalazom i mamografijom, a kod prisustva iscedka galaktografijom i citološkom analizom. Kod svih sumnjivih nalaza dijagnostiku je potrebno dopuniti punkcijom ili biopsijom sumnjivih promena, odnosno histološkom analizom tkivnih promena.
Lečenje
S obzirom na različite forme mastopatije, kao i različitost subjektivnog doživljaja tegoba, u lečenju mastopatije je potrebna individualna terapija. Kod jednostavne mastopatije pre svega je cilj ispraviti "estrogensku dominaciju".
U lečenju se koristi lokalna aplikacija progesteronskih masti (resorpcija oko 10% od primenjene doze), kao i nadoknada gestagena tokom II faze ciklusa. U ovu svrhu se može primenjivati i niskodozirana oralna kontracepcija. Kod formi s produkcijom iscedka, naročito ako je povišen nivo prolaktina korisno je ordinirati bromocriptin. Slični dobri rezultati opisani su kod terapije s danazolom, ili antiestrogenom tamoxifenom, pri čemu se mora obratiti pažnja na česta neželjena dejstva ovih lekova.
