Zdravlje starih

Limfomi su maligne bolesti koje počinju u limfatičnom sistemu koji je nosilac imuniteta našeg organizma. Bolest može pogađati i decu i odrasle. Postoje dve velike grupe limfoma. Hodgkinov limfom (zove se i Hodginova bolest) i Non Hodgkinski limfomi. Oko 11% bolesnika oboljeva od Hodkinove bolesti dok preostali veći broj pacijenata boluje od Non Hodgkinskih limfoma. Broj obolelih od limfoma postepeno ali konstantno raste.

Visok krvni pritisak je ozbiljna bolest. Sreća je, međutim, što se komplikacije ove bolesti mogu da. spreče kada se visok krvni pritisak dijagnostikuje, redovno leči i kontroliše. Što se ranije započne lečenje visokog krvnog pritiska biće i uspešnije. Cilj lečenja je da se krvni pritisak smanji ispod 140/90 mmHg.  Idealno bi bilo smanjenje ispod 130/85 mmHg. Uz lečenje visokog krvnog pritiska neophodno je lečiti i drage prisutne faktore rizika (povišene masti u krvi, šećerna bolest, fizička neaktivnost i dr.). Lečenje se sastoji iz primene nefarmakoloških mera i primene lekova.

Saznanje da nosite malignu bolest je veoma dramatično. Taj kratak momenta saznanja kompletno menja čovekov život. Mnoge stvari postaju manje značajne. Međutim i u tom i takvom trenutku neophodno je skupiti veliku volju i dovoljno pribranosti da se krene sa hemioterapijom. Tu odluku pacijent donosi zajedno sa svojim terapeutom.

Maligni tumori predstavljaju vodeće uzroke oboljevanja, invalidnosti i prevremenog umiranja u našoj sredini, a u prilog tome ide i podatak da svake godine u Srbiji od raka približno oboli 32.000 i umre 19.000 osoba. Prema podacima registra za rak u centralnoj Srbiji za 2002.godinu, od malignih tumora je obolelo 23.898 osoba, odnosno 12.449 muškaraca i 11.449 žena. Muškarci su najčešće obolevali od raka pluća i bronha (23,9%), raka kolona i rektuma (12,8%) , raka prostate (7,9%), raka mokraćne bešike (7,7%) i raka želuca (5,7%). Kod žena maligni tumor je najčešće bio lokalizovan na dojci (25,4%), grliću materice (9,5%), kolonu i rektumu (9,2%), plućima i bronhu (7,8%)i telu materice (5,1%). Rak predstavlja drugi vodeći uzrok smrtnosti u našoj sredini (iza oboljenja srca i krvnih sudova). Stope smrtnosti (mortaliteta) za osobe oba pola u periodu 1990. do 2002.godine porasle su za priblizno 28%.

Katarakta, ili siva mrena je termin kojim označavamo zamućenje očnog sočiva nastalo pod dejstvom nekog od mnogobrojnih uzročnika. Najčešće mislimo na senilnu kataraktu, ali u praksi srećemo i druge vrste, kao što je kongenitalna, traumatska, metabolična i komplikovana katarakta. Bez obzira na uzrok zbog koga nastaje zamućenje sočiva, osnovni problem je gubitak vida kod ovih pacijenata, koji ukoliko se operacija ne izvrši na vreme može biti trajan.  Na sreću, operacija katarakte se danas izvodi vrlo uspešno i pacijenti nakon brzog oporavka dobijaju vrlo kvalitetan vid.  

Hronične komplikacije dijabetesa su dobile naziv po svom toku koji je hroničan i progresivan. Nazivaju se još kasne (nastaju posle nekoliko godina trajanja dijabetesa) ili vaskularne, obzirom da su promenama najčešće zahvaćeni krvni sudovi. Prema zahvaćenosti krvnih sudova vaskularne komplikacije dijabetesa se dele na mikrovaskularne i makrovaksularne. Mikrovaskularne zahvataju najmanje krvne sudove, kapilare i pre kapilarne arteriole i glavna manifestacija im je zadebljanje kapilarne bazalne membrane. Mikrovaskularna bolest koja zahvata retinu dovodi do dijabetesne retinopatije, a zahvatanje bubrega dovodi do dijabetesne nefropatije, a vasa nervorum do dijabetesne neuropatije. Bolest malih krvnih sudova može zahvatiti i srce, tako da se opisuje kardiomegalija sa srčanom insuficijencijom.