Kalifornijski genetičari su, koristeći jedan izdvojeni gen da bi eksperimentalnog miša učinili hipersenzitivnim na nikotin, otkrili da je delimični krivac za stvaranje zavisnosti od nikotina jedan molekul moždane mase.
Genetski obrađeni miševi bili su izloženi najmanjoj mogućoj količini nikotina, 50 puta manjoj od one koja inače kruži kroz krvotok tipičnog pušača. Jednom 'navučeni' na nikotin, miševi su počeli da pokazuju klasične znake zavisnostin od nikotina koji teraju pušače da udišu duvanski dim, saopštili su naučnici u časopisu "Sajens".
"Kad je o pušaču reč, njegovo zadovoljstvo dolazi od jedva vidjlivog lučenja hormona koji se zove dopamina, moždane supstance zadužene za smirivanje, koju iz 'nornmale' pomeri nikotin. I što pušač više 'dimi', to njegov organizam postaje tolerantniji prema nikotinu. A to, opet, znači da se bez 'fiksa' nikotinom pušač ne oseća prijatno", tvrdi doktor Henri Lester, profesor biologije na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, jedan od desetorice istraživača.
Genetski obrađeni miševi bili su izloženi najmanjoj mogućoj količini nikotina, 50 puta manjoj od one koja inače kruži kroz krvotok tipičnog pušača. Jednom 'navučeni' na nikotin, miševi su počeli da pokazuju klasične znake zavisnostin od nikotina koji teraju pušače da udišu duvanski dim, saopštili su naučnici u časopisu "Sajens".
"Kad je o pušaču reč, njegovo zadovoljstvo dolazi od jedva vidjlivog lučenja hormona koji se zove dopamina, moždane supstance zadužene za smirivanje, koju iz 'nornmale' pomeri nikotin. I što pušač više 'dimi', to njegov organizam postaje tolerantniji prema nikotinu. A to, opet, znači da se bez 'fiksa' nikotinom pušač ne oseća prijatno", tvrdi doktor Henri Lester, profesor biologije na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, jedan od desetorice istraživača.
Ova otkrića, ne samo da pružaju direktan dokaz kako nikotin stvara zavisnost, već otvaraju i pitanje genetske zavisnosti, tvrde istraživači sa medicinskog fakulteta u Ženevi koji su do sličnih rezultata došli sopstvenim eksperimentima i takođe ih objavili u istom broju časopisa.
Prema statistisci Svetske zdravstvene organizacije, u svetu svake godine umre više od četiri miliona osoba od bolesti koje su u vezi sa pušenjem.
Pokaže li se da su rezultati dobijeni istraživanjima na miševima primenjivi na čoveka, onda je otkrivena i specifična 'meta' koju treba napasti svim sredstvima i pronaći lek koji će smanjiti fizičke i bihevioralne posledice zavisnosti od nikotina - smatraju stručnjaci.
Prema statistisci Svetske zdravstvene organizacije, u svetu svake godine umre više od četiri miliona osoba od bolesti koje su u vezi sa pušenjem.
Pokaže li se da su rezultati dobijeni istraživanjima na miševima primenjivi na čoveka, onda je otkrivena i specifična 'meta' koju treba napasti svim sredstvima i pronaći lek koji će smanjiti fizičke i bihevioralne posledice zavisnosti od nikotina - smatraju stručnjaci.
Lek postoji
Ljudi postaju zavisni od nikotina kad se njegov molekul 'parkira' u ćelije nervnog receptora određenih za prihvat supstance pod imenom acetilholin. Kad nikotin popuni taj prostor, oslobađa se dopamin.
Moguće otkriće specifičnog mesta za 'parkiranje' u kome nikotin može biti najštetniji, stvoriće uslove i da se pronađe lek koji će popuniti to mesto.
"Suština se nalazi u sposobnosti da se tačno odredi specifičan prostor, a kad se to ustanovi možete delovati medikamentima pa čak lečiti i neželjene efekte" - uveren je neurolog Stiven Đui iz američke Nacionalne laboratorije Brukheven koji je istraživao mogućnost lečenja zavisnika od nikotina lekovima protiv epilepsije.
Neurobiolog Danijel MekGihi sa Univerziteta u Čikagu, koji je istraživao različite receptore osetljive na nikotin, nazvao je otkrića "fantastično urađenim poslom" ali je upozorio da "ne treba misliti da će se organizam tako lako predati i otresti pogubne zavisnosti od nikotina".
U zaključku opsežnog izveštaja u naučnici naglašavaju: "Nastojali smo da pokažemo kako nije za zavisnost od nikotina krivac samo neki određen molekul kao i da je dovoljan da se stvori sklonost ka zavisnosti. Kada nikotin aktivira određeni alfa receptor, ali ne i ostale, onda je dovoljno da se postignu neki od efekata povezanih sa zavisnošću"...
"Sada smo u stanju da krenemo u energičan 'lov' i na druge molekule koji doživljavaju promene pod zavisnošću od nikotina".
Moguće otkriće specifičnog mesta za 'parkiranje' u kome nikotin može biti najštetniji, stvoriće uslove i da se pronađe lek koji će popuniti to mesto.
"Suština se nalazi u sposobnosti da se tačno odredi specifičan prostor, a kad se to ustanovi možete delovati medikamentima pa čak lečiti i neželjene efekte" - uveren je neurolog Stiven Đui iz američke Nacionalne laboratorije Brukheven koji je istraživao mogućnost lečenja zavisnika od nikotina lekovima protiv epilepsije.
Neurobiolog Danijel MekGihi sa Univerziteta u Čikagu, koji je istraživao različite receptore osetljive na nikotin, nazvao je otkrića "fantastično urađenim poslom" ali je upozorio da "ne treba misliti da će se organizam tako lako predati i otresti pogubne zavisnosti od nikotina".
U zaključku opsežnog izveštaja u naučnici naglašavaju: "Nastojali smo da pokažemo kako nije za zavisnost od nikotina krivac samo neki određen molekul kao i da je dovoljan da se stvori sklonost ka zavisnosti. Kada nikotin aktivira određeni alfa receptor, ali ne i ostale, onda je dovoljno da se postignu neki od efekata povezanih sa zavisnošću"...
"Sada smo u stanju da krenemo u energičan 'lov' i na druge molekule koji doživljavaju promene pod zavisnošću od nikotina".
Povezani tekstovi:
Ekrektilna disfunkcija predstavlja poremećaj koji se definiš...
Ebola je opasna, često fatalna, bolest. Virus se sa životinj...
Istraživanje provedeno u Centru za rak „Anderson“ dovodi u v...
Muškarci koji jedu više mlečnih proizvoda i mesa, a manje ze...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde