Istine i zablude o pivu

Za sve registrovane i neregistrovane alkoholičare, simpatizere ili tek sporadične ljubitelje piva – članak iz krigle.

Egipatska legenda kaže da je pronalazač piva bio Oziris, bog plodnosti, zemlje i vegetacije, a u davnim vremenima pivo se nije smatralo samo pićem, smatralo se i lekom i hranom. To drevno piće preživelo je do danas i steklo ogromnu popularnost, ali se uz njega vežu i neke dileme koje smo pokušali razjasniti.

Brojne naučne studije identifikovale su na stotine biološki aktivnih komponenti prisutnih u pivu, koje imaju koristan uticaj na zdravlje čoveka. Najviše se nade polaže u fitohemikaliju ksantohumol, koja predstavlja gorku materiju u pivu, a poseduje antikarcinogeno delovanje.

Ipak, u današnje doba moramo biti svesni opasnosti koje donosi preterivanje u alkoholu. Prekomerna konzumacija alkohola ima negativan uticaj na zdravlje i okolinu, pa valja biti vrlo oprezan sa slanjem poruka o povoljnim učincima alkoholnih pića na zdravlje. Ključna reč kod svih saznanja o pozitivnom uticaju alkoholnih pića na zdravlje je "umereno".

Piti umereno, znači piti u granicama koje određuju zdravlje, društvo u kojem živimo i obaveze prema porodici i prijateljima; za većinu muškaraca to znači dnevno 1-3 pića. Žene su osetljivije na alkohol, pa im se preporučuje manja količina pića nego muškarcima; dnevno 1-2 pića.

Količina alkohola u "čaši" piva može znatno varirati, zavisno od veličine čaše i postotku alkohola u pivu i neznatno se razlikuje duž Europe u skladu s tradicijom i običajima. Kao normativ za jedno piće obično se podrazumijeva čaša volumena 0,25-0,3 dl.

Valja upamtiti da se preporuka o koristima umerene konzumacije alkohola odnosi samo na zdrave, odrasle osobe i da postoje određene situacije u kojima se i umerena konzumacija alkohola može smatrati zloupotrebom. Situacije u kojima se umerena konzumacija alkohola ne preporučuje su trudnoća, konzumiranje pre upravljanja vozilima i strojevima ili istovremeno konzumiranje alkohola i nekih lekova.

Pivo ima sličnu energetsku vrednost kao mleko i nema nikakvih "skrivenih" veza koji bi podsticali debljanje, posebno nastanak tzv. pivskog trbuha. Preterivanje s unosom bilo koje namirnice ili pića, rezultovaće gomilanjem masnog tkiva. Razlog eventualnoj sklonosti nakupljanju kilograma u pivopija možda leži u činjenici da se u pivu preteruje, jer se radi o "tečnoj hrani". Nadalje, naučno je dokazano da su navike u ishrani pivopija manje u skladu s nutricionističkim preporukama, nego primeri osoba koje češće piju vino.

Više od 90 % piva je voda, pa se pivo može smatrati dnevnim doprinosom unosu tečnosti. Proizvodi se od biranih sirovina - slada, žitarica, hmelja, kvasca i vode. Sve su to prirodni sastojci koji doprinose zdravoj i uravnoteženoj prehrani. Iako umereno konzumiranje piva može snabdeti organizam mnogim esencijalnim vitaminima i mineralima, ne sme se zaboraviti da pivo uvek treba umereno konzumirati u okviru uravnotežene ishrane.

Pivo ne sadrži masti, ima nizak procenat proteina, a ugljeni hidrati uglavnom potiču iz ječma. Pivopije neretko pravdaju svoju ljubav prema pivu ističući kako na taj način unose važne vitamine B grupe. Zaista, kvasac koji je odgovoran za vrenje proizvodi vitamine B grupe koji ostaju u pivu. Ipak, pokušaj snabdevanja vitaminima B grupe putem piva neće biti toliko uspešan, budući da preterivanje uzrokuje nedostatak vitamina, zbog sadržaja alkohola, koji je poznati "kradljivac" vitamina, posebno vitamina B1.

Pivo sadrži brojne elemente u tragovima i minerale. Njihova količina zavisi od porekla sirovina, metoda pripreme i proizvodnog procesa. Sastav zemljišta u kojem se ječam i hmelj uzgajaju, kao i vremenske prilike, igraju ulogu u mineralnom sastavu piva. Prisustvo minerala poput gvožđa, hroma, bakra, silicijuma i kalijuma, svakako se može smatrati povoljnim svojstvom. Posebno je povoljan odnos natrijuma i kalijuma, gde je kalijum u prednosti, što je preduslov za pravilnu ravnotežu tečnosti u organizmu i prevenciju povišenog krvnog pritiska.

Širok spektar biološki aktivnih komponenti poreklom iz biljaka nalazi se u pivu. Naime, reč je o fitohemikalijama, posebno o polifenolima, koji se smatraju odgovornima za povoljna svojstva crnog vina, a prisutni su i u pivu. Polifenoli štite kardiovaskularni sistem i imaju antioksidativno delovanje.

Mnogi posežu za hladnim pivom kao osveženjem tokom vrućih letnjih dana. Međutim, konzumacija alkohola ne preporučuje se tokom nesnosnih vrućina, budući da alkohol dodatno dehidrira telo. Opet je ključno umereno i odgovorno posezanje za pivom. Ipak će najbolje prijati uz večernja letnja opuštanja.

Zakažite pregled i proverite svoje zdravlje popunjavanjem Kontakt forme u nastavku.