Istine i zablude o vakcinaciji

U pokušaju da se zaštite od brojnih bolesti, ljudi pribegavaju raznim sredstvima. Neki se odlučuju da reaguju tek onda kad se pojave prvi simptomi, drugi slušaju tajne narodne medicine, treći piju antibiotike na svoju ruku, a oni koji razmišljaju unapred - smatraju da je vakcina pravo rešenje.

Lekari objašnjavaju da se njome postiže prevencija, odnosno da ona predstavlja prirodni odgovor organizma i da je važno poštovati preporuke kada je reč o programu obavezne vakcinacije. Međutim, ima i onih koji smatraju da ovaj način prevencije donosi samo zlo i ni po koju cenu ne žele da ih recimo dobije njihovo čedo.

Dr Predrag Kon, epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje, kaže da je bilo potrebno oko 200 godina da bi se razbile etičke zablude o vakcini i da su dileme koje se danas postavljaju iste kao pre dva veka.

"Postoje roditelji i pojedini nesavesni lekari koji ne žele da im se deca vakcinišu i time nas dovode u nezavidnu situaciju. Ukoliko se između sedam i osam odsto mališana jedne generacije ne vakciniše, za 10 godina imamo veliki broj osetljive populacije dece, jer ne postoji ništa što može da zameni vakcinu. Tako nešto se upravo i desilo u Italiji, pa tamo danas imaju epidemiju morbila koje se ponavljaju, a uz svaku epidemiju beleže i komplikovane slučajeve", objasnio je za "Politiku" dr Kon.

On ističe da su mnogi pedijatri u našoj zemlji vremenom uvideli važnost vakcinacije. Sankcije za one roditelje koji ih ignorišu ne postoje.

"Jedne godine smo tražili da oni roditelji koji odbijaju vakcinaciju dece moraju to i da potpišu da bi lekari ’skinuli’ odgovornost sa sebe. Odbijanje vakcinacije, strah, nepoverenje isti su kao što su bili sredinom 19. veka. A u naučnom svetu apsolutno nema dileme o efikasnosti vakcine. Vreme je pokazalo da je rezistentnost na antibiotike sve veća i da je dostigla kritične razmere u 21. veku, tako da se ne vidi kako će ići dalji razvoj ovih lekova. Takva situacija je dovela do povratka na vakcine koje nikad nisu ni prestajale da se pominju", kaže dr Kon.

Sada se u svetu koristi 67 različitih kombinacija vakcina u programima imunizacije 193 članice Svetske zdravstvene organizacije.

Kod nas šest vakcina spada u obavezne:

Vakcine se, naglašava dr Kon, razlikuju u odnosu na sva druga sredstva koja se tretiraju kao lekovi i medicinska sredstva.

"Budući da su pomenute vakcine u obaveznom pravilniku, moram da kažem da se nalazimo ispred mnogih zemalja i da je naše dostignuće na tom polju veliko. Još davne 1974. godine napravljen je prvi svetski program imunizacije (PPI program). Iskorenjena je variola, a sad već postoji eliminacija malih boginja u Americi. Zatim, iskorenjena je dečja paraliza na području Evrope i Amerike, osim pojedinačnih slučajeva, eliminisana je difterija. Srbija je bila među prvim zemljama u svetu koje su uvele vakcinaciju", rekao je dr Predrag Kon.

Alternativa ovom načinu zaštite je takozvana prirodna selekcija. To podržavaju oni koji su protiv vakcinisanja, a za jačanje imuniteta preko prirodnih preparata.

"Postoje i takozvane žive vakcine - namerno se izaziva infekcija sa blagim virusom, da bi došlo do stvaranja potpuno prirodnog odgovora organizma, a to je imunitet. Jedan od glavnih argumenata protivnika vakcine jeste da je ovde reč o interesima farmaceutskog lobija. Podsećam da se vakcinama farmaceuti nikad nisu bavili, već samo lekari i naučnici. Da bi se uvela neka vakcina, potrebno je mnogo kontrola, koje ne prolazi nijedan od takozvanih prirodnih lekova i pomoćnih lekovitih sredstava", tvrdi doktor.