U svetu se sve više pridaje značaj zdravoj hrani i dijetetskim suplementima, kako bi se nadoknadio nedostatak mikro i makronutrijenata. Sve ovo bi trebalo da rezultira poboljšanjem zdravlja. Shodno tome, sve veći broj pacijenata na svoju ruku koristi OTC preparate (preparati koji se bezbedno mogu koristiti bez nadzora lekara i mogu kupiti bez recepta) zajedno sa propisanom terapijom, čime se povećava rizik od potencijalno opasnih interakcija.
Suplementi imaju mogućnost menjanja bioraspoloživosti leka nakon oralne upotrebe, što može dovesti do promene u koncentraciji koja može da utiče na efikasnost ili toksičnost leka. Hrana može izmeniti apsorpciju, distribuciju, metabolizam i eliminaciju leka putem fizioloških i fizičko-hemijskih mehanizama. Značaj farmakokinetičkih i farmakodinamičkih lek-lek ili lek-hrana inerakcija se dovodi u pitanje kada dolazi do povećane toksičnosti i/ili izostanka terapijskog delovanja pri standardnim kliničkim režimima doziranja leka.
Uzrast, malnutricija, malapsorpcija, bolest jetre, bubrežna insuficijencija, hronična primena terapije i farmakogenetika su poznati faktori rizika za nastanak lek-lek i lek-hrana interakcija.
Biljni dijetetski suplementi
Biljni dijetetski suplementi se sve više koriste u ljudskoj populaciji i dostupni su kako u apotekama, tako i u supermarketima i prodavnicama zdrave hrane. Ukoliko se koriste ispravno, ovi preparati mogu pomoći u lečenju različitih bolesti, dok usled neracionalnog korišćenja i kombinovanja sa hroničnom terapijom mogu izazvati ozbiljne neželjene posledice.
Ljudi se često vode mišlju da je sve što je prirodno i bezbedno, ali nije uvek tako. Mnoge biljke su neprilagođene za različita medicinska stanja, neke su toksične u visokim dozama, a neke od interakcija između hronične terapije i biljnog leka mogu biti i fatalne.
Nedavno je Svetska zdravstvena organizacija procenila da se 80% stanovništva oslanja na biljne preparate u cilju unapređenja i zaštite zdravlja.
Mnogi biljni dijetetski suplementi su bezbedni za upotrebu, međutim, postoji i spisak biljaka koje mogu stupiti u interakciju sa lekovima, kako usled promena u apsorpciji i metabolizmu samih aktivnih supstanci, tako i zahvaljujući modulaciji enzimskog sistema CYP450. Upotreba citrusnih sokova, čajeva, tinktura na bazi kantariona i dijetetskih suplemenata, ginko bilobe, preparati koji u svom sastavu sadrže žen-šen, mogu biti izvor mnogih kliničkih interakcija opasnih po život, kojih ljudi nisu ni svesni.
U našoj zemlji sve veći broj ljudi pristupa samomedikaciji, a da pri tome nisu upoznati sa pozitivnom stranom, rizikom, i neželjenim dejstvom dijetetskih suplemenata i biljih preparata, kao i sa mogućim interakcijama sa lekovima. Budući napori bi trebalo da se koncentrišu na buđenju svesti i širenju znanja pacijenata o potencijalnim neželjenjim interakcijama između leka i dijetetskih suplemenata. Dužnost zdravstvenih radnika je da pacijentu daju sveobuhvatne savete i informacije o upotrebi - kako leka, tako i dijeteskog suplementa, kao i o mogućim rizicima i interakcijama usled istovremene upotrebe istih.
Povezani tekstovi:
Kako da lekari daju savet kada i oni ne znaju?
Zanimljiva tema
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde