Danas je Svetski dan rasta i kao takav obeležava se i kod nas. Stetoskop.info u saradnji sa Udruženjem roditelja dece koja imaju poremećaj rasta HORAST nastavio je sa projektom Rast deteta = Zdravlje deteta i ponovo omogućio roditeljima da pozivom na telefon 060/177-30-30 zakažu besplatan pregled ili konsultaciju sa pedijatrom endokrinologom.
Povodom Svetskog dana dece niskog rasta, koji se obeležava 20. septembra, udruženje HORAST apeluje na roditelje da ozbiljno shvate važnost praćenja rasta svog deteta jer, ukoliko ne reaguju na vreme, dete može da pretrpi i druge poremećaje u fizičkom i mentalnom razvoju.
Normalan telesni rast u detinjstvu jedan je od najboljih pokazatelja da je dete dobrog zdravstvenog stanja, da su njegova ishrana i psihoemocionalno okruženje adekvatni. Ali kako definišemo koliki rast je normalan rast?
„U toku prve godine života deca porastu oko 25 cm, a u toku druge godine oko 12 cm. Potom se brzina rasta znatno usporava i iznosi oko 5 do 7 cm godišnje. Sledeću fazu predstavlja pubertetsko ubrzanje rasta, koje kod devojčica nastupa na početku puberteta a kod dečaka u središnjici puberteta“, objašnjava prof. dr Vera Zdravković, endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. Prema podacima udruženja HORAST, nizak rast ispoljava se kod oko 3% dece u jednoj populaciji. Od tog broja i do 90% slučajeva je posledica fiziološke prirode, odnosno viđa se kod dece u čijim porodicama postoji sličan obrazac usporenog rastenja. U 10% slučajeva nizak rast je posledica brojnih hroničnih bolesti, poremećaja ishrane, endokrinih i genetskih bolesti ili nepovoljnih socijalno-ekonomskih i psiho-emocionalnih okolnosti. Takav patološki nizak rast zahteva rano otkrivanje, dijagnostiku i terapiju, čime se poboljšava ishod lečenja osnovnog stanja i ostvaruje genetski predodređena telesna visina. „Uprkos sistematskom praćenju rasta dece od strane pedijatara, tek svako peto dete sa problemom rasta se upućuje dečijem endokrinologu. Problem je u tome što čak 40% njihovih roditelja smatra da im dete uredno raste i ne vode ih lekaru. To je zaista poražavajuće, naročito kada znamo da je terapija hormonom rasta potpuno besplatna i izuzetno efikasna“, navodi predsednica udruženja Olga Davidović.
Za dete sa problemom rasta je veoma važno da što pre stigne do dečjeg endokrinologa da bi se uradilo potrebno ispitivanje i, ukoliko je potrebno, započela terapija hormonom rasta što pre. U Srbiji trenutno više od 2.000 dece prima terapiju hormonom rasta. Ona se, osim kod dece koja su niskog rasta, primenjuje i kod dece koja su rođena sa malom porođajnom telesnom masom ukoliko ne rastu adekvatno, kao i kod dece sa nekim sindromima (Turner, Prader Willi, Noonan) ili hroničnom bubrežnom insuficijencijom.
„Hormon rasta osim što utiče na linearni rast, ima i metaboličke efekate, deluje povoljno na kognitivni razvoj. Ukoliko dete ima nedostatak hormona rasta, neprimenjivanje terapije može da ima posledice, kako u detinjstvu tako i u odraslom dobu“, upozorava doktorka Zdravković. Ona dalje objašnjava da se endokrinološko ispitivanje, kojim se dokazuje nedostatak hormona rasta, sprovodi u bolničkim uslovima. Ukoliko se potvrdi dijagnoza, savetuje se terapija hormonom rasta, koja je bezbedna, efikasna i zavisno od uzroka se prima do završetka linearnog rasta ili nastavlja i u odraslom dobu. Terapija hormonom rasta u Srbiji je besplatna i dostupna svakom detetu, kome je potrebna.
Više o tome kako da zakažete BESPLATAN pregled kod pedijatra endokrinologa >>>>>>>
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde