Arterijska gasna embolija

Simptomi | Barotraumatska gasna embolija | Dekompresiona bolest | Lečenje

Hiperbarična medicina je zasnovana na primeni kiseonika koji se udiše u hiperbaričnim komorama pod pritiskom koji je viši od atmosferskog. S druge strane, podvodna medicina se bavi lečenjem povređenih ili obolelih putnika ili članova brodskih posada.

Arterijska gasna embolija je prodor gasa u krvne sudove - arterijske i venske, kao i njihova embolizacija, čime se kompromituje protok krvi, a samim tim i funkcija srca i pluća. Drugim rečima, zdravstveni je poremećaj koji je uzrokovan prisustvom vazduha u arterijskom krvotoku, te dolazi do začepljenja krvnih sudova mozga, pluća ili srca, što dalje može da dovede do paralize, zastoja disanja, gušenja i infarkta.

Arterijska gasna embolija, uzrokovana plućnom barotraumom, glavni je i najopasniji zdravstveni problem tokom ronjenja.

Gasna embolija može biti asimptomatska

U zavisnosti od količine gasa, gasna embolija može biti asimptomatska, ali može da dođe i do teških komplikacija koje ugrožavaju život i zahtevaju urgentnu primenu terapije. Retko nastaje jatrogeno (prouzrokovano medicinskim tretmanom ili propustom zdravstvenog radnika u procesu lečenja), slučajno tokom hirurških zahvata na krvnim sudovima, a još ređe zlonamernom ubrizgavanjem gasa u krvne sudove. Upravo zato, možemo da zaključimo da do gasne embolije najčešće dolazi tokom ronjenja ili boravka ljudi u uslovima povišenog pritiska - pratioci bolesnika u hiperbaričnim ili rekompresionim komorama, kao i radnici u kesonima.

Barotraumatska gasna embolija

U uslovima povišenog ambijetalnog pritiska, gas koji se udiše (vazduh) podleže fizičkim zakonima, a Bojl-Mariotov glasi: „Na konstantnoj temperaturi i nepromenjenoj količini gasa, proizvod pritiska i zapremine je konstantan.“

Bojl-Mariotov (Boyl-Mariottov) zakon objašnjava gustinu i volumen gasa u odnosu na pritisak. Kako bismo bolje razumeli šta ovaj fizički zakon znači u svakodnevnom životu, navešćemo primer: zapremina pluća je oko 6 litara, na dubini od 10 metara u plućima ima 12 litara, na 20 metara ima 18 litara, i tako dalje. Volumen pluća je isti ali količina gasa se višestruko povećava, te ukoliko iz bilo kojih razloga budu blokirani disajni putevi pri izronu i gas ne može da bude izdahnut, gas će širiti unutar postojećih 6 litara i uzrokovati teške mehaničke povrede pluća sa cepanjem krvnih sudova i masovnim prodorom gasa u arterijske krvne sudove uzrokujuću difuzne infarkte u mozgu, kičmenoj moždini, srcu i organskim sistemima.

Klinička slika je dramatična, zahteva urgentnu terapijsku rekomprsiju u rekompresionim hiperbaričnim komorama uz primenu 100% kiseonika po terapijskim tablicama, kao i dugotrajnu primenu hiperbarične oksigenacije radi ublažavanja posledica akutnog nedostatka kiseonika. Ovakva klinička slika znači da se pacijent susreo sa Barotraumatskom gasnom embolijom. Teoretski, može nastati pri izronu sa jednog metra dubine.

Dekompresiona bolest

Henrijev zakon (Henryev zakon) objašnjava rastvorljivost gasa u tkivima i kaže da je rastvorljivost gasa u tečnosti proporcionalna pritisku gasa iznad tečnosti. Svakodnevni i bezopasni primer Henrijevog zakona su gazirana pića. Kada bocu otvorimo, deo gasa u boci se izdvoji, dajući karakteristični piskavi šum. Tema ovog teksta je arterijska gasna embolija, te u skladu s tim možemo reći da Henrijebv zakon znači da što je veći pritisak okoline, to će više gasa biti rastvoreno u tkivima i telesnim tečnostima.

Jasno je da što je ronjenje dublje i duže, to će više gasa biti rastvoreno. Potrebno je vreme da se gas rastvori i potrebno je vreme da se gas iz tkiva oslobodi i izdahne preko pluća. To je proces saturacije i desaturacije.

Proces desaturacije omogućen je dekompresionim tablicama koje preveniraju stvaranje mehurića u tkivima i ako se to ne poštuje tokom izrona, nastaju gasne kolekcije u tkivima i venskom krvotoku, a zatim i u arterijskom krvotok, a to je Dekompresiona bolest. Patofiziološki se događa isto kao i kod Barotraumatske gasne embolije, a razlika je to što nema grube povrede pluća. Klinička slika može da bude blaga, ali može da dođe i do dramatične slike koja uvek zahteva urgentnu primenu terapijske rekompresije po tablicama koje koriste 100% kiseonik, a zatim dugotrajnu hiperbaričnu oksigenaciju.

Lečenje arterijske gasne embolije

Idealno vreme za početak lečenja je „zlatni“ sat jer tom vremeskom intervalu možemo eliminisati mehuriće smanjenjem volumena i ponovnim rastvaranjem gasa u tkivima i tako uspostaviti cirkulaciju. U protivnom, gasna embolija prerasta u tromboemboliju jer trombociti i leukociti reaguju na gasni embolus kao na strano telo u cirkulaciji praveći trombove difuzno po krvnim sudovima.

Kliničku sliku opredeljuju organi koji su najosetljiviji na nedostatak kiseonika: mozak, kičmena moždina, srce, bubreg...

Koliko je arterijska gasna embolija opasna za ronioce?

Kod Dekompresione bolesti 41% obolelih bude izlečeno u prvom inicijalnom tretmanu terapijskom rekompresijom koja može trajati do 58 sati. Uz primenu hiperbarične oksigenacije, čak 73% bude izlečeno. Trajne sekvele ostaju kod 25% uz 2% smrtnog ishoda.

Barotraumatska gasna embolija se leči kao i Dekompresiona bolest, izlečenje nakon inicijalnog tretmana kod 47%, trajne sekvele kod 13%, ali je smrtnost je 19%, što znači da je ključ lečenja reagovanje na vreme.

Doktor Miodrag Živković je specijalista pomorske medicine, fiziolog i ekspert za podvodnu i hiperbaričnu medicinu, te zaključuje ovu temu rečima: „Svaka gasna embolija ili trombo embolija izaziva nagli prekid cirkulacije, transport kiseonika, hipoksiju ili anoksiju i zahteva urgentnu primenu hiperbarične oksigenacije.“