Odeljci knjiga

Antiseptici i dezinficijensi predstavljaju ista jedinjenja koja se različito zovu zavisno od koncentracije.

Munosupresivni lekovi deluju u fazi indukcije imunološkog odgovora, smanjujući proliferaciju limfocita; neki takođe inhibišu efektornu fazu.

Citokini su peptidni medijatori koje oslobađaju imune i zapaljenske, u imunim i zapaljenskim reakcijama, a koji regulišu aktivnost tih ćelija. Identifikovano je više od 100 različitih citokina, a superfamilija citokina obuhvata: interleukine, hemokine, interferone, faktore stimulacije rasta kolonija, faktore rasta nekroze tumora. Citokini generalno deluju unutar složene mreže u kojoj ostvaruju veze između leukocita, vaskularnih endotelnih ćelija, mastocita, fibroblasta, matičnih ćelija hematopoeze i osteoklasta, u kojoj kontrolišu proliferaciju, diferencijaciju i/ili aktivaciju ovih ćelija, autokrinim ili parakrinim mehanizmima.

Insulin je polipeptidni hormon koji reguliše metabolizam ugljenih hidrata, pa se koristi za lečenje šećerne bolesti. Insulin je peptid koji se sastoji od 51 aminokiseline, a izgrađen je u obliku dva lanca, međusobno povezana s dva disulfidna mosta. Nastaje u beta ćelijama, u ostrvcima hormonski aktivnih ćelija (Langerhansova ostrvca). Pankreas sintetiše neaktivni oblik insulina, tzv. proinsulin, koji čini polipeptidni lanac sastavljen od 84 aminokiseline. Pre njegovog prolaska iz pankreasa u krv, jedan proteoliticki enzim katalizuje raskidanje lanca proinsulina na dva mesta i izdvajanje peptidnog fragmenta, koji sadrzi 33 aminokiseline.

Amantadin se koristi za lečenje infekcija izazvanih influenca A virusom, ali ne i infekcija izazvanih influenca B virusom. U dva stadijuma virusne replikacije u ćelji domaćina, virusni membranski protein, M2, funkcioniše kao jonski kanal. Stadijumi su: fuzija virusne membrane i membrane endozoma ćelije domaćina i kasniji stadijum sjedinjavanja virusnih elemenata i oslobađanja novih viriona sa površine ćelije domaćina. Amantadin blokira navedeni jonski kanal. (Rimantadin ima slično dejstvo).

Hemoterapija je specifičan način lečenja zaraznih bolesti pomoću hemijskih sredstava koji se unose u organizam. Hemioterapijska sredstva su hemijska jedinjenja toksična za patogene mikroorganizme, a bezopasna za domaćina. Antimikrobiotici su lekovi za lečenje i sprečavanje infekcijama bakterija. To su pre svega bakterije iz porodica Microccoceae, Streptococcaceae, Neisseriaceae, Bacillaceae, Corynebacteriaceae, Enterobacteriaceae i Pseudomonaceae. Lekovi za lečenje infekcija mikobakterijama lj. bakterijama iz porodice Mycobacteriaceae (a to su tuberkuloza i lepra) svrstani su u posebnu grupu zbog posebne građe mikobakterija zbog čega je lečenje tuberkuloze i lepre specifično u odnosu na ostale bakerijske infekcije.

U ovu grupu uglavnom spadaju preparati koji su više dodaci ishrani nego lekovi. Svi oni mogu pomoći kod degenerativnih bolesti zglobova kakav je osteoartritis (artroza). Hijaluronska kiselina je po hemijskom sastavu polisaharid velike molekulske težine i sastavni je deo sinovijalne tečnosti, hrskavice i vezivnog tkiva ljudskog organizma. Sinovijalna tečnost štiti i podmazuje zglob i omogućava ishranu hrskavice. U sinovijalnoj tečnosti hijaluronska kiselina stvara kontinuiranu mrežu koja daje viskozna svojstva, ima visok kapacitet vezanja vode za molekul, zbog čega podmazuje zglobne površine pri pokretu i amortizuje pokret. Oblažući receptore za bol u sinovijalnoj membrani, smanjuje bolnu reakciju zgloba. U hrskavici ublažava sile pritiska nastale opterećenjem, telesnom težinom i pokretom zgloba. Proizvodnja hijaluronske kiseline u sinovijalnim zglobovima smanjuje se sa godinama, pa je većina pedesetogodišnjaka ima 50 % manje u kolenim zgobovima nego što su imali u mladosti. Uz to, svojstva hijaluronske kiseline starenjem se menjaju, u smislu smanjenja veličine molekula i viskoelastičnih svojstva. Zbog toga i sinovijalna tečnost osteoartritično promenjenih zglobova gubi elastičnost i viskoznost.

Kardiovaskularni sistem čini srce, čiji je zadatak da ispumpava krv, kao i cirkulacijski sistem, koji uključuje arterijsku, vensku i limfatičku komponentu. Srce, odnosno njegova leva i desna strana (pretkomore i komore), povezani su sa cirkulacijskim elementima tako da formiraju tzv. sistemsku cirkulaciju (leva komora, aorta, arteriole, sistemski kapilari, venule i desna pretkomora) i plućnu cirkulaciju (desna komora, plućna arterija, plućni kapilari, venule, plućne vene i leva pretkomora).

Hormon je hemijsko jedinjenje koje ćelija ili grupa ćelija luči u telesne tečnosti da bi kontrolisala druge ćelije tela. Većinu sisteskih hormona luče endokrine žlezde. Zajedno sa nervnim sistemom, endokrini sistem ima ključnu ulogu u koordinisanom funkcionisanju organizma.

Relativno kratak život zrelih krvnih ćelija zahteva njihovo kontinuirano obnavljajnje. Taj proces se naziva hematopoeza. Heatopoezni sistem sačinjavaju sva tkiva i organi koji učestvuju u stvaranju krvnih ćelija. Krv se sastoji iz dva dela: uobličenih elemenata koji obuhvataju krvne ćelije i trombocite i plazme, tečne faze, u kojoj su raspršeni ili rastvoreni proteini, organske komponente i neorganske soli. s