Rekonstrukcija hrskavice kolena matičnim ćelijama

Rekonstrukcija hrskavice kolena matičnim ćelijama je savremena i perspektivna opcija lečenja povreda ili degeneracije hrskavice, naročito u slučajevima kada tradicionalne metode, poput fizikalne terapije ili mikrofraktura, nisu dovoljne.

Terapija rekontsrukcije hrskavice matičnim ćelijama, koristi potencijal koje imaju matične ćelije za podsticanje regeneracije oštećene hrskavice. Iako se i dalje smatra eksperimentalnom metodom, rezultati u određenim slučajevima su obećavajući.

Šta je rekonstrukcija hrskavice kolena matičnim ćelijama?

Matične (stem) ćelije su ćelije koje imaju sposobnost da se diferenciraju u druge tipove ćelija, a takođe se u procesu samoobnavljanja mogu deliti  i zadržati osobine matičnih ćelija.

Kod ljudi postoje tri dostupna izvora autologih stem ćelija:

• kostna srž,
• masno tkivo,
• krv.

Matične ćelije se takođe, mogu prikupiti iz krvi pupčane vrpce odmah nakon rađanja.

Adultne matične ćelije se često koriste u različitim medicinskim terapiskim procedurama (transplantacija kostne srži). One se takođe, mogu veštački uzgajati i diferencirati u specijalizovane tipove ćelija kao što su mišići i nervi.

Procedura rekonstrukcije kolena matičnim ćelijama podrazumeva korišćenje matičnih ćelija, koje se obično uzimaju iz tela pacijenta (autologne) ili od donora (alogenične), kako bi se obnovila oštećena hrskavica u zglobu kolena. Cilj je podstaći zarastanje i ponovno stvaranje hrskavice, što može smanjiti bol, poboljšati funkciju zgloba i potencijalno odložiti ili potpuno izbeći potrebu za ugradnjom veštačkog zgloba kolena.

Različite tehnike mogu se primeniti za popravku hrskavice, a često se kombinuju sa drugim metodama, poput skafolda (struktura za podršku ćelijama) ili bioloških agenasa koji podržavaju regeneraciju hrskavice.

Izvori matičnih ćelija koje se koriste u rekonstrukciji hrskavice kolena

Autologne matične ćelije (iz tela pacijenta), najčešće se uzimaju sa sledećih mesta:

• Koštana srž: Matične ćelije iz koštane srži (mezenhimalne matične ćelije, MSC) se obično prikupljaju sa ilijačne kosti (kuk) minimalno invazivnom procedurom.
• Masno tkivo: Matične ćelije iz masnog tkiva (ADSC) dobijaju se liposukcijom, što je manje invazivan postupak od prikupljanja iz koštane srži.

Alogenične matične ćelije (od donora):

Ponekad se koriste matične ćelije iz donorskih izvora, poput tkiva pupčane vrpce. Ove terapije su još u fazi istraživanja i ređe se koriste u poređenju sa autolognim ćelijama.

Kako funkcioniše rekonstrukcija hrskavice matičnim ćelijama?

1. Prikupljanje matičnih ćelija: Matične ćelije se uzimaju iz tela pacijenta (autologne) ili donora (alogenične), najčešće iz koštane srži ili masnog tkiva.
2. Obrada ćelija: Nakon prikupljanja, ćelije se obrađuju u laboratoriji kako bi se koncentrisale i pripremile za primenu.
3. Injekcija ili implantacija: Obradene ćelije se ubrizgavaju ili implantiraju direktno u oštećeno područje zgloba kolena. Matične ćelije imaju sposobnost diferencijacije u ćelije hrskavice (hondrocite) i mogu podstaći proces zarastanja. U nekim slučajevima, koriste se skafoldi kako bi se obezbedila struktura i podrška regeneraciji hrskavice.
4. Rehabilitacija: Nakon procedure, pacijent obično prolazi kroz plan rehabilitacije, koji uključuje fizikalnu terapiju za povratak pokretljivosti, jačanje okolnih mišića i podršku procesu zarastanja.

Prednosti rekonstrukcije hrskavice matičnim ćelijama

• Regeneracija hrskavice: Matične ćelije imaju potencijal da obnove oštećenu hrskavicu, smanjujući potrebu za ugradnjom veštačkog zgloba.
• Minimalna invazivnost: U poređenju sa tradicionalnim hirurškim metodama, terapija matičnim ćelijama zahteva manju intervenciju, sa malim rezovima za prikupljanje ćelija i primenu tretmana.
• Smanjenje bola i poboljšanje funkcije: Popravkom oštećene hrskavice, terapija matičnim ćelijama može smanjiti bol i poboljšati funkciju kolena, omogućavajući veću pokretljivost i manje neprijatnosti u svakodnevnim aktivnostima.

Izazovi i rizici

• Ograničeni dugoročni podaci: Iako postoje obećavajući rezultati, terapija matičnim ćelijama za rekonstrukciju hrskavice kolena još uvek je relativno nova, a dugoročni efekti nisu u potpunosti poznati. Potrebna su dodatna istraživanja, naročito za pacijente sa uznapredovalom artrozom ili ozbiljnim oštećenjima hrskavice.
• Nije pogodna za sve pacijente: Efikasnost terapije zavisi od stepena oštećenja hrskavice, starosti pacijenta i drugih zdravstvenih faktora.
• Troškovi: Terapije matičnim ćelijama su skupe i često nisu pokrivene osiguranjem, jer se smatraju eksperimentalnim.
• Moguće nuspojave: Iako retke, moguće su komplikacije poput infekcija, upala ili problema povezanih sa procedurom.

Trenutni status i budućnost

Terapija matičnim ćelijama za rekonstrukciju hrskavice kolena je još u fazi istraživanja. Klinička ispitivanja i studije se sprovode kako bi se procenila bezbednost, efikasnost i dugoročne prednosti ovih tretmana. Iako su neki pacijenti doživeli značajna poboljšanja u smislu smanjenja bola i bolje funkcije zgloba, potrebni su dodatni dokazi da bi se utvrdilo u kojoj meri ova terapija može biti široko primenjena, posebno kod uznapredovale artroze.

"Terapija matičnim ćelijama predstavlja inovativnu opciju za popravku hrskavice kolena, naročito kod pacijenata sa ranim do umerenim oštećenjima. Međutim, pacijenti bi trebalo da se konsultuju sa svojim ortopedskim hirurgom kako bi utvrdili da li je ovaj tretman odgovarajući za njihovo stanje, uzimajući u obzir potencijalne koristi i rizike", sumira doktor Marić.