Praznični stres

Praznike, a posebno novogodišnje, očekujemo kao vreme za odmor, provod ili ostvarivanje dugo odlaganih susreta. Trebalo bi da to bude vreme opuštanja i prikupljanja snage za energican početak novog godišnjeg perioda. Za neke su praznici zaista vreme uživanja, a za druge samo gorke pilule očaja, razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja. Kako pokazuju brojne psihološke studije, sve su češće i za sve više ljudi izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem.

Okidače praznične depresije možemo grupisati oko tri glavne tačke:

• Odnosi

• Finansije

Kao i odnosi sa l judima, finansijska situacija može biti uzrok napetosti tokom cele godine. Ipak, pojačano trošenje na poklone, putovanja, hranu ili zabavu može pojačati doživljaj stresa ako se trudite da sastavite kraj s krajem a važno vam je da svima na svojoj listi poklona udovoljite. Možete se naći u finansijskom škripcu koji donosi simptome depresije – beznadežnost, tugu i bespomoćnost.

• Pojačani fizički zahtevi

Trka oko kupovine, prisustva društvenim okupljanjanjima i pripremanje prazničnih obroka može biti iscrpljujuća što povećava stres. Rekreativne aktivnosti i dobar san obično se zanemaruju, a iscrpljenost postaje glavni sastojak praznične bolesti. Tokom višednevnih praznika obilno jedemo, intenzivno pijemo ili neredovno spavamo. Znamo da se tokom praznika mnogi odaju prekomernom jelu i da je glavni fokus mnogih praznika upravo na hrani. Mnogo se sprema, kupuje i donosi sa očekivanjima da se, naravno, i pojede. Skoro je nepristojno  ako se ne poslužite, ako jedete samo malo ili vam se baš ne jede nešto što je neko posebno za tu priliku spremio. Posle dobrog obroka po principu «od svega po malo» (što obično znači poprilično obilnu porciju) vreme je za kafu i /ili cigaretu. Da li treba naglasiti da je, još i  uz čašicu ili flašu alkoholnog pića, ovo poseban stres za organizam?

Praznik u kojem je porodica na prvom mestu, mnoge suočava sa istinom da su se toplina doma i porodična bliskost negde izgubili. Nije na odmet podsetiti da većina porodica dnevno provodi na okupu samo po nekoliko sati, zbog posla, škole ili rekreativnih aktivnosti koje svaki član planira za sebe. U vreme praznika, upućenost članova jednih na druge po ceo dan može delovati veoma iritirajuće. Uprkos tome, odvijaju se praznični rituali, priprema se praznična trpeza i podgreva nerealna, idealistička slika složne porodice. Otuđenost a možda i sukobi koji su se čitave godine gurali pod tepih «prekrivaju se» prekomernim konzumiranjem alkohola i kalorične hrane.To ne opterećuje samo stomak, već i psihu, pa je emocionalni stres nemoguće izbeći.

Praznici najteže padaju onima koji su između dve Nove godine i Božića izgubili neku blisku osobu, koji su se razveli ili odraslo dete ispratili svojim putem. Ako su na kraju ostali sasvim sami izmedu četiri zida - tuga i beznađe preovladavaju, usmeravaju na pitanje o smislu i sadržaju njihovog života, što samo pojačava samosažaljevanje, neretko provocirajući i pomisao na samoubistvo. Poseban doživljaj usamljenosti i patnje postoji ne samo kada su u pitanju ovi već i svi drugi praznici kada se porodica obično okuplja. Treba da prođe bar jedan godišnji ciklus da bismo, provevši te iste, nekada drugačije osmišljene praznike, naučili da provodimo ili bar lakše tolerišemo posle rastanka, gubitaka ili promena.

Znamo da ne shvataju svi ni probleme, niti prijatne stvari u životu na isti način, niti je «tačka sloma» za svakoga na istom mestu. Redukovanje negativnih efekata stresa je značajno, bilo da je neko introvert  ili ekstrovert jer stres utiče na fizičko zdravlje. Za posebno stidljive i zatvorene ljude sezona praznika je često sve drugo samo ne period ispinjen ljubavlju, spokojstvom i zadovoljstvom. Ukoliko se pitamo kako da sebi samima ne zagorčavamo ove dane, već sebi poklonimo dane oduska i optimizma, postoje samo globalne smernice kojima treba pojačati pozitivna a suzbijati negativna osećanja a svako praktikuje individualne modele prevladavanja.

Kako da, ako spadamo u grupu povučenih, zatvorenih, introverovanih ličnosti, pobedite stres?

• Jasno definišite uzrok prazničnog stresa. Da li je on uslovljen unutrašnjim ili spoljašnjim faktorima? Spoljašnji faktori odnose se na praznične zabave, kupovinu, porodične večere ili putiovanja. Unutrašnji faktori podrazumevaju sopstvena očekivanja, pritisak koji vršimo na sebe da se zabavljamo ili čak visoke standarde u ukrašavanju svog doma za tu priliku. Kada razložimo šta nas posebno čini napetim, u boljem smo položaju jer konkretni problem možemo lakše rešiti.
• Smislite načine prevazilaženja prazničnog stresa. Kreativnost je značajna u prevazilaženju ove faze stresa – ukoliko niste voljni da «vesele dane» provedete u druženju, osmislite vreme uz dobre knjige ili zabavu koja vama prija. Iskoristite za šetnju u prirodi svaki vedar dan jer će sunčeva svetlost, koje inače tako oskudno ima u zimskim danima, popraviti vaše raspoloženje.
  Ukoliko ste realni u odnosu na ono što možete ili ne možete sebi da priuštite ili da određene okolnosti prihvatite, lakše ćete se odlučiti za sadržaje kojima ćete biti zadovoljniji.
• Izaberite nekoliko praktičnih načina da se izborite sa prazničnim stresom. Idite na zabave, ali ako vam ne prija naročito ovaj vid provoda, ostanite kratko, onoliko koliko možete. Učestvujte u porodičnim obedima, ali ukradite vreme i za omiljenu  šetnju. Oslobodite se nerealnih očekivanja da npr.budete glavna zvezda sezone praznika ili budete domaćin savršene zabave. Ukoliko pratite svoje potrebe i ograničenja, osećaćete se manje napetim i nivo stresa će biti niži.

Deca izložena stresu 

Često su u ovim periodima i deca naročito izložena stresu. Kako smatraju dečiji psiholozi, ono što je deci najpotrebnije u sezoni praznika je opušteno vreme ispunjeno ljubavlju u okviru porodice, realistička očekivanja o poklonima i pouzdana porodična tradicija. Za one odraslije, koji studiraju na strani i vraćaju se kući u vreme praznika, velike su šanse da se kućno okruženje promenilo a da roditelji toga nisu ni svesni, što onima koji dolaze da praznik provedu u poznatom ambijentu može smetati. Ni planovi dece i roditelja za praznične dane ne moraju biti isti- deca možda planiraju da vreme uglavnom provedu sa prijateljima van kuće kada je praznični period, a roditelji mogu imati drugačije planove koji uključuju i decu. Da to ne bi postao izvor problema, neophodno je ostaviti otvorene puteve porodične komunikacije kako bi se članovi razumeli i dogovorili.

Iako su praznici stresni za većinu porodica, to može biti izraženije kod dece koja žive sa jednim roditeljem ili usvojiteljima. Treba imati na umu, ni jedna porodična situacija nije savršena. Možda neko više voli tradicionalnu prazničnu proslavu sa oba roditelja kod kuće, ali i netradicionalne porodice se mogu prijatno provesti. Svako od nas ima nešto što više voli, ali su neke stvari van naše kontrole. Porodična tradicija decu iz razdvojenih porodica može navesti da se sećaju vremena kada su roditelji još bili zajedno, posebno ako su promene do kojih je došlo, relativno sveže. Novo porodično okruženje može podrazumevati za decu praznične proslave u više različitih kuća, sa dragim ljudima koji su ranije bili zajedno. Postoje načini da se to ipak lakše prevaziđe.

• Dete treba pripremiti na različitosti porodičnih sredina u koje odlazi i provodi deo praznika; kada se prave planovi za poklone i ukrašavanje, treba ga ohrabriti da odabere sitnicu za sve članove porodice. 
• Ne treba govoriti o njihovoj porodičnoj situaciji na način koji će ih postideti ili izložiti neprijatnosti. 
• Biće im lakše ako su u kontaktu i razmenjuju iskustva sa drugom decom koja potiču iz porodica sa sličnom problematikom, jer će doživeti da nisu jedini kojima se to dešava i da su manje usamljeni. 
• Važno je nastojati da se i za vreme praznika poštuju pravila i ograničenja u odnosu na ponašanje - deci je potrebno stabilno i predvidivo okruženje. Iako se neka deca loše ponašaju kada su pod stresom, čini se da su zaboravili naučene obrasce koji su do juče bili njihovo usvojeno ponašanje, ipak godi činjenica da se pravila ponašanja nisu promenila, uprkos raznim promenama u okolini.
• Važno je i da deca budu sa ljudima koji će imati sluha za njihove probleme i uzeti ih u razmatranje ma koliko možda banalni izgledali. Nije nužno da uvek imamo pravi odgovor na sve. Za decu je važno da ih neko sluša i da ono što kažu bude ozbiljno shvaćeno i ako je uznemireno ohrabriti ga da izrazi svoja osećanja.
  Najčešće je potrebno izvesno vreme posle praznika (a znamo da je to i vreme kada počinje zimski raspust) da se deca vrate u dnevnu rutinu.

Magične moći praznika

Težimo da novogodišnjim i božićnim praznicima pripišemo svojstva magične moći da preokrenu život naglavačke, pobede sve što je loše i čarobnim štapićem ulepšaju budućnost. Nova godina i jeste pravo vreme za optimistički početak novog životnog ciklusa, za odluku da će u Novoj godini sve biti mnogo bolje i lakše, ali i vreme svođenja računa sa samim sobom i onim što se u proteklih 12 meseci postiglo. Ruku na srce, retko kad smo do kraja zadovoljni sopstvenim godišnjim učinkom, bilo da je reč o porodičnom ili profesionalnim uspehu, tako da i nije tesko na kraju truda i posle mnogo napora osetiti gorčinu. Ukoliko nas ne povuče nezadovoljstvo sobom i stvarima oko sebe i doživljaj da smo neuspešni i gubitnici, lako možemo upasti u novu zamku - sveopštu novogodišnju euforiju pred i u toku ,,najluđe noći". Posledica je – stres, kada i najizdržljivije sustiže iscrpljenost, umor, bezvoljnost, problemi sa spavanjem i apatija.

Šta možete uraditi kako biste umanjili praznični stres? 

• svedite svoja očekivanja od praznika na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utičete.
• ukoliko su članovi porodice ili prijatelji sa kojima planirate slavlje u istom stanju kao i vi umorni i pod stresom ne očekujte ,,super provod" - najbolje je da praznike provedete odmarajući se.
• ako ste domaćin ili odete u tuđi dom kao gost, izbegavajte priče o tekućim problemima. Unesite humor u razgovor, čak i neprijatne situacije i događaji mogu se sagledati i opisati sa dozom šale. 
• ne jadikujte nad ,,starim, dobrim danima", fokusirajte se na ono što je danas i sa optimizmom gledajte u budućnost.
• ako ste sami ili odvojeni od porodice i prijatelja, priključite se izletu ili zabavi nekog od klubova za usamljene.
• otputujte negde za vreme praznika, čak i ako vam se to u prvi mah ne čini tako da će vam to značajno pomoći da prevaziđete neraspoloženje.
• poklonite sami sebi nešto – zaista ste zaslužili.
• izbegavajte alkohol. Ukoliko vam se čini da vas čašica pića opušta, setite se da sledeća može provocirati lavinu loših osećanja.
• aktivirajte svoje telo- pasivno sedenje u kući samo pojačava apatiju. I najmanja fizička aktivnost - lagana šetnja na primer, stimulisaće proizvodnju hormona koji utiču na dobro raspoloženje.

U vreme zimskih praznika neki mogu odvojiti za sebe i više nedelja predaha, ali većini ljudi sleduje samo nekoliko gusto isplaniranih slobodnih dana u koje treba smestiti sve: vreme za završavanje nedovršenih poslova, susrete sa prijateljima, aktivni i pasivni odmor, porodične svetkovine, skraćene varijante putovanja... Prevelika očekivanja od perioda koji nisu kao svaki običan dan, potreba da se doživi i organizuje «savršen» ili bar što bolji praznični provod, da sve bude na svom mestu i da treba da bude period posebnog uživanja, predstavljaju jednu od zamki koja nas može uvesti u prazničnu depresiju bas zato sto nam ove detinjaste i  primamljive iluzije otupljuju osećanje realnosti. To gotovo podjednako važi i za one koji ih provode u krugu porodice i prijatelja i za one koji su tih dana utopljeni u samoću - poseban izvor stresa čiju težinu shvataju oni koji nemaju s kim da podele praznično vreme koje im tada izgleda još duže, beznadežnije i praznije. Prevladavanje stresa pomaže da se osećamo i izgledamo bolje, spavamo kvalitetnije  i bolje se provedemo.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa stresom.