Maligne bolesti i tumori

Trichoepithelioma (Epithelioma adeonides cysticum) je benigni, često nasledni nevoidni tumor sa diferencijacijom u smeru folikula dlake.

Stukokeratoze se ubrajaju u benigne tumore epidermisa. Stukokeratoze su mnogobrojne seboroične keratoze na donjim ekstremitetima starijih osoba sa vrlo suvom kožom.

Limfoepitelna lezija spada u promene slične tumorima na pljuvačnim žlezdama.

Maligni tumori pljuvačnih žlezda su relativno retki. Po poreklu mogu biti primarni, sekundarno maligni i metastazni tumori. Najčešći su adenoidni cistični karcinom, adenokarcinom, epidermoidni kracinom, nediferentovani karcinomi i maligni miksni tumori.

Najčešći neepitelni tumori pljuvačnih žlezda, koji se razvijaju iz strome su hemangiomi, limfangiomi, neurofibromi i lipomi.

Tumor acinusnih ćelija ranije je svrstavan u benigne salivarne neoplazme i klasifikovan kao adenom. Proučavanje ovih tumora pokazalo je da se oni mogu ponašati dvojako, kao benigni ili kao maligni.

Pleomorfni adenom je najčešći tumor velikih pljuvačnih žlezda i predstavlja 70% svih benignih tumora ovih žlezda. Ovaj tumor se javlja između 30 i 60 godina života, češće u žena nego u muškaraca.

Benigne tumore ove grupe karakteriše pravilnost njihovih ćelijskih struktura.

Od benignih tumora vagine, najčešće su ciste (cystis vaginae). Nešto su češće inkluzione ciste, zatim endometrioza vagine i najređa je adenoza vagine kod koje žlezdani epitel verovatno vodi poreklo od zaostalih delova mezonefrosa ili od ektopičnih endocerviklanih žlezda. Od solidnih tumora vagine mogu da se vide papilomi, od mezenhimnih tumora najčešći je leomiom, a ređe se nalaze fibrom, hemangiom, neurofibrom i benigni teratomi.

Najčešći benigni tumori cerviksa materice su cervikalni polipi (polypus cervicis) a nešto ređi su miomi i leomiomi.